Joahim fon Ribentrop
Ulrih Fridrih Vilhelm Joahim (fon) Ribentrop (nem. Ulrich Friedrich Wilhelm Joachim (von) Ribbentrop; Vezel, 30. april 1893 — Nirnberg, 16. oktobar 1946) je bio nacistički političar i ministar spoljnih poslova Trećeg rajha.
| Joahim fon Ribentrop | |
|---|---|
 Joahim fon Ribentrop | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ulrih Fridrih Vilhelm Joahim (fon) Ribentrop |
| Datum rođenja | 30. april 1893. |
| Mesto rođenja | Vezel, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 16. oktobar 1946. (53 god.) |
| Mesto smrti | Nirnberg, Nemačka |
| Politička karijera | |
| Politička stranka | Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija |
Rođen je u Vezelu, na Valpurgijsku noć. Vanredno je obrazovan u privatnim školama Nemačke i Švajcarske. Tečno je govorio engleski i francuski jezik. Od 1910-1914 radio je u Kanadi kao uvoznik nemačkih vina. Učestvuje u Prvom svetskom ratu, dobija čin poručnika i orden Gvozdeni krst. Bio je prijatelj sa Francom fon Papenom. U julu 1920. oženio se. U braku je imao petoro dece. Pre rata je navodno imao aferu sa Volis Simpson.[traži se izvor]
Tokom Vajmarske republike nije imao antisemitističke predrasude. U maju 1932. pristupa nacistima i postaje vatreni antisemita. Gebels ga nije voleo jer se kasno pridružio stranci, a u lošim odnosima je bio i sa Himlerom. 4. februara 1938. postaje ministar spoljnih poslova. Titulu „fon“ dobio je nagovorivši svoju tetku da ga usvoji.
Predvideo je nastanak Gvozdene zavese i Hladnog rata. Uhapšen je 14. juna 1945. Bio je učesnik Nirnberškog procesa. Proglašen je krivim, osuđen na smrt i prvi obešen 16. oktobra 1946. Prvi je trebalo da bude Gering, ali je on izvršio samoubistvo u ćeliji. Poslednje reči bile su mu: „Bog čuva Nemačku“. Čak i na suđenju i u ćeliji, nije odustajao od vernosti Hitleru. Sedeo je sleva Hesu, pa su ga on i Gering prekinuli u njegovoj završnoj reči. Naslednik mu je bio Artur Zajs-Inkart.
