Johan Šober
Johan Šober (nem. Johann Schober; Perg, 14. novembar 1874 — Gutenbrun, 19. avgust 1932) je bio austrijski policajac i političar. On je jedini čovek u istoriji koji je u tri navrata bio kancelar Austrije.
| Johan Šober | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 14. novembar 1874. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Perg, Austrougarska, sada Austrija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum smrti | 19. avgust 1932. (57 god.) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto smrti | Gutenbrun, Austrija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Nacionalnost | Austrijanac | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Zanimanje | Policajac | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Biografija uredi
Početak karijere uredi
Šober je rođen kao deseto dete Franca i Klare Šober. Služio je u austrijskoj policiji od 1898. Bio je jedan od vodećih istraživača kada se 1913. otkrila špijunska afera direktora dokaznog biroa, Alfreda Redla, i odlučno doprineo razrešenju tog slučaja. Postao je predsednik policije 1918, pre nego što je palo Austrougarsko carstvo i osim u momentima dok je vršio dužnost kanclara, držao to mesto sve do svoje smrti. Ostao je veran Austriji nakon pada monarhije, ali je takođe osigurao i siguran odlazak kraljevske porodice iz monarhije, dobijajući pohvale za svoju umerenost i za ulogu u prenosu vlasti bez posledica.[1]
Prva dva mandata uredi
Pošto je smatran kao bezbedan izbor u očima saveznika, on je izabran za predsednika koalicione vlade od strane Hrišćanske socijalne partije i pangermanista.[1] Kombinujući ulogu šefa države sa ulogom ministra inostranih poslova on je 16. decembra 1921. u zamku Lani potpisao ugovor sa Čehoslovačkom, iako je to dovelo do propasti njegove vlade, zato što su pangermanisti videli ovaj ugovor kao prepreku za eventualni budući savez sa Nemačkom.[1]
26. i 27. januara Valter Brajski je na jedan dan preuzeo dužnost kancelara. Već 27. januara Šober je ponovo postao kancelar i imenovao je novu vladu koja se ponovo sastojala od funkcionera i ministra Hrišćansko socijalne stranke. Zato što su socijaldemokrate odbacile da prihvati novi kredit u parlamentu Šober se sa svojom vladom povukao 24. maja 1922. godine.
Interpol uredi
Šober je dobio međunarodno priznanje za svoj rad u policijskoj upravi i postao je poznat kao "otac Interpola". U svojoj ulozi predsednika policije u Beču Šober je sazvao drugi međunarodni kriminalistički policijski kongres, u gradu u kojem je živeo, na koje je privukao predstavnike 19 zemalja. Na kongresu je odlučeno da bi učesnici trebalo da osnuju udruženje koje će da bude poznato kao Međunarodna kriminalistčo policijska komisija (ICPC), naprave nacrt ustava koji se sastoji iz deset tačaka i dalje da rade na ciljevima koji su izneti na prvom sastanku koji je održan u Monaku 1914. godine. Austrija je ponudila da bude domaćin i finansijer ovog događaja, pa je Beč izabran za domaćina kongresa, dok je Austrija uživala veliku međunarodnu reputaciju zbog njihovog rada o vođenju evidencije o međunarodnim kriminalcima u to vreme. Šober je postao prvi predsednik Interpola 10. septembra 1923, dok je njegov zemljak Oskar Dresler, poznati advokat i u to doba šef austrijske policije, postao sekretar Međunarodnog policijskog kongresa.[traži se izvor]
Julska pobuna uredi
Kada je po drugi put napustio mesto kancelara, vratio se na mesto predsednika policije. Iako je bio poznat po svojoj umerenosti u odlukama, njegov ugled je teško pogođen kada je u julu 1927. zahvaljujući njegovim naredbama krvavo ugušen protest na ulicama Beča u kojima je poginulo više od 80 ljudi.[1] Poznati satiričar Karl Kraus je bio toliko razjaren ovom policijskom akcijom da je započeo plakat kampanju u kojoj se traži ostavka Šobera.[2]
Treći mandat uredi
Šober je po treći put došao na mesto kancelara 26. septembra 1929. Tada je formirao vladu od nezavisnih ministara i predstavnika Hrišćanske socijalne stranke. 7. decembra 1929 u parlamentu je jednoglasno odlučeno da budu postignute ustavne reforme u kojima je predsednik primio više prava. 20. januara 1930. je dogovoreno ukidanje reparacije koja je bila napravljena porazom u Prvom svetskom ratu. Na taj način su oslabljene posledice velike ekonomske krize iz 1929. 6. februara 1930. potpisao je ugovor o prijateljstvu sa Italijom i završio je komercijalni ugovor sa Nemačkom. Nije uspeo u pokušaju da razoruža Šucbund i Heimver, dve vojne grupe koje su operisale u Austriji. Ostavkom vicekancelara Karla Vaugoina Šober se 25. septembra 1930. povukao sa svojom vladom.
Vicekancelar uredi
Šober je obavljao mesto vicekancelara Austrije od 4. decembra 1930. do 29. januara 1932. dok su kancelari bili Karl Vaugoin, Oto Ender i Karl Bureš. U martu 1931. je ugovorio carinsku uniju sa Nemačkom, iako je zbog pritisaka Francuske i Čehoslovačke na taj plan usvojen veto.[1] Dao je ostavku na mesto vicekancelara zbog sve češćih verbalnih napada od strane Hrišćansko socijalne partije.
Johan Šober je umro iznenada od srčanog udara 19. avgusta 1932. u svojoj 57. godini u Gutebrunu.[3] Sahranjen je na groblju u Pergu.
Reference uredi
- ^ a b v g d (jezik: engleski)"Profili vladara“, Pristupljeno 14. 4. 2010.
- ^ Edvard Tims, Karl Kraus, Apokaliptični satiričar: Posleratna kriza i uspon svastike, 2005
- ^ (jezik: engleski)"Čitulje: 29. avg. 1932." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. oktobar 2010), Time, 29. 8. 1932., Pristupljeno 16. 4. 2010.
Spoljašnje veze uredi
- Јохан Шобер(jezik: nemački)
- Досије у бечким новинама(jezik: nemački)
- Биографија Јоахан Шобера на сајту парламента Аустрије Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. avgust 2010) (jezik: nemački)