Википедија

Johan Krojf

холандски фудбалер

Henrik Johanes Krojf (hol. Hendrik Johannes Cruijff; Amsterdam, 25. april 1947 — Barselona, 24. mart 2016) bio je holandski fudbaler. Igrao je za Ajaks, Barselonu, Fajenord i takođe je bio fudbalski reprezentativac Holandije i trener. Trostruki je osvajač Zlatne lopte.[4] Krojf je bio najpoznatiji eksponent fudbalske filozofije poznate kao totalni fudbal koju je istraživao je Rinus Mikls i naširoko se smatra jednim od najvećih igrača u istoriji fudbala.[5][6][7][8] Krajem šezdesetih i početkom 1970-ih, holandski fudbal se uzdigao iz nepoznanice da bi postao moćna sila u sportu.[9][10][11] Krojf je predvodio Holandiju u finalu FIFA Svetskog prvenstva 1974. i osvojio je Zlatnu loptu kao igrač turnira.[12] U finalu 1974, on je izveo fintu koja je kasnije dobila ime po njemu, „Krojfov zaokret”, potez koji je široko replikovan u modernoj igri.[13] Noseći dres sa brojem 14, postavio je trend nošenja brojeva majica izvan uobičajenih uzastopnih brojeva od jedan do jedanaest.[12]

Johan Krojf
Lični podaci
Puno ime Henrik Johanes Krojf
Nadimak Četrnajska
Datum rođenja (1947-04-25)25. april 1947.[1]
Mesto rođenja Amsterdam, Holandija
Datum smrti 24. mart 2016.(2016-03-24) (68 god.)
Mesto smrti Barselona, Španija
Visina 1,78 m[2][3]
Pozicija Napadač / Ofanzivni vezni
Juniorska karijera
1957—1964 Ajaks
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1964—1973
1973—1978
1978—1979
1979—1980
1981
1981—1983
1983—1984		 Ajaks
Barselona
Los Anđeles
Vašington
Levante
Ajaks
Fajenord		 240
143
23
30
10
36
33		 (190)
(48)
(13)
(12)
(2)
(14)
(11)
Ukupno 514 (290)
Reprezentativna karijera
1966—1977 Holandija 48 (33)
Trenerska karijera
1985—1988
1988—1996
2009—2013		 Ajaks
Barselona
Katalonija
Nagrade
Fudbal
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 1974. Zapadna Nemačka Holandija
Evropsko prvenstvo
Bronzana medalja — treće mesto 1976. Jugoslavija Holandija

Mladost uredi

Odrastao je u ulici pet minuta udaljenoj od Ajaksovog stadiona, njegovog prvog fudbalskog kluba. Johan je bio drugi sin Hermanusa Kornelisa Krojfa (1913—1959) i Petronele Bernarde Drajer (1917—2007), iz skromne radničke klase u istočnom Amsterdamu. Krojf, ohrabren svojim ocem koji voli fudbal i bliskom blizinom stadiona Akerstraat, igrao je fudbal sa školskim drugovima i starijim bratom Henijem, kad god je mogao, i idolizovao holandskog driblera Fasa Vilkesa.

Godine 1959. Krojfov otac je umro od srčanog udara. Smrt njegovog oca imala je veliki uticaj na njegov mentalitet. Kako se Krojf sećao, na proslavi svog 50. rođendana, „Moj otac je umro kada sam imao samo 12, a on 45 godina. Od tog dana me je sve više obuzimalo osećanje da ću umreti u istoj godini, a kada sam imao ozbiljne probleme sa srcem kada sam napunio 45, pomislio sam: 'To je to.' Samo me je medicinska nauka, koja nije mogla da pomogne mom ocu, održala u životu.“[14] Gledajući na potencijalnu fudbalsku karijeru kao na način odavanja počasti svom ocu, smrt je inspirisala Krojfa snažne volje, koji je takođe često posećivao mesto sahrane.[15] Njegova majka je počela da radi u Ajaksu kao čistačica, odlučivši da više ne može da radi u prodavnici bez svog muža, i to je u budućnosti učinilo Krojfa skoro opsednutim finansijskom sigurnošću. Njegova majka je ubrzo upoznala svog drugog muža, Henka Angela, radnika na terenu u Ajaksu koji je pokazao kao ključni uticaj u Krojfovom životu.[16]

Klupska karijera uredi

Ajaks i zlatna era totalnog fudbala uredi

Krojf se pridružio omladinskom sistemu Ajaksa na svoj deseti rođendan. Krojf i njegovi prijatelji su često posećivali „igralište“ u svom komšiluku, a trener mladih igrača Ajaksa Dženi van der Ven, koji je živeo u blizini, primetio je Krojfov talenat i odlučio da mu ponudi mesto u Ajaksu bez formalnog izbora.[17] Kada se prvi put pridružio Ajaksu, Krojf je više voleo bejzbol i nastavio da se bavi tim sportom do petnaeste godine kada je dao otkaz na nagovor svojih trenera.[18]

Za prvi tim je debitovao 15. novembra 1964. u Erediviziji, protiv GVAV-a, postigavši jedini gol za Ajaks u porazu od 3–1. Te godine Ajaks je završio na najnižoj poziciji od osnivanja profesionalnog fudbala, na 13. mestu.[19] Krojf je počeo da ostavlja pozitivan utisak u sezoni 1965–66 i uspostavio se kao redovni igrač prvog tima nakon što je postigao dva gola protiv DVS-a na Olimpijskom stadionu 24. oktobra 1965. u pobedi od 2–0. U sedam utakmica te zime postigao je osam golova, a u martu 1966. postigao je prva tri gola u ligaškoj utakmici protiv Telstara u pobedi od 6–2. Četiri dana kasnije, u kup utakmici protiv Vendama u pobedi od 7-0, postigao je četiri gola. Ukupno te sezone, Krojf je postigao 25 golova u 23 utakmice, a Ajaks je osvojio prvenstvo lige.[20]

U sezoni 1966–67, Ajaks je ponovo osvojio prvenstvo lige, a takođe je osvojio i Kup Holandije, za Krojfov prvi „dubl“.[21] Krojf je završio sezonu kao vodeći strelac Eredivizije sa 33 gola. Krojf je osvojio ligu treću uzastopnu godinu u sezoni 1967–68. Takođe je drugi put uzastopno proglašen za holandskog fudbalera godine, što je ponovio 1969. godine[21] 28. maja 1969. Krojf je igrao u svom prvom finalu Kupa Evrope protiv Milana, ali su Italijani pobedili rezultatom 4-1.

