Jedrene

Jedrene
tur. *Edirne*
Jedrene; tur. Edirne
	Džamija Selimija
Administrativni podaci
Država	Turska
Pokrajina	Jedrene
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2009.	140.374 (procena)
Geografske karakteristike
Koordinate	41° 40′ 00″ S; 26° 34′ 00″ I / 41.666667° S; 26.566667° I
Vremenska zona	UTC+2
Aps. visina	41 m
	Jedrene Jedrene na karti Turske
Pozivni broj	284

Jedrene, još i Odrin ili Adrijanopolj (tur. Edirne; bug. Одрин [Odrin]; grč. Αδριανούπολη [Adrianoúpoli]; antgrč. Aδριανούπολις [Adrianoúpolis] — Adrijanopolis; lat. Hadrianopolis — Hadrijanopolis), grad je u Turskoj u vilajetu Jedrene.^[1]

Jedrene je grad u plodnoj Trakijskoj ravnici, na mestu gde se reka Tundža uliva u reku Maricu.

Jedrene se nalaze 220 km zapadno od Istanbula, blizu tromeđe Turske, Bugarske (20 km) i Grčke (7 km). Prema proceni iz 2009. u gradu je živelo 140.374 stanovnika.

Jedan od najznačajnijih spomenika u Jedrenu je džamija Selimija iz 1575. Arhitekta ove 70,9 m visoke džamije je Mimar Sinan. U gradu deluje Univerzitet Trakije.^[2]

Jedrene je inače osnovao rimski imperator Hadrijan po kome i nosi ime.

Istorija uredi

Grad je osnovao i raskošno ukrasio rimski imperator Hadrijan, kao Hadrijanopolj, na mestu tračkog naselja Uskadama. Tu je car Konstantin porazio Licinija 323. Dana 9. avgusta 378. blizu Hadrijanopolja odigrala se bitka rimske vojske predvođene imperatorom Valensom sa Vizigotima. Rimljani su poraženi, a car Valens je ubijen. Bugarski kan Krum je osvojio Hadrijanopolj 813. On je predvodio bugarska plemena koja su ovde došla iz predela severno od Dunava. Bugarski car Kalojan je potukao krstaše do nogu u bici kod Hadrijanopolja 1205.

Hadrijanopolj su 1362. osvojile Osmanlije koje je predvodio sultan Murat I. Tursko ime Edirne je nastalo evolucijom od originalnog imena. To je bila palata prestonica Osmanlijske države od 1365. do 1453. U doba turskih ratova protiv Poljske, Rusije i Austrije (XVI-XVIII vek) ovde se okupljala turska vojska. Ruska armija je zauzimala grad 1829. i 1878. U Jedrenu je zaključen Mir iz Hadrijanopolja 1829.

Pod turskom vlašću Jedrene je bilo glavni grad istoimenog vilajeta. Početkom 20. veka grad je bio centar trgovine tkaninama, svilom, tepisima i poljoprivrednim proizvodima. Godine 1905. imao je oko 80.000 stanovnika, od toga 30.000 muslimana (Turci, Albanci, Romi), 22.000 Grka, 10.000 Bugara, 4.000 Jermena, 12.000 Jevreja i 2000 ostalih.

U Prvom balkanskom ratu 1913. grad je nakon opsade Jedrena zauzela bugarska vojska, pojačana drugom srpskom armijom sa topovima i haubicama koje Bugari nisu imali. Londonskim ugovorom iz iste godine grad je dodeljen Bugarskoj. Kao rezultat Drugog balkanskog rata Jedrene je vraćeno Turskoj.