Jermenska kuhinja
Jermenska kuhinja je jedna od najimpresivnijih stvari koje se nude posetiocima da istražuju u Jermeniji. Kuhinja odražava istoriju i geografiju, mesta gde su živeli Jermeni, kao i uključivanje spoljašnjih uticaja. Kuhinja takođe odražava tradicionalne useve i životinje uzgajane i gajene u oblastima naseljenim Jermenima.[1]
Opis kuhinje uredi
Jermenska hrana ima originalan i začinjen ukus. Biber, timijan, estragon, majčina dušica, kumin, nana, razno povrće i beli luk se koriste kao začini. Procenjeno je da za pripremanje hrane jermenski kulinarski stručnjaci koriste oko 300 vrsta divljih trava i cveća koje se koriste kao začini, pa čak i kao glavna jela. Razlog za to može biti povoljna klima i raznovrsnost flore koja snabdeva orijentalne kuhinje, naročito Jermenije, sa raznim mirisnim biljkama.
Jermensko kulinarstvo široko koristi govedinu i ovčetinu, svinjetina se retko koristi. Osobeno jermensko jelo punjeno mlevenim mesom, pirinčem i slatkim travama – Tolma, sprema se od svežeg lišća vinove loze u proleće, a od jabuka, dunja, patlidžana, paprika i paradajza u jesen.
Pored povrća i mesa, u ishrani Jermena, griz i brašno zauzimaju značajno mesto. Brašno se koristi za arištu – originalna rezanca, pšenični griz za palentu sa piletinom – aris, pirinač je dobar za različite vrste popularnog pilava.[2]
Od starih vremena Jermenija je poznata po ribljim specijalitetima, što je uslovljeno geografijom jermenskih planina. Reka i jezera Jermenije bogate su ribom, kao što su sevan pastrmka, belica, karmrakaj (leming), itd. Mnogi kraljevi i jermenske velmože su pravili ribnjake u kojima su gajili posebno vredne vrste ribe, potočnu pastrmku, recimo. Riba je kuvana, pržena u ulju, na ražnju, na uglju, posuta začinima.
Hleb zauzima posebno mesto u ishrani. Lavaš je neophodan ukras praznika. To je tanak i pljosnat prut hleba bez kvasca, oko metar dug.[3][4][5] Čak i sada, lavaš se peče u tonirima, drevnim glinenim pećima cilindričnog oblika ukopanim u zemlju. Tonir se greje ili prućem ili pogačama od đubriva. Brzo se zagreva i testo se na njemu lako peče. Uz hleb, sir mora da bude na svakom stolu Jermenije. Od pamtiveka, prave se razne vrste sireva od kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka. Neke vrste sireva se prave i čuvaju u posudama ukopanim u zemlju ili u mešinama. U neke vrste sireva se dodaju razne slatke trave i semena, dajući im poseban ukus i miris.
Dolina planine Ararat obiluje sočnim i mirisnim voćem, kao što su: kajsije, breskve, nar, kornalin trešnje, kruške, šljive, grožđe, smokve, dunje… Suvo voće, kandirano voće, kompoti, sokovi i džemovi su od tog voća.
Za Jermensku kuhinju, kao i druge narodne kuhinje Zakavkazja, svojstveno je da se bira ne samo ukusan, već i izuzetno zdrav proizvod, što je u kombinaciji sa čistim planinskim vazduhom proslavilo Kavkaz kao zemlju dugovečnih ljudi.
Slana jela uredi
Harisa uredi
Harisa je jedno od najomiljenijih jela jermenske kuhinje. Izrađen je od krupnog pšeničnog brašna i pilećeg mesa, ovčetine ili govedine. Kuva se u vodi i meša se dok se ne pretvori u kašu. U stara vremena Harisa je bilo svečana i praznično jelo koje se obično se služilo ujutru pošto je kuvano celu noć. Postoji legenda vezana za Harisu, koja kaže da je, pošto je pušten iz jame manastira Kor Virap, Grigora Lusavoriha (Sveti Đorđe) stigao u Vagharšapat i 60 dana mesnim paganima propovedao o hrišćanstvu. Da bi dao hranu siromašnima, naredio je da donesu mnogo ulja i ovaca, posle čega su ovce zaklane i kuvane sa krupnozrnim brašnom u velikim glinenim posudama. Tada Grigorije Lusavorih naredi teško naoružanim ljudima da mešaju meso u glinenim posudama, i od toga dobija ime – harisa potiče od reči „harik sa“, što prevedeno na srpski znači, „mešaj ovo“.[6]
Horovac roštilj uredi
Jermeni mnogo vole meso i roštilj je jedna od najrasprostranjenijih hrana među njima. Iako će mnogi ljudi reći da roštilj nije Jermenski jelo, postoji jedna nesporna stvar – „horovac roštilj“ ima jermensko poreklo i to je možda najukusniji od svih vrsta roštilja.[7] Jermeni obično prave roštilj od svinjetine ili piletine. Bilo da je venčanje ili rođendan, roštilj se uvek očekuje. Jermeni rado jedu roštilj rukama, tako da, ako roštilj jedete viljuškom i nožem, očekujte iznenađene poglede.[8]
Basturma uredi
Sastoji se od sušene govedine, tanko isečene i umotane u tankom sloju na zelju i sa kuminom. Na našim prostorima poznata je pod imenom pastrma.[9]
Kaš uredi
Kaš je supa od kravljih papaka u koju se dodaje beli luk, zeleniš i so.[10] Smatra se da je Kaš hrana za siromašne, a takođe da ima i ceremonijalno značenje. Ime potiče od jermenske reči „kašel“ (opeći se).[11] Kaš se obično jede veoma rano ujutru, služi se pre doručka ili dođe kao zamena za doručak. Služi se uz beli luk, so i rotkvu a jede se uz lavaš i razni zeleniš.