U sezoni 1969–70, Krojf je osvojio svoju drugu ligu i kup „dubl“; na početku sezone 1970–71, doživeo je povredu prepona. Vratio se u igru 30. oktobra 1970. protiv PSV-a, i umesto da nosi svoj uobičajeni broj 9, koristio je broj 14.[22] Ajaks je pobedio 1-0. Iako je tih dana bilo veoma neuobičajeno da početnici utakmice ne igraju sa brojevima od 1 do 11, od tog trenutka Krojf je nosio broj 14, čak i sa reprezentacijom Holandije.

U ligaškoj utakmici protiv FK AZ '67 29. novembra 1970. Krojf je postigao šest golova u pobedi od 8–1. Posle pobede u ponovljenom finalu KNVB kupa protiv Sparte iz Roterdama rezultatom 2-1, Ajaks je pobedio u Evropi po prvi put. 2. juna 1971. u Londonu, Ajaks je osvojio Kup Evrope pobedivši Panatinaikos sa 2-0.[23] Sa Ajaksom je potpisao sedmogodišnji ugovor. Na kraju sezone proglašen je za holandskog i evropskog fudbalera godine za 1971.[23]

Godine 1972. godine, Ajaks je osvojio drugi Kup Evrope, pobedivši u finalu milanski Inter sa 2-0, a Krojf je postigao oba gola.[24] Ova pobeda je podstakla holandske novine da objave propast italijanskog stila defanzivnog fudbala u odnosu na total fudbal.[25] Krojf je takođe postigao gol u pobedi od 3–2 nad ADO Den Hag u finalu KNVB kupa. U ligi, Krojf je bio najbolji strelac sa 25 golova. Ajaks je osvojio Interkontinentalni kup, pobedivši argentinski FK Independijentee sa 1–1 u prvoj utakmici, nakon čega je usledilo 3–0, a zatim je u januaru 1973. osvojio Superkup Evrope pobedivši FK Rendžers u gostima sa 3–1 i 3–2 u Amsterdamu. Krojf je jedini autogol postigao 20. avgusta 1972. protiv FK Amsterdam . Nedelju dana kasnije, protiv Go Ahead Eaglesa u pobedi od 6-0, Krojf je postigao četiri gola za Ajaks. Sezona 1972–73 je završena još jednom pobedom u prvenstvu i trećim uzastopnim Kupom Evrope pobedom od 1:0 nad Juventusom u finalu.[25]

Barselona i prva titula u La Ligi za 14 godina uredi

Sredinom 1973. Krojf je prodat Barseloni za 6 miliona guldena (približno 2 miliona dolara) u visini naknade za transfer koji je u to vreme bio rekordan.[26] Datuma 19. avgusta 1973. odigrao je svoj poslednji meč za Ajaks gde su pobedili FK Amsterdam rezultatom 6–1, drugi meč u sezoni 1973–74.

Krojf se dopao navijačima Barselone kada je za svog sina odabrao katalonsko ime Žordi. Pomogao je klubu da osvoji La Ligu po prvi put od 1960. godine, savladavši najljući rivala Real Madrid sa 5-0 u svom domu na Santijago Bernabeuu . Hiljade navijača Barselone koji su gledali meč na televiziji izašlo je iz svojih domova da se pridruži uličnom slavlju.[27] Novinar Njujork tajmsa napisao je da je Krojf za 90 minuta učinio više za duh katalonskog naroda nego mnogi političari u godinama borbe.[27] Istoričar fudbala Džimi Berns izjavio je da „tim sa Krojfom ne može da izgubi“.[27] Dao im je brzinu, fleksibilnost i osećaj za sebe.[27] Godine 1974. Krojf je proglašen za fudbalera godine Evrope.[28]

Tokom svog boravka u Barseloni, u utakmici protiv Atletiko Madrida, Krojf je postigao gol u kojem je skočio u vazduh i desnom petom udario loptu pored Migela Reine u gol Atletika (lopta je bila u visini vrata i već je putovao daleko od dalekog stupa).[29] Gol je prikazan u dokumentarcu En un momento dado, u kojoj su obožavatelji Krojfa pokušali da ponovo stvore taj trenutak. Gol je nazvan Le but impossible de Cruyff (Krojfov nemoguć cilj).[traži se izvor] 1978. Barselona je pobedila Las Palmas sa 3–1 i osvojila Copa del Rey .[30] Krojf je odigrao dve utakmice sa Pari Sen Žermenom 1975. tokom turnira u Parizu. Pristao je samo zato što je bio obožavatelj dizajnera Danijela Hehtera, koji je tada bio predsednik PSŽ-a.[31][32]

Kratko penzionisanje i periodi u SAD uredi

Krojf se nakratko penzionisao 1978. Ali nakon što je izgubio većinu svog novca u nizu loših investicija, uključujući farmu svinja, što mu je savetovao jedan prevarant, Krojf i njegova porodica su došli u Sjedinjene Države.[33][34] Kako se prisećao, „Izgubio sam milione u uzgoju svinja i to je bio razlog zašto sam odlučio da ponovo postanem fudbaler“.[35] Krojf je insistirao da je njegova odluka da nastavi igračku karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama bila ključna u njegovoj karijeri. „Bilo je pogrešno, greška, da sam prestao da igram sa 31 sa jedinstvenim talentom koji sam posedovao“, i dodao da je „Početi od nule u Americi, mnogo milja daleko od moje prošlosti, bila jedna od najboljih odluka koje sam doneo. Tamo sam naučio kako da razvijem svoje nekontrolisane ambicije, da razmišljam kao trener i o sponzorstvu.“[35]

Sa 32 godine, Krojf je potpisao unosan ugovor sa Los Anđeles Astecima iz Severnoameričke fudbalske lige (NASL).[36] Ranije se pričalo da će se pridružiti FK Njujork kosmosu, ali dogovor se nije materijalizovao; odigrao je nekoliko egzibicionih igara za Kosmos. U Astecima je ostao samo jednu sezonu i proglašen je za NASL igrača godine . Nakon što je razmotrio ponudu da se pridruži FK Dambarton u Škotskoj, sledeće sezone, prešao je da igra za Vašington Diplomatse.[37] Igrao je celu kampanju 1980. za Diplomate, iako se tim suočavao sa teškim finansijskim problemima. U maju 1981. Krojf je igrao kao gost za Milan na turniru, ali se povredio. Kao rezultat toga, propustio je početak NASL fudbalske sezone 1981, što je na kraju dovelo do toga da je Krojf odlučio da napusti tim. Krojf je takođe mrzeo igranje na veštačkim podlogama, koje su u to vreme bile uobičajene u NASL-u.

