Википедија

Jedinica vremena

Jedinica vremena ili vremenska jedinica je bilo koji određeni vremenski interval, koji može biti iskorišćen kao standardni metod merenja ili izražavanja trajanja. Osnovna jedinica za vreme u Međunarodnom sistemu jedinica (SI), i većem delu Zapadnog sveta, je sekunda, definisana kao približno 9 milijardi oscilacija cezijuvog atoma. Tačna savremena definicija, iz Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju glasi:

Vizuelizacija jedinicâ vremena od jedne sekunde do jedne prosečne godine gregorijanskog kalendara
Trajanje od 9192631770 perioda zračenja, koje odgovara prelasku između dva superfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma-133.[1]

U prošlosti jedinice vremena su bile definisane kretanjem astronomskih tela.

  • Na osnovu Sunca: godina je bila period vremena za koji bi se Zemlja obrnula oko Sunca. Jedinice zasnovane na godinama uključuju olimpijade (četiri godine), lustrum (pet godina), indikt (15 godina), deceniju, vek i milenijum.
  • Na osnovu Meseca: mesec je bio zasnovan na mesečevom orbitalnom periodu oko Zemlje.
  • Na osnovu Zemlje: vremenski period tokom koga bi se Zemlja obrnula oko sopstvene ose, kao što bi moglo da se primeti na sunčanom satu. Jedinice koje su prvobitno izvedene iz ove baze su sedmica od sedam dana, i dvonedeljnica od 14 dana. Podjedinice uključuju sat (24. deo dana), koji je podeljen na minute i na kraju sekunde. Sekunda je postala standardna međunarodna jedinica (SI jedinice) u nauci.
  • Na osnovu nebeskog svoda: kao u vreme zvezdâ, gde je primetno kretanje zvezda i sazvežđa na nebu korišćeno za izračunavanje dužine godine.

Ove jedinice nemaju stalnu vezu jedne sa drugima i zahtevaju interkalaciju. Na primer, godina ne može biti podeljena na 12 meseci od po 28 dana, kako je 12 puta 28 336, mnogo manje od 365. Lunarni mesec (kako je definisan mesečevom rotacijom) ne traje 28 dana, nego 28,3 dana. Godina, definisana po Gregorijanskom kalendaru kao period od 365,24 dana treba da bude prilagođena sa prestupnim danima i prestupnim sekundama. Samim tim, sve ove jedinice su sada definisane kao veći broj sekundi.

Jedinice vremena zasnovane na redovima veličine sekunde uključuju nanosekundu i milisekundu.

Istorijski uredi

Prirodne jedinice za merenje vremena koje je koristila većina istorijskih društava su dan, sunčan godina i mesec. Takvi kalendari uključuju sumerske, egipatske, kineske, vavilonske, atičke, indijske, islamske, islandske, majanske kalendare, kao i francuski republikanski kalendar.

Savremeni kalendar potiče od rimskog kalendara, koji je prerastao u Julijanski kalendar, a zatim u Gregorijanski kalendar.

 
Horizontalni logaritmički opseg označen jedinicama vremena Gregorijanskog kalendara

Naučne jedinice vremena uredi

  • Tren je period vremena za koji svetlost pređe razdaljinu od jednog fermija (otprilike veličine jednog nuklona) u vakuumu.
  • Plankovsko vreme je vreme za koje svetlost pređe jednu plankovsku dužinu. U teoriji, to je najmanje merenje vremena koje će ikad biti moguće. Manje jedinice vremena nemaju svoju primenu u fizici, kakvom je razumemo danas.
  • TU (od Time Unit, jedinica vremena) — to je jedinica vremena definisana kao 1024 µs koja se koristi u inženjerstvu.
  • Svedberg je jedinica vremena koja se koristi za merenje vremena sedimentacije (obično proteina). Ona je definisana kao 10-13 sekundi (100 fs).
  • Galaktička godina, zasnovana na rotaciji galaksije, i obično se meri u milionima godina.[2]
  • Geološki opseg vremena odnosi se stratigrafiju vremena. Duboko vreme zemljine prošlosti podeljeno je na jedinice prema događajima koji su se desili u svakom periodu. Na primer, granica između perioda krede i perioda paleogena određena je Događajem izumiranja perioda Kreda–paleogen. Najveća jedinica je supereon, koji se sastoji od eona. Eoni su podeljeni na ere, koje su same podeljene na periode, epohe i doba. Ovo nije prava matematička jedinica, kako sva doba, epohe, periodi, ere ili eoni nemaju istu dužinu; umesto toga, njihova dužina je definisana geološkim i istorijskim događajima, koje ih određuju pojedinačno.