Dve stvari treba napomenuti za kaš uredi
1. Kaš je jelo da se jede sa votkom (ne rakijom).
2. Kaš ne trpi zdravice, jer se jede samo kada je toplo, a zdravice će uzeti mnogo vremena.[12]
Tolma uredi
Ovo jelo Jermeni opisuju kao savršeno, preukusno i divno. Ovo jermensko jelo se smatra jednim od bisera jermenske tradicionalne kuhinje. Obično je od lišća vinove loze ili kupusa. Među ostalim obaveznim sastojcima su mlevena govedina, luk, pirinač i razni začini. Pošto su svi sastojci pomešani, pune se u listove od grožđa ili kupusa. Reč „tolma“ potiče od urarćanske (prejermenske) reči „toli“, što znači „vinova loza.“
Pasut tolma uredi
Pasut tolma je još jedno jermensko jelo, koje se sastoji od sedam različitih žitarica – leblebije, pasulja, sočiva, pšenice, graška, pirinča i kukuruza. Sve kuvano. Jelo se zove „tolma pasut“, jer hrišćansku Novu godinu karakteriše kratkodnevnica, koja se završava na Vaskrs („pasut tolma“ znači „kratki“, tolma dan). Treba reći da sedam zrna simbolizuje božanski broj „7“, koji je povezan sa božanskim savršenstvom i jedinstvom.
Slatka jela uredi
Kao slatkiš, u jermenskom kulinarstvu su posebno na ceni sušene breskve punjene sa šećerom i mrvljenim orasima. Medena baklava, koju lokalni žitelji zovu paklava, od šesnaest slojeva topi se u ustima.[13]
Samir uredi
Samir je jelo koje se sprema za Vaskrs. Pravljeno je od izdrobljene pšenice i pavlake i služi se sa cimetom i gustim sirupom napravljenim od dudinja ili grožđa.
Kjalagoš uredi
Kjalagoš je još jedno vaskršnje jelo, koje se sastoji od lavaša, sočiva i mleka u prahu.[14]
Pića uredi
-
Jermenska vina -
Jermuk - mineralna voda
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Pokhlebkin, V. V. (1978). Russian Delight: A Cookbook of the Soviet People. London: Pan Books.
- ^ "Rice Pilaf". Accessed May 2010.
- ^ Albala 2011, str. 5. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFAlbala2011 (help)
- ^ Khanam, R. (2005). Encycl. Ethnography Of Middle-East And Central Asia (3 Vols. Set) (1st izd.). New Delhi: Global Vision. str. 55. ISBN 9788182200623.
- ^ Goldstein 1999, str. 185.
- ^ Petrosian, Irina; Underwood, David (2006). Armenian food: fact, fiction & folklore (2th izd.). Bloomington, Ind.: Yerkir Pub. str. 65. ISBN 9781411698659.
- ^ Albala, Ken (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia, Volume 1. Santa Barbara, California: ABC-CLIO, LLC. str. 4. ISBN 978-0-313-37626-9.
- ^ Holding, Nicholas (2011). Armenia, 3rd: The Bradt Travel Guide. Guilford, Connecticut: The Globe Pequot Press. str. 84. ISBN 978-1-84162-345-0.
- ^ Harry G. Levine, "Pastrami Land, the Jewish Deli in New York City", Contexts, Summer 2007 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. februar 2009). str. 68. "The modified “pastrami” spelling was probably introduced in imitation of the American English salami"
- ^ Mkhitar Heratsi, "Relief of Fevers", Ch. 6
- ^ Mkhitar Heratsi, "Relief of Fevers", Ch. 10
- ^ Elliott, Mark (2010). Azerbaijan with Excursions to Georgia. Trailblazer. str. 356. ISBN 978-1-905864-23-2.
- ^ The flower of paradise and other Armenian tales by Bonnie C. Marshall, Virginia A. Tashjian, Libraries Unlimited. . 2007. str. 179. ISBN 978-1-59158-367-7. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Deserti na sajtu Avanture u jermenskom kuvanju Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. maj 2008)
Literatura uredi
- Khanam, R. (2005). Encycl. Ethnography Of Middle-East And Central Asia (3 Vols. Set) (1st izd.). New Delhi: Global Vision. str. 55. ISBN 9788182200623.
- Goldstein, Darra (1999). A Taste of Russia: A Cookbook of Russian Hospitality (2nd izd.). Montpelier, VT: Russian Life Books. str. 185. ISBN 9781880100424.
- Albala, Ken (2011). Food Cultures of the World Encyclopedia. 1. Santa Barbara, Calif.: Greenwood. str. 5. ISBN 9780313376269.