Povratak u Španiju sa Levanteom uredi

U januaru 1981. Krojf je odigrao tri prijateljske utakmice za FK Dordreht. Takođe u januaru 1981, menadžer Džok Volas iz engleskog kluba Lester Siti pokušao je da ubedi Krojfa da se pridruži njegovom timu, takmičeći se sa Arsenalom i neimenovanim nemačkim klubom,[38] i uprkos pregovorima koji su trajali tri nedelje, u kojima je Krojf izrazio želju da igra za klub, dogovor nije mogao biti postignut. Krojf je umesto toga odlučio da potpiše sa španskom timom Levanteom.[39]

Prvog marta 1981. Krojf je prvi put izašao na teren za Levante, počevši u pobedi od 1:0 protiv Palensije.[40] Povrede i nesuglasice sa administracijom kluba, međutim, pokvarile su njegovu čaroliju u Segundi diviziji i upisao je samo deset nastupa i postigao dva gola. Pošto nije uspeo da obezbedi promociju u Primeru, ugovor sa Levanteom je propao.[41]

Povratak u Ajaks uredi

Posle svog boravka u SAD i kratkog boravka u Španiji, Krojf se vratio igranju za Ajaks od početka sezone 1981–82. Vratio se u Ajaks 30. novembra 1980, pre nego što je igrao sa Levanteom, kao „tehnički savetnik“. Ajaks je u to vreme bio osmi na tabeli posle 13 odigranih utakmica. Međutim, posle 34 utakmice, Ajaks je sezonu 1980–81 završio kao drugi. U decembru 1981. Krojf je potpisao produženje ugovora sa Ajaksom do leta 1983.[42]

U sezonama 1981–82 i 1982–83, Ajaks je zajedno sa Krojfom postao šampion lige. U sezoni 1982–83, Ajaks je osvojio Kup Holandije (KNVB-Beker). Godine 1982. postigao je čuveni gol protiv Helmond Sporta . Dok je igrao za Ajaks, Krojf je postigao penal na isti način na koji je to uradio Rik Kopens 25 godina ranije.[43][44] Spustio je loptu kao za rutinski jedanaesterac, ali umesto da šutira na gol, Krojf je gurnuo loptu bočno do saigrača Jespera Olsena, koji je zauzvrat dodao Krojfu da šutne loptu u praznu mrežu, a Oto Versfeld, golman Helmonda, je gledao.[45]

Poslednja sezona u Fejenordu i penzionisanje uredi

Na kraju sezone 1982–83, Ajaks je odlučio da Krojfu ne ponudi novi ugovor. Ovo je razbesnelo Krojfa, koji je odgovorio potpisivanjem ugovora za Ajaksovog glavnog rivala Fejenorda.[46]

Krojfova sezona u Fejenordu bila je uspešna u kojoj je klub prvi put posle decenije osvojio Erediviziju, deo liga i KNVB kupa. Uspeh tima je bio rezultat nastupa Krojfa zajedno sa Ruudom Gulitom i Piterom Hautmanom.[47]

Uprkos relativno poodmaklim godinama, Krojf je odigrao sve prvenstvene utakmice te sezone osim jednog. Zbog svog učinka na terenu, po peti put je izabran za holandskog fudbalera godine. Na kraju sezone je najavio konačnu penziju. Svoju igračku karijeru u Erediviziji završio je 13. maja 1984. golom protiv PEC Zvolea. Krojf je odigrao poslednju utakmicu u Saudijskoj Arabiji protiv Al-Ahlija, vrativši Fejenord u igru golom i asistencijom.[48]

Trenerska karijera uredi

Nakon penzionisanja, Krojf je radio kao trener:

1985 - 1988

1988 - 1996 2009 - 2013

AFK Ajaks

FK Barselona Katalonija

Reprezentativna karijera uredi

Kao holandski reprezentativac, Krojf je odigrao 48 utakmica i postigao 33 gola.[49][50] Reprezentacija nikada nije izgubila meč u kojem je Krojf postigao gol. Sedmog septembra 1966. zvanično je debitovao za Holandiju u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1968. protiv Mađarske, postigavši gol u remiju 2–2. U svom drugom meču, prijateljskom protiv Čehoslovačke, Krojf je bio prvi holandski reprezentativac koji je dobio crveni karton. Kraljevska holandska fudbalska asocijacija (KNVB) zabranila mu je učešće na međunarodnim utakmicama, ali ne i na utakmicama Eredivise ili KNVB kupa.[51]

Krojf je imao poseban sponzorski ugovor sa Pumom.[52] Od 1970. pa nadalje, nosio je dres sa brojem 14 za Holandiju, postavljajući trend nošenja brojeva dresova izvan uobičajenih brojeva startne postave od 1 do 11.[53]

Krojf je predvodio Holandiju do medalje vicešampiona na Svetskom prvenstvu 1974. i proglašen je za igrača turnira.[54] Zahvaljujući majstorstvu njegovog tima u totalnom fudbalu, stigli su do finala, izbacivši na tom putu Argentinu (4–0), Istočnu Nemačku (2–0) i Brazil (2–0).[54] Krojf je dva puta postigao gol protiv Argentine u jednom od najdominantnijih nastupa svog tima, a zatim je postigao drugi gol protiv Brazila i izbacio branioca titule.[54]

Holandija se u finalu susrela sa domaćinom Zapadnom Nemačkom. Krojf je krenuo i lopta je 15 puta razmenjena od strane članova tima Oranje pre nego što je prosleđena do Krojfa, koji je potom prošao pored Bertija Vogtsa. Krojfa je Uli Hones faulirao u petercu. Johan Neskens je postigao gol iz penala i doveo Holandiju u vođstvo od 1 : 0, a Nemci još nisu imali loptu u svom posedu.[55] Tokom druge polovine finala, njegov uticaj je bio ugušen efektivnim blokiranjem od strane Vogtsa, dok su Franc Bekenbauer, Uli Hones i Volfgang Overat dominirali u sredini i Nemačka sevratila u igru i pobedila sa rezultatom 2–1.[56]

Krojf se povukao iz međunarodnog fudbala u oktobru 1977, pošto je pomogao reprezentaciji da se kvalifikuje za predstojeće Svetsko prvenstvo.[57] Bez njega je Holandija ponovo završila kao vicešampion Svetskog prvenstva. U početku su postojale dve glasine o njegovom razlozima zbog kojih je propustio Svetsko prvenstvo 1978: ili ga je propustio iz političkih razloga (u to vreme u Argentini je bila na vlasti vojna diktatura), ili da ga je žena odvratila od igranja.[58] Krojf je 2008. izjavio novinaru Antoniju Basasu na Radiju Katalonije da su on i njegova porodica bili predmet pokušaja kidnapovanja u Barseloni godinu dana pre turnira i da je to dovelo do njegovog penzionisanja. „Da biste igrali Svetsko prvenstvo morate biti 200% u redu, postoje trenuci kada u životu postoje druge vrednosti.[59]