Spisak uredi

Jedinice vremena
Jedinica D, Trajanje i Veličina Napomene
Plankovska vremenska jedinica 5.39 x 10−44 s Period vremena za koje svetlost pređe jednu plankovsku dužinu. Teoretski to je najmanje merenje vremena koje će ikada biti moguće.[3] Manje jedinice vremena nemaju svoju primenu u fizici kakvom je razumemo danas.
joktosekunda 10−24 s
momenat (fizika) 3 × 10−24s Period vremena za koje svetlost pređe razdaljinu od jednog fermija (otprilike veličine nukleona) u vakuumu.
ceptosekunda 10−21 s Skala merenja vremena NIST-ovog stroncijumskog atmoskog časovnika. Najmanji fragment vremena koji trenutno može biti izmeren iznosi 850 ceptosekundi.[1][3]
atosekunda 10−18 s
femtosekunda 10−15 s Pulsirajuće vreme najbržih lasera.
Svedberg 10−13 s Jedinica vremena koja se koristi za merenje vremena sedimentacije (uglavnom proteina).
pitosekunda 10−12 s
nanosekunda 10−9 s Vreme za koje molekuli počinju da fluoresciraju.
potres 10−8 s 10 nanosekundi, takođe i neformalni naziv za kratki vremenski period.
mikrosekunda 10−6 s Simbol je µs
milisekunda 0.001 s Najmanja jedinica vremena na štopericama.
momenat (elektronika) 1/60s to 1/50s Koristi se za merenje vremena između naizmeničnih energetskih ciklusa. Takođe i neformalni termin za kratak vremenski period.
sekunda 1 s Osnovna jedinica SI sistema.
minuta 60 sekundi
moment 40. deo sata (90 sekundi) Srednjevekovna jedinica za vreme koju su koristili astronomi da izračunaju astronomske pokrete.[4]
ke 14 minuta i 24 sekundi Često izračunato kao 15 minuta, poput „četvrti”, kao na primer šest i četvrt (6:15).
kilosekunda 1.000 sekundi 16 minuta i 40 sekundi.
Sat 60 minuta
Dan 24 sata Najduža jedinica koja se koristi na štopericama i tajmerima za odbrojavanje.
Sedmica 7 dana Takođe i "nedelja".
megasekunda 1,000.000 sekundi Oko 11.6 dana.
Dvonedeljnica 2 nedelje 14 dana
lunarni mesec 27 dana 4 sata 48 minuta — 29 dana 12 sati Različite definicije lunarnog meseca postoje.
mesec 28–31 dana Ponekad izračunat kao 30 dana.
četvrt i godišnje doba 3 meseca
semestar 18-nedeljna podela akademske godine[5] U bukvalnom značenju "šest meseci", takođe se koristi i u ovom smislu.
Godina 12 meseci ili 365 dana
obična godina 365 dana 52 nedelje i 1 dan.
Tropska godina 365 dana i 5:48:45.216 sati[6] Prosečno.
Gregorijanska godina 365 dana i 5:49:12 sati[7] Prosečno.
Zvezdana godina 365 dana i 6:09:09.7635456 sati
prestupna godina 366 dana 52 nedelja i 2 dana.
binijum 2 godine
trienijum 3 godine
kvadrenijum 4 godine
olimpijada 4-godišnji ciklus 48 meseci, 1,461 dana, 35,064 sati, 2,103,840 minuta, 126,230,400 sekundi.
lustrum 5 godina
decenija 10 godina
indikt 15-ogodišnji ciklus
Skor 20 godina
gigasekunda 1,000,000.000 sekundi Oko 31.7 godina.
jubilej 50 godina
stoleće 100 godina
milenijum 1.000 godina Takođe i "kiloannum".
Tetrasekunda 1 trilion sekundi Oko 31,700 godina.
Megannum 1,000,000 (106) godina Takođe i "Megagodina." Oko 1.000 milenijuma ili 1 milion godina.
petasekunda 1015 sekundi Oko 31.700.000 godina
galaktička godina Približno 230 miliona godina Period vremena za koji se Sunčev sistem jednom obrne oko centra Mlečnog puta.
kosmološka decenija varira 10 veća od prethodne
kosmološka decenija, sa CÐ 1 početkom
ili 10 sekundi ili 10 godina nakon
Velikog praska, zavisno od definicije.
aeon 1,000,000.000 godina ili beskonačan period vremena Takođe i "eon"
Dan Bramana
(takođe i Dan Boga) 		4,320,000.000 godina ili 4.32 aeona Kao galaktička godina koja meri vreme za koje svi solarni sistemi galaksije Mlečni put pređu oko njenog centra jednom, ovo merenje vremena je pretpostavljena dužina vremena koja je potrebna da bi sve galaksije u univerzumu prešle oko svog pretpostavljenog centra (takođe u "osnovna nula Velikog praska"), jednom. U ovom kontekstu, "7 dana postanja" spomenutih u knjizi o Postanju viđeni su u mnogo drugačijem svetlu, kako je za Zemlju procenjeno da je stara oko 4,3 milijarde godina, ili 1 dan prema Verdičkom sistemu vremena.
ekstrasekunda 1018 seconds Oko 31.700.000.000 godina
zetasekunda 1021 sekundi Oko 31.7 triliona godina
jotasekunda 1024 sekundi Oko 31.7 x 1015 godina

