Jefrem Katunakijski

Prepodobni Jefrem Katunakijski (grč. Εφραιμ Κατουνακιωτης; Evangelos Papanikitas (Ευαγγελος Παπανικητας); 6. decembar, Teba, Beotija - 27. februar 1998. Atos) - pravoslavni monah koji je živeo na Svetoj Gori.

Jefrem Katunakijski
Lični podaci
Druga imena	Evangel Katunakski
Datum rođenja	6 (19) decembar 1912
Mesto rođenja	Ambelohori, Beotija, Grčka,
Datum smrti	27 februar 1998 (85)
Mesto smrti	Aton,
Svetovni podaci
Kanonizacija	od strane 20 oktobar 2019
Praznik	14/27 februar

Kanonizovan od Carigradske patrijaršije 9. marta 2020. godine. Spomendan je 14/27 februar.

Rani život

Rođen je u seljačkoj porodici 6. decembra 1912. godine u Abelohoriju (Αμπελοχωρι), selu u Tebi (Beotija). Njegov otac se zvao Joanis Papanikitas (Ιωαννης Παπανικητας), a majka Viktorija (Βικτωρια). Imao je 3 brata i sestre: Epaminonda (Επαμεινωνδα), Eleni (Ελενη) i Haralambo (Χαραλαμπο). Njegovo svetovno ime je bilo Evangelos. Detinjstvo je proveo u Abelohoriju. Međutim, kada je bio u osnovnoj školi, njegovi roditelji su se preselili u Tebu da školuju svoju decu. Od malih nogu se zainteresovao za monaštvo.

Međutim, kao dete je patio od zdravstvenih problema: sa 14 godina dobio je otok oko očiju, a kasnije je razvio tešku ekcematoznu bolest gležnja.

Monaški život

Budući starac, rođen je 1912. godine, u hrišćanskoj porodici, u selu Abelohori, koje se nalazilo u blizini Tebe. Njegov deda, Nikita, služio je kao sveštenik, njegovi roditelji, Janis Papanikita i Viktorija, bili su duboko religiozni ljudi. Pored Evangelosa, u porodici je podignuto još troje dece. Svi su naučili da žive u hrišćanskim vrlinama, po zakonu Božijem.

U detinjstvu, Evangelos je upisao u gimnaziju. Po završetku, želeo je da pronađe svoje mesto u društvu, ali je pretrpeo mnoge neuspehe na ovom polju. Raspaljen mišlju da ga samo Gospod može uputiti pravim putem, rešio je da stupi u monaštvo. Njegova majka Viktorija, pošto je u snu dobila otkrivenje - videvši pojavu starca svetog Jefrema Sirina, koji je objasnio da odluka njenog sina odgovara Božanskoj volji - nije ometala sprovođenje njegovog plana.

1933. godine, 14. septembra, otpočeo je novi period u životu Evangelosa – podvižništvo na Svetoj gosri Aton. U početku je morao da iskusi mnoge poteškoće, uključujući i one povezane sa gnevom lokalnih starešina. Prevazilaženje teškoća samo ga je duhovno ojačalo i naučilo smirenju i strpljenju. Posle nekog vremena, Evangelos je primio monaški postrig i dobio novo ime - Longin. Godine 1935. monah Longin je prihvatio veliku shimu i dobio je ime Jefrem, u čast svetog Jefrema. Sledeće godine odlikovan je uzdizanjem u svešteničko dostojanstvo, i od tada je počeo da se zove: Otac Jefrem. Živeo je i radio u Katunakiju, sledeći tradicije tamošnjih pustinjaka. U 86. godini u bratstvo je stupio i otac Jefremov po telu Janis, koji je ubrzo primio monaški postrig i novo ime Jov. Majka je, doživevši duboku starost, takođe pristupila monaštvu. Kasnije je otac Jefrem više puta sa radošću govorio o svojim roditeljima koji su poprimili anđeoski čin. Svojevremeno se otac Jefrem zbližio sa starcem Josifom isihastom. Starac Josif ga je poučavao raznim stvarima, učio ga razumnom delanju i objašnjavao suštinu sozercanja. Kada je bratstvo Josifovo prešlo iz manastira Svetog Vasilija u skit Malu Anu, bratija je počela da gradi malu crkvu u čast i uspomenu na proroka Jovana Krstitelja. U ovoj gradnji učestvovao je i otac Jefrem. U skitu Male Ane je sveštenik Jefrem živeo oko dva meseca. Nadahnut primerom i poukama starca, on se, uz pomoć Božiju, sve više udubljivao u tajne ćutanja. Otac Jefrem je posvetio ozbiljnu pažnju poštovanju pravila, molitvi, promišljenom čitanju Svetog Pisma i dela hrišćanskih podvižnika (naročito onih koji su uključeni u Dobrotoljublje). Posebno poštovanje doživeo je za vreme služenja Božanstvene Liturgije. Liturgiju je služio do duboke starosti, sve dok mu je telesna snaga to dozvoljavala. Posle smrti starca Josifa, koja se dogodila 1959. godine, otac Jefrem je nastavio da posećuje svoje bratstvo koje se tada nalazilo u Novom skitu. Četrdesetog dana po smrti javio mu se pokojni starešina i oprostio se. Nakon toga, sveštenik Jefrem je više puta video ovog starca u snu. Godine 1994. bivši iguman manastira Filotej, u pratnji dvojice monaha, doneo je glavu Josifa Isihaste ocu Jefremu na poklonjenje, čime je ispunila želju sveštenika da se pokloni ovom poglavaru pre njegove smrti. Godine 1973. umire starac Nikifor, kome je otac Jefrem bio poslušan. Pre smrti, starac Nikifor ga je blagoslovio. Ubrzo nakon toga otac Jefrem je primio bratstvo oca Nikifora pod staranje i stupio na službu kao starešina i ispovednik. Od teškog rada otac Jefrem je dobio cijanozu, a ova bolest je napredovala. Bio je prinuđen da potraži lekarsku pomoć i u tu svrhu je otišao u Solun. Vrativši se, ozbiljno sam razmišljao o stvaranju sopstvenog bratstva. Ubrzo je dobio učenika. Bratstvo je okupljeno 1980. Godine 1996. Jefraimov otac je doživeo moždani udar, usled čega je bio paralizovan i bolestan. Živeći u ovoj državi oko godinu i po dana,

Umro je 14. (27.) februara 1998. godine.

Kanonizacija

Vaseljenski patrijarh Vartolomej je 20. oktobra 2019. godine u Protatonovom hramu u Karijesu na Svetoj Gori proglasio kanonizaciju, četiri velika svetogorska starca 20. veka, među kojima:

• Daniil Katunakski (umro 1929)
• Jeronim iz Simonopetra (umro 1957.)
• Josif Isihasta (umro 1959.)
• Jefrem Katunakski (umro 1998.)

Kanonizovan kao svetitelj 9. marta 2020. godine zajedno sa još trojicom gore navedenih monaha.