Lični život uredi

Na venčanju saigrača iz Ajaksa Pita Kajzera, 13. juna 1967, Krojf je upoznao svoju buduću suprugu, Dajanu Margaretu „Deni“ Koster (rođenu 1949). Počeli su da se zabavljaju, a 2. decembra 1968. godine, u dobi od 21 godine, oženio se sa njom. Njen otac je bio holandski biznismen Kor Koster koji je takođe bio Krojfov agent. Takođe je zaslužan za inžinjering Krojfovog prelaska u FK Barselonu 1973. godine. Kažu da je brak bio srećan skoro 50 godina.[60] Nasuprot njegovoj dobro poznatoj snažnoj ličnosti i statusu superzvezde, Krojf je vodio relativno miran privatni život izvan sveta fudbala.[61] Opisivan je kao veoma principijelan i odan porodičan čovek. Krojfova fudbalska karijera, i kao igrača i kao menadžera, bila je pod velikim uticajem njegove porodice, posebno njegove supruge Deni.[62][63] On i Deni imali su troje dece. Porodica je živela u Barseloni od 1973. godine, sa šestogodišnjim prekidom od decembra 1981. do januara 1988. kada su živeli u Vinkevenu u Holandiji.[64]

Godine 1977. Krojf je objavio svoju odluku da se povuče iz međunarodnog fudbala sa 30 godina, uprkos tome što je još uvek bio mršav i žilav, nakon što je pomogao zemlji da se kvalifikuje za Svetsko prvenstvo 1978.[65] Ovaj potez, obavijen velom misterije i naišao na nevericu još krajem 1977. godine, tek je konačno lišen svoje mističnosti 2008. godine, kada je Krojf objasnio svoju odluku u intervjuu. Još dok je živeo u Barseloni kao igrač krajem 1977. godine, Krojf i njegova porodica postali su žrtve naoružanog napadača koji je silom ušao u njegov stan u Barseloni.[66] A čovek koji je tada bio vrhunska fudbalska superzvezda bio je suočen sa izborom između porodičnih vrednosti i veoma obećavajuće slave na Svetskom prvenstvu na kraju svoje međunarodne karijere. U intervjuu za Katalonski Radio rekao je da je pokušaj otmice bio razlog zašto je odlučio da ne ode na Svetsko prvenstvo u Argentinu 1978. godine. Kako se prisećao, „Trebalo bi da znate da sam imao problema na kraju svoje igračke karijere ovde i ne znam da li znate da mi je neko [stavio] pušku u glavu i vezao me i vezao moju ženu pred decom u našem stanu u Barseloni. Deca su išla u školu u pratnji policije. Policija je u našoj kući spavala tri-četiri meseca. Išao sam na utakmice sa telohraniteljem. Sve ove stvari menjaju vašu tačku gledišta prema mnogim stvarima. Postoje trenuci u životu u kojima postoje druge vrednosti. Hteli smo da ovo zaustavimo i da budemo malo razumniji. Bio je to trenutak da napustim fudbal i nisam mogao da igram na Svetskom prvenstvu posle ovoga.“[67]

Krojf je svom trećem detetu dao ime po svecu zaštitniku Katalonije, Svetom Jordiju, poznatom na engleskom kao Sveti Georgije od Lide. Ovo je viđeno kao provokativan gest prema tadašnjem španskom diktatoru generalu Franku, koji je sve simbole katalonskog nacionalizma učinio nelegalnim. Krojf je morao da odveze sina nazad u Holandiju da registruje rođenje, pošto su španske vlasti zabranile ime „Jordi“. Krojfova odluka da ide tako daleko da podrži katalonski nacionalizam deo je razloga što je on heroj za pristalice Barselone i katalonske nacionaliste.[68]

Jordi Krojf je igrao za timove kao što su Barselona (dok je otac Johan bio menadžer), Mančester junajted, Alaves i Espanjol. Njegov unuk, Jesjua Angoi, igrao je za Dayton Dutch Lions. Mlađi Krojf nosi ime „Jordi“ na dresu da bi se razlikovao od svog oca, što takođe odražava uobičajenu špansku praksu da se igrači nazivaju samo imenom ili nadimkom. Pep Gvardiola, Ronald Kuman i Džoan Laporta bili su među Krojfovim najbližim prijateljima.[69] Estel Krojf, Krojfova nećaka, bila je udata za Ruda Gulita 12 godina (2000–2012),[70][71] a njihov sin Maksim Gulit igra za Kambur.[72]

Opisiavao je sebe kao „nereligioznog“ i kritikovao praksu pobožnih katoličkih španskih igrača: „U Španiji sva 22 igrača se krste pre utakmice; da je uspelo, svaka utakmica bi bila nerešena.[73] Ta široko citirana izjava mu je donela mesto na listama najboljih svetskih sportista ateista. Ali 1990-ih, Krojf je holandskoj katoličkoj radio stanici RKK/KRO rekao da je kao dete pohađao nedeljnu školu, gde su ga učili o Bibliji, i da je, iako nije išao u crkvu kao odrastao, verovao da „postoji nešto tamo“.[74] Holandski evanđeoski emiter EO objavio je intervju vođen pre Krojfove smrti sa njegovim prijateljem Johanom Derksenom, glavnim urednikom časopisa Voetbal International. „Ljudi ne poznaju pravog Johana Krojfa“, rekao je Derksen. „Povremeno sam vodio lepe razgovore sa njim o veri, jer smo oboje išli u iste škole i učili o Bibliji.“[75][76] Krojf je takođe izrazio svoju veru u Boga u intervjuu sa Haneke Grenteman.[77]

Bolest, smrt i nasleđe uredi

Krojf je od detinjstva uvek bio veliki pušač sve dok se nije podvrgao hitnoj operaciji tokom koje mu je ugrađen bajpas 1991. godine. Pošto je ostavio pušenje nakon operacije, počeo je sisati lizalice dok je gledao utakmice.[78] On se pojavio u reklami katalonskog odeljenja za zdravstvo, rekavši: „Fudbal mi je dao sve u životu, duvan je skoro sve oduzeo“.[78][79] Nakon još srčanih problema 1997. godine, zarekao se da više nikada neće trenirati (sve do 2009.), iako je ostao glasni fudbalski kritičar i analitičar.[80]