Međusobno povezane jedinice vremena uredi

 
Shema koja ilustruje osnovne jedinice vremena

Sve važne jedinice vremena mogu biti povezane. Osnovne jedinice su sekunda, definisana u smislu atomskog procesa; dan, integral više sekundi; i godina, obično 365.25 dana. Većina drugih jedinica koje se koriste su sadržioci ili količnici ova tri. Crtež pokazuje tri nebeska tela, čiji se orbitalni parametri odnose na jedinice vremena.

Reference uredi

  1. ^ „Definitions of the SI base units”. The NIST reference on Constants, Units, and Uncertainty. National Institute of Standards and Technology. Pristupljeno 4. 3. 2016. 
  2. ^ http://starchild.gsfc.nasa.gov/docs/StarChild/questions/question18.html NASA - StarChild Question of the Month for February 2000
  3. ^ „It only takes a zeptosecond: Scientists measure smallest fragment of time”. RT International (na jeziku: engleski). Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  4. ^ Milham 1945, str. 190.
  5. ^ „Definition of semester”. Webster's Dictionary. Pristupljeno 3. 12. 2014. 
  6. ^ McCarthy, Dennis D.; Seidelmann, P. Kenneth (2009). Time: from Earth rotation to atomic physics. Wiley-VCH. str. 18. ISBN 978-3-527-40780-4. , Extract of pp. 18
  7. ^ Jones, Floyd Nolen (2005). The Chronology Of The Old Testament (15th izd.). New Leaf Publishing Group. str. 287. ISBN 978-0-89051-416-0. , Extract of pp. 287

Literatura uredi

  • Milham, Willis I. (1945). Time and Timekeepers. New York: MacMillan. str. 190. ISBN 978-0-7808-0008-3. 
 
Jedinica vremena na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јединица_времена&oldid=26796765”