U oktobru 2015. godine dijagnostikovan mu je rak pluća.[81] Nakon što je vest objavljena, sve utakmice Eredivizije su sadržale aplauz u trajanju od 14 minuta, što je bio njegov bivši broj dresa. Uoči prvenstvene utakmice protiv Ejbara na Kamp Nou (25. oktobar 2015.), igrači Barselone su pokazali svoju podršku Krojfu noseći narandžaste majice sa natpisom „Anims Johan“ (katalonski za „Ozdravi uskoro Johan“). Krojf je u svojoj nedeljnoj kolumni De Telegraf priznao: „Mediji su često dodatni porez, ali prošle nedelje je to bilo drugačije. Način na koji se odgovor postavlja putem raznih medija u mojoj situaciji bio je emotivan i dirljiv. Izuzetno sam ponosan na zahvalnost koju su pokazali svi odgovori." O njegovom stanju, Krojf je dodao: „U međuvremenu, moramo da sačekamo. Zaista je neugodno što je tako brzo procurelo, jer jedino što sada znam je da imam rak pluća. Ne više. Zato što su pretrage u toku.“[82]

Sredinom februara 2016. izjavio je da je dobro reagovao na hemoterapiju i da "pobeđuje" u borbi protiv raka.[83][84] Dana 2. marta 2016. prisustvovao je drugog dana zimskog testiranja na stazi Katalonija nedaleko od Barselone i posetio je holandskog vozača Formule 1 Maksa Verstapena. Krojf je izgledao dobro raspoložen i veruje se da je ovo bio poslednji put da je viđen u javnosti.[85][86][87] Ujutro 24. marta 2016, na klinici u Barseloni, Krojf je preminuo u 68. godini, okružen suprugom, decom i unucima.[88] Njegov rak pluća metastazirao je na mozak i nedelju dana pre smrti počeo je da gubi sposobnost govora, kao i delimično mogućnost kretanja. Kremiran je u Barseloni u roku od 24 časa[89] od njegove smrti. Održana je privatna ceremonija kojoj su prisustvovali samo njegova supruga, deca i unuci.[90][91][92]

U roku od nedelju dana nakon njegove smrti, nekoliko ljudi (uključujući igrače i menadžere) i organizacije (uključujući klubove) odali su mu počast, posebno putem društvenih medija.[93][94][95][96] Hiljade navijača Barselone prošlo je kroz spomenik Krojfu, otvoren na stadionu Kamp Nou, da oda počast.[97][98][99] Bivši predsednik Barselone Sandro Rosel, koji nije bio u dobrim odnosima sa Krojfom, bio je među prvim posetiocima memorijala.[100] Predsednik Real Madrida Florentino Perez predvodio je delegaciju Real Madrida na komemoraciji, uključujući bivše igrače Emilija Butragenja i Amansija Amara.[101]

Prijateljska utakmica između Holandije i Francuske održana je dan nakon Krojfove smrti. Utakmica je na Amsterdam areni prekinuta u 14. minutu pošto su igrači, osoblje i navijači aplauzom dali minut za Krojfa, koji je nosio dres sa brojem 14 za svoju zemlju. Maskote oba tima izašle su na teren u dresovima holandske reprezentacije sa Krojfovim brojem 14 na prednjoj strani, dok su na tribinama za gledaoce bili brojni transparenti sa jednostavnom porukom „Johan Bedankt“ („Hvala Johane“).[102]

Uoči El Klasika protiv Real Madrida (2. aprila 2016)[103] Barselona je objavila planove za postavljanje pet specijalnih počasti Krojfu.

Priznanja uredi

Igrač uredi

Ajaks uredi

Barselona uredi

Fajenord uredi

    • Eredivizija prvak: 1984.
    • Osvajač Holandskog fudbalskog kupa: 1984.
    • Evropski igrač 20 stoleća IFFHS
  • UEFA priznanje, Zlatni igrač Holandije

Trener uredi

Ajaks uredi

Barselona uredi

Reference uredi

  1. ^ „Johan Cruyff - Trainerprofil - DFB”. dfb.de. Arhivirano iz originala 4. 6. 2022. g. Pristupljeno 21. 4. 2022. 
  2. ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Johan Cruijff (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 7. 2022. 
  3. ^ „Johan Cruyff”. worldfootball.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 7. 2022. 
  4. ^ Moore, Rob; Stokkermans, Karel (21. 1. 2011). „European Footballer of the Year ("Ballon d'Or")”. RSSSF. Pristupljeno 13. 1. 2015. 
  5. ^ 'FIFA Classic Player: The Netherlands' Grand Master Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2018). FIFA.com. Retrieved 14 July 2014
  6. ^ „Ossie Ardiles: Perfect XI”. FourFourTwo. 1. 10. 2006. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  7. ^ Classic Players – Johan Cruyff – I was there Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2018). FIFA.com; retrieved 14 July 2014.
  8. ^ The Best x Players of the Century/All-Time Arhivirano 2015-12-31 na sajtu Wayback Machine. Rsssf.com (5 February 2001); retrieved 18 January 2013.
    „"MENOTTI: ""Pelé fue el más grande"”. Arhivirano iz originala 3. 4. 2013. g. Pristupljeno 22. 9. 2012. . Elgrancampeon.com.ar; retrieved 28 October 2013.
    "Interview: Alex Ferguson". New Statesman. Retrieved on 18 January 2013.
  9. ^ Chaplin, Mark (27. 8. 2014). „European football in the 1970s”. UEFA.org. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 28. 8. 2015. 
  10. ^ Marcotti, Gabriele (24. 3. 2016). „Johan Cruyff was one of football's greatest trailblazers on and off pitch”. ESPN FC. Pristupljeno 24. 6. 2016. 
  11. ^ The Netherlands made their first appearance at the World Cup final tournament in 1934.
  12. ^ a b "The Netherlands' Grand Master" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. januar 2018). FIFA.com. Retrieved 15 May 2014
  13. ^ "World Cup: 25 stunning moments … No.25: the Cruyff Turn is born in 1974". The Guardian. Retrieved 11 June 2014
  14. ^ „Cruyff the positive thinker looks ahead to new lease of football life”. Herald Scotland (www.heraldscotland.com). 26. 4. 1997. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  15. ^ Ramesh, Priya (1. 4. 2016). „Johan Cruijff: A mortal with the potential of a superman”. Benefoot.net. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  16. ^ Kelly, Ciaran (14. 9. 2011). „Johan Cruyff: The Total Voetballer”. Back Page Football. Pristupljeno 20. 10. 2015. 
  17. ^ Ramesh, Priya (1. 4. 2016). „Johan Cruijff: A mortal with the potential of a superman”. Benefoot.net. Arhivirano iz originala 28. 12. 2017. g. Pristupljeno 9. 4. 2016. 
  18. ^ Stevens, Samuel (24. 3. 2016). „14 things you didn't know about Dutch legend Cruyff”. The Independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 6. 2022. 
  19. ^ „Historie eredivisie competitie 1964–1965”. Arhivirano iz originala 20. 11. 2008. g. Pristupljeno 14. 9. 2016. . eredivisie.nl
  20. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  21. ^ a b "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  22. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  23. ^ a b "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  24. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  25. ^ a b "Johan Cruyff – Hall of Fame". International Football Hall of Fame. Retrieved 16 May 2014.
  26. ^ "The history of the world transfer record". BBC News. Retrieved 1 May 2014.
  27. ^ a b v g Jimmy Burns (2011). "Barça: A People's Passion". Bloomsbury Publishing,
  28. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  29. ^ „Cruyff: A Legend”. YouTube. Arhivirano iz originala 04. 12. 2022. g. Pristupljeno 20. 4. 2010. 
  30. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  31. ^ „JPG image”. Arhivirano iz originala 16. 7. 2011. g. Pristupljeno 23. 4. 2017. . sport-vintage.com
  32. ^ JPG image. tumblr.com; accessed 24 October 2015.
  33. ^ Kuper, Simon (24. 3. 2016). „Johan Cruyff: The player, the coach, the legacy. [Originally appeared in the July 2009 issue]”. FourFourTwo.com. Pristupljeno 18. 7. 2016. 
  34. ^ Schaerlaeckens, Leander (25. 3. 2016). „Johan Cruyff's Complicated Legacy”. VICE Sports. Pristupljeno 10. 7. 2020. 
  35. ^ a b „Cruyff the positive thinker looks ahead to new lease of football life”. Herald Scotland (www.heraldscotland.com). 26. 4. 1997. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  36. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  37. ^ „The time Johan Cruyff almost signed for Dumbarton”. The Scotsman. 24. 3. 2016. Pristupljeno 22. 6. 2021. 
  38. ^ „How Johan Cruyff nearly signed for Leicester City in 1981”. 12. 1. 2016. Pristupljeno 23. 12. 2021. 
  39. ^ „Just how close were Leicester City to signing Dutch master Johan Cruyff?”. leicestermercury.co.uk. 23. 10. 2009. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 27. 10. 2013. 
  40. ^ „How Johan Cruyff nearly signed for Leicester City in 1981”. 12. 1. 2016. Pristupljeno 23. 12. 2021. 
  41. ^ Scott Murray, Rowan Walker (2008). "Day of the Match: A History of Football in 365 Days". p. 271. Pan Macmillan, 2008
  42. ^ Scott Murray, Rowan Walker (2008). "Day of the Match: A History of Football in 365 Days". p. 271. Pan Macmillan, 2008
  43. ^ Dart, James (26. 10. 2005). „Who took the first two-man penalty?”. The Guardian. London, UK. Pristupljeno 26. 3. 2010. 
  44. ^ „Brazilians recreate Cruyff penalty to show Pires and Henry how it's done”. Excite. 30. 3. 2008. Arhivirano iz originala 23. 09. 2021. g. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  45. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  46. ^ „Playing for Feyenoord”. Cruyff.com. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  47. ^ Mik Schots (2013). "Feyenoord-Ajax: gezworen vijanden". Singel Uitgeverijen
  48. ^ „De echte afscheidswedstrijd van Cruijff” (na jeziku: holandski). Football United. 20. 7. 2009. Arhivirano iz originala 20. 04. 2016. g. Pristupljeno 04. 12. 2022. 
  49. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  50. ^ „The total footballer”. BBC. Pristupljeno 19. 7. 2014. 
  51. ^ David Winner (2012). "Brilliant Orange: The Neurotic Genius of Dutch Football". A&C Black
  52. ^ Murray, Scott; Ingle, Sean (30. 5. 2001). „A tale of strips, stripes and strops”. The Guardian. London. 
  53. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  54. ^ a b v "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  55. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  56. ^ „Germany 1974”. FIFAWorldCup.yahoo.com. Arhivirano iz originala 20. 3. 2007. g. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  57. ^ "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014.
  58. ^ „After 30 years, the truth behind Cruyff's World Cup absence”. TheGuardian.com. 16. 4. 2008. 
  59. ^ Doyle, Paul (16. 4. 2008). „Kidnappers made Cruyff miss World Cup”. The Guardian. London, UK. Pristupljeno 26. 3. 2010. 
  60. ^ Bouwes, Ernst (23. 4. 2008). „Hard to explain”. ESPN FC. Pristupljeno 20. 8. 2015. 
  61. ^ Herbert, Ian (25. 3. 2016). „Johan Cruyff: The balletic genius who changed football all over the world”. Independent.co.uk. Pristupljeno 25. 8. 2016. 
  62. ^ Bouwes, Ernst (23. 4. 2008). „Hard to explain”. ESPN FC. Pristupljeno 20. 8. 2015. „Then Carles Rexach published his book and also claimed that she [Danny] always had a big influence over his career. ... She can also be blamed for Holland missing out on the World Cup in 1970, and then probably winning it, why not, when Johan had to go on a trip to Milan with Danny to buy shoes for her shop in Amsterdam. He returned too late for the Dutch training camp before their decisive qualifier against Bulgaria and was subsequently dropped. A draw ended all hopes of a trip to Mexico.” 
  63. ^ Bouwes, Ernst (12. 4. 2011). „Cruyff rift tearing Ajax apart”. ESPN FC. Pristupljeno 20. 8. 2015. „Following his heart operation in 1991, Danny became stricter in controlling her man. He withdrew as [Netherlands] national coach for the 1994 World Cup in a cloud of arguments after an initial agreement. She probably forbade him to go as it was too dangerous for his health. Several times since, Cruyff has promised to commit to some responsibility, only to resign later with some half-hearted excuse. It's as if she told him to stop being foolish, but he did not dare to say so in public. Danny appears to be very well capable of handling Cruyff.” 
  64. ^ „Grote Johan Cruijff-hype is in aantocht”. Voetbal International. 25. 10. 2015. 
  65. ^ Bland, Gareth (1. 12. 2015). „In celebration of Holland's underappreciated 1978 masters”. These Football Times (thesefootballtimes.co). Pristupljeno 31. 8. 2016. 
  66. ^ „14 things you may or may not know about Johan Cruijff”. DutchNews.nl. 11. 4. 2016. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  67. ^ Keeley, Graham (17. 4. 2008). „After 30 years, the truth behind Cruyff's World Cup absence”. The Guardian. Pristupljeno 27. 7. 2016. 
  68. ^ Burns, Danny (2009). Barca. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1408805787. 
  69. ^ Laporta, Joan (25. 3. 2016). „Johan, maestro, amigo, referente”. ELMUNDO.es. Pristupljeno 2. 7. 2016. 
  70. ^ Ghai, Rishabh (2. 8. 2012). „The Good Life: Ruud Gullit”. Goal.com. Pristupljeno 22. 9. 2016. 
  71. ^ „Badr Hari's Ex-Partner Estelle Cruyff Allegedly Converts to Islam”. MoroccoWorldNews. 23. 1. 2016. Pristupljeno 23. 9. 2016. 
  72. ^ „Zoon van Ruud Gullit maakt debuut voor Jong AZ in kampioensduel Twente”. AD.nl (na jeziku: holandski). 22. 4. 2019. Pristupljeno 1. 6. 2020. 
  73. ^ „Johan Cruijff Quotes”. famousquotes.com. Arhivirano iz originala 12. 11. 2013. g. Pristupljeno 9. 7. 2013. „"I'm not religious, in Spain all 22 players cross themselves, if it works the game is always going to be a tie."” 
  74. ^ „'Verlosser' Cruijff gelooft niet, maar denkt wel dat er iets is”. Trouw. 25. 11. 1999. 
  75. ^ „'Johan Cruijff was absoluut gelovig', Johan Derksen over voetballegende Cruijff”. EO.nl. 24. 3. 2016. Pristupljeno 2. 7. 2016. „Johan Derksen: "Johan [Cruijff] is absoluut gelovig, al gaat hij nooit naar de kerk". [Original in Dutch]” 
  76. ^ Socolovsky, Jerome (25. 3. 2016). „The death of soccer's 'savior'”. Religion News Service. Pristupljeno 2. 7. 2016. 
  77. ^ „Johan Cruijff gemist? Start met kijken op NPO Start”. npostart.nl. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  78. ^ a b „Johan Cruyff: Netherlands great diagnosed with lung cancer”. BBC News. 22. 10. 2015. 
  79. ^ Johan Cruyff diagnosed with lung cancer, The Guardian (London); accessed 24 October 2015.
  80. ^ Vinnell, Paul (25. 3. 2016). „Johan Cruyff dies of cancer at age of 68”. SkySports.com. Pristupljeno 25. 9. 2016. 
  81. ^ De Menezes, Jack (22. 10. 2015). „Johan Cruyff: Barcelona, Ajax and Netherlands legend diagnosed with lung cancer”. The Independent. Pristupljeno 22. 10. 2015. 
  82. ^ Bell, Michael (26. 10. 2015). „Cruyff "Emotional" after tributes”. Football-Oranje.com. Pristupljeno 26. 7. 2016. 
  83. ^ „Johan Cruyff says he feels '2–0 up' in match against lung cancer”. BBC Sport. 13. 2. 2016. Pristupljeno 24. 3. 2016. 
  84. ^ Wright, Joe (13. 2. 2016). „Cruyff 'feels 2–0 up' in cancer battle”. Goal.com. Pristupljeno 23. 7. 2016. „As Cruyff said in a statement on his official website (Cruyff Management – The World of Johan Cruyff), "After several medical treatments I can say that the results have been very positive, thanks to the excellent work of the doctors, the affection of the people and my positive mentality. Right now, I have the feeling that I am 2–0 up in the first half of a match that has not finished yet. But I am sure that I will end up winning."” 
  85. ^ Viaplana, Josep (2. 3. 2016). „Cruyff poses alongside Verstappen at Barcelona Grand Prix circuit”. Sport.es. Pristupljeno 24. 7. 2016. 
  86. ^ Lifona, Daniel G. (2. 3. 2016). „Johan Cruyff visits Verstappen in Montmeló”. Marca.com. Pristupljeno 24. 7. 2016. 
  87. ^ Corless, Liam (24. 3. 2016). „Johan Cruyff's last public appearance came at F1 testing in Catalonia earlier in March”. Mirror.co.uk. Pristupljeno 24. 7. 2016. 
  88. ^ Meagher, Gerard (24. 3. 2016). „Johan Cruyff, Total Football pioneer, dies at the age of 68”. The Guardian. Pristupljeno 24. 7. 2016. 
  89. ^ de Groot, Jaap (24. 3. 2017). „Johan Cruyff's final months remembered, by his ghostwriter and dear friend”. FourFourTwo.com. Pristupljeno 1. 11. 2017. 
  90. ^ „Netherlands great Johan Cruyff dies of cancer aged 68”. BBC News. 24. 3. 2016. 
  91. ^ „Johan Cruyff, Dutch football legend, dies at the age of 68”. The Guardian. London. 24. 3. 2016. Pristupljeno 24. 3. 2016. 
  92. ^ „Johan Cruyff "organised" his death to be with family, claims close friend”. The Daily Mirror. 26. 3. 2016. 
  93. ^ Welch, Julie (24. 3. 2016). „Johan Cruyff obituary: Europe's first football superstar”. The Guardian. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  94. ^ MacLeary, John (24. 3. 2016). „Johan Cruyff dies, aged 68 – tributes and reaction”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  95. ^ „Stars past and present react to Cruyff's death”. UEFA.com. 24. 3. 2016. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  96. ^ Mitten, Andy (25. 3. 2016). „How Barcelona, Catalunya and Spain reacted to the death of Johan Cruyff”. ESPN FC. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  97. ^ Smith, Jamie (24. 3. 2016). „Cruyff death a very sad day for football – Van Gaal”. Goal.com. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  98. ^ Collins, Paul (25. 3. 2016). „Florentino Perez pays tribute to Johan Cruyff”. Realmadridnews.com. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  99. ^ „Florentino Pérez visits the memorial to Johan Cruyff”. Realmadrid.com (Real Madrid C.F. official website). 26. 3. 2016. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  100. ^ „Barcelona holds last day of memorial tribute to Johan Cruyff”. Belfasttelegraph. Pristupljeno 29. 1. 2021. 
  101. ^ Mascaró, Lluís (26. 3. 2016). „Thousands of Barcelona fans pay tribute to Johan Cruyff at Camp Nou memorial”. SPORT.es. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  102. ^ „Johan Cruyff tribute: Holland v France halted in 14th minute to honour legend”. The Guardian. 25. 3. 2016. 
  103. ^ „Cristiano Ronaldo scores late to give Real Madrid victory at Barcelona”. ESPN. 2. 4. 2016. 

Literatura uredi

  • Barend, Frits; Van Dorp, Henk: Ajax, Barcelona, Cruijff: Het ABC van een eigenzinnige maestro. (Amsterdam: Uitgeverij Vassallucci, 1997) [in Dutch]
  • Barend, Frits; Van Dorp, Henk: Ajax, Barcelona, Cruyff: The ABC of an Obstinate Maestro. Translated from the Dutch by David Winner and Lex Van Dam. (London: Bloomsbury Publishing, 1999)
  • Burns, Jimmy: Barça: A People's Passion. (London: Bloomsbury Publishing, 2011)
  • Burns, Jimmy: La Roja: How Soccer Conquered Spain and How Spanish Soccer Conquered the World. (New York: Nation Books, 2012)
  • Butter, Jan-Cees; van der Vlies, Ferenc: Cruijff & Johan: Herinneringen aan nummer 14. (Amsterdam: Uitgeverij Water, 2019) [in Dutch]
  • Casanovas, Josep María: Cruyff, una vida por el Barça. (Barcelona: Ediciones B, 1973) [in Spanish]
  • Colmena, Daniel: De Cruyff a Guardiola, les claus d'un canvi triomfant al Barça. (Barcelona: Deu i Onze Edicions, 2011) [in Catalan]
  • Cruijff, Johan; de Boer, Sytze: Johan Cruijff uitspraken. Een biografie in citaten. (Haarlem: Uitgeverij Schuyt & Co., 2013) ISBN 9789081797412 [in Dutch]
  • Cruijff, Johan; de Groot, Jaap: Johan Cruijff – Mijn voetbal: Handboek voor winnaars. (Amsterdam: Uitgeverij Nieuw Amsterdam, 2017) [in Dutch]
  • Cruijff, Johan; de Groot, Jaap: Johan Cruijff – Mijn verhaal: De autobiografie. (Amsterdam: Uitgeverij Nieuw Amsterdam, 2018) [in Dutch]
  • Cruyff, Johan: Mis futbolistas y yo. (Barcelona: Ediciones B, 1993) ISBN 84-406-3999-6 [in Spanish]
  • Cruyff, Johan: Me gusta el fútbol. (Barcelona: RBA Libros, 2002) [in Spanish]
  • Cruyff, Johan: Fútbol: Mi filosofía. (Barcelona: Ediciones B, 2012) [in Spanish]
  • Cruyff, Johan; de Groot, Jaap: My Turn: The Autobiography. (London: Macmillan, October 2016)
  • fr: Johan Cruyff, génie pop et despote. Préface par Michel Platini. (Paris: Éditions Hugo Sport, Septembre 2015) ISBN 978-2-7556-1894-5 [in French]
  • De Boer, Sytze: Het Amsterdam van Johan Cruijff. (Amsterdam: Uitgeverij Nieuw Amsterdam, 2018) [in Dutch]
  • Hiddema, Bert: Cruijff! Van Jopie tot Johan. (Amsterdam: Uitgeverij Luitingh-Sijthoff, 1996) [in Dutch]
  • Hiddema, Bert: ¡El Cruijff!. (Amsterdam: Uitgeverij Luitingh-Sijthoff, 1997) [in Dutch]
  • Hiddema, Bert: Cruijff! De jonge jaren. (Amsterdam: Xander Uitgevers B.V., 2018) [in Dutch]
  • Hiddema, Bert: Cruijff! De magere jaren 1973–1982. (Amsterdam: Xander Uitgevers B.V., 2018) [in Dutch]
  • Hiddema, Bert: Cruijff! De gouden jaren 1982–1996. (Amsterdam: Xander Uitgevers B.V., 2019) [in Dutch]
  • Hilvoorde, I. van; Stokvis, R. (2013) 'Pythagoras in boots': Johan Cruijff and the Construction of Dutch National Identity, Sport in History, 33(4), 427–444
  • Hunter, Graham: Barça: The Making of the Greatest Team in the World. (Glasgow: Backpage Press, 2012)
  • Jensen, Ric (2014). Looking at the Extraordinary Success of the 'Clockwork Orange': Examining the Brilliance of Total Football Played by the Netherlands. [Special Issue: Heroes, Icons, Legends: Legacies of Great Men in World Soccer] (Soccer & Society, Volume 15, Issue 5, 2014)
  • Kuper, Simon: Football Against the Enemy. (London: Orion Publishing Group, 1994)
  • Kuper, Simon: Ajax, the Dutch, the War: Football in Europe during the Second World War. (London: Orion Publishing Group, 2003)
  • Prieto, Javier Aranda: Hijos de Cruyff. (Sevilla: Editorial Samarcanda, 2019) [in Spanish]
  • Richards, Ted: Soccer and Philosophy: Beautiful Thoughts on the Beautiful Game (Popular Culture and Philosophy). (Chicago & La Salle, IL: Open Court Publishing, 2010)
  • Riera, Josep; Roca, Miquel: Van Barça: El Futbol Club Barcelona i Holanda, més que una relació. (Valls, Tarragona: Cossetània Edicions, 2007) ISBN 8497912721 [in Catalan]
  • Schots, Mik; Luitzen, Jan: Wie is Johan Cruijff. Insiders duiden het Orakel. Maar Cruijff heeft zelf het laatste Woord. (Amsterdam: Uitgeverij De Arbeiderspers, 2007) ISBN 9789029564755 [in Dutch]
  • de: Der König und sein Spiel: Johan Cruyff und der Weltfußball. (Göttingen: Verlag Die Werkstatt, 2012) ISBN 978-3-89533-845-8 [in German]
  • Tanzilli, Fabrizio: Lo spazio della libertà. Da Michels a Guardiola, il viaggio dell'idea che ha rivoluzionato il calcio. (Roma: Ultra Edizioni, 2015) [in Italian]
  • Van den Boogaard, A.: Het laatste seizoen: Het andere gezicht van Johan Cruijff. (Amsterdam: Uitgeverij Thomas Rap, 2018) [in Dutch]
  • Verkamman, Matty; Visser, Jaap; Winkels, Edwin; Derksen, Johan: Johan Cruijff: De legende 1947–2016. (Rotterdam: Kick Uitgevers, 2016) [in Dutch]
  • Wilson, Jonathan: Inverting the Pyramid: The History of Football Tactics. (London: Orion Books, 2010)
  • Wilson, Jonathan: The Barcelona Inheritance: The Evolution of Winning Soccer Tactics from Cruyff to Guardiola. (New York: Nation Books, 2018)
  • Winkels, Edwin: Johan Cruijff in Barcelona: De mythe van de verlosser. (Amsterdam: Uitgeverij Brandt, 2016) [in Dutch]
  • Winner, David: Brilliant Orange: The Neurotic Genius of Dutch Football. (London: Bloomsbury Publishing, 2000)
  • Winsemius, Pieter: Je gaat het pas zien als je het doorhebt. Over Cruijff en leiderschap. (Amsterdam: Uitgeverij Balans, 2004) [in Dutch]

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јохан_Кројф&oldid=27740721”