Википедија

Ljudska seksualnost

Ljudska seksualnost je izražavanje seksualnih osećanja.[1][2] Time su obuhvaćeni biološki, erotski, fizički, emotivni, društveni, ili duhovni osećaji i ponašanja.[3][4] Pošto je to širok pojam koji se vremenom menja, njemu nedostaje precizna definicija.[4] Biološki i fizički aspekti seksualnosti u velikoj meri se tiču ljudskih reproduktivnih funkcija, uključujući ciklus seksualnog odgovora kod ljudi.[3][4] Seksualna orijentacija osobe može da utiče na seksualne interese te osobe i privlačnost za drugu osobu.[5] Fizički i emocionalni aspekti seksualnosti obuhvataju veze između pojedinaca koje se izražavaju kroz duboke osećaje ili fizičke manifestacije romantične ljubavi, poverenja i brige. Socijalni aspekti se bave efektima ljudskog društva na nečiju seksualnost, dok se duhovnost odnosi na duhovnu vezu pojedinca s drugima. Seksualnost takođe utiče i podleže kulturnim, političkim, pravnim, filozofskim, moralnim, etičkim, i religioznim aspektima života.[3][4]

Interesovanje za seksualnu aktivnost obično se povećava kada pojedinac dostigne pubertet.[6] Mišljenja se razlikuju o poreklu seksualne orijentacije i seksualnog ponašanja pojedinca. Neki tvrde da seksualnost određuje genetika, dok drugi veruju da je oblikovana od strane okoline, ili da oba ova faktora utiču na formiranje seksualne orijentacije pojedinca.[5] Ovo se odnosi na debatu o prirodi nasuprot negovanja. U prvom se pretpostavlja da osobine osobe u suštini odgovaraju njihovom prirodnom nasleđu, koje se ogleda u nagonima i instinktima; dok se drugo odnosi na pretpostavku da se osobine osobe nastavljaju menjati tokom njihovog razvoja i uzgoja, što je ilustrovano idealima ega i formativnim identifikacijama. Evolucijske perspektive o ljudskom uparivanju, reprodukciji, strategijama reprodukcije i teoriji socijalnog učenja) pružaju dalje poglede na seksualnost.[7] Društeveno-kulturni aspekti seksualnosti obuhvataju istorijski razvoj i religiozna uverenja. Primeri toga su jevrejski pogledi na seksualno zadovoljstvo u braku i neki stavovi drugih religija o izbegavanju seksualnih zadovoljstava.[8] Neke kulture su opisane kao seksualno represivne. Proučavanje seksualnosti uključuje i ljudski identitet u okviru društvenih grupa, seksualno prenosive infekcije i metode kontrole rađanja.

Na ljudsku seksualnost mogu uticati hormonalne promene tokom razvoja fetusa tokom trudnoće. Neki tvrde da je način ispoljavanja u velikoj meri zavisan od genetičkih predispozicija. Drugi kažu da se ostvaruje tokom ličnih eksperimenata tokom ranog života, pa se na taj način ostvaruju različita zanimanja. Treći stav je da oba faktora igraju zajedničku ulogu. Ljudska seksualnost se, takođe, može razumeti kao deo društvenog života ljudi, vođen implicitnim pravilima ponašanja i statusa kvo. Stoga se tvrdi da seksualnost utiče na društvene norme, a društvo za uzvrat utiče na način na koji se seksualnost može izraziti. Od kad postoje masovni mediji, seksualnost je još više oblikovala sredine u kojima živimo; sumira se (često u stereotipe), a onda više puta izražava u komercijalizovanim oblicima, kao što su štampa, zvuk i video.

Ljudska seksualnost se razlikuje od polnog identiteta. Polni identitet predstavlja veći niz uloga nego seksualni identitet. Socijalna okolina kojoj je čovek izložen kao dete najčešće može oblikovati pol. Npr. autoritarna ličnost daje malom dečaku da se igra sa kamionom-igračkom, a devojčici lutku. Ljudska psihologija i oblikovanje pola time stvaraju određene forme mogućeg ili čak verovatnog seksualnog izražavanja, ali ne predviđaju da će buduće seksualno ponašanje biti 'skladno polu'. Ljudski seksualni izbori se najčešće prave koristeći savremene kulturne norme. Na primer, neko može da odluči da apstinira od seksa pre braka, zato što mu tako nalaže njegova religija. Kod nekih kultura je prihvatljivo da muškarac ima više žena, dok kod drugih, bigamija ili poligamija nailaze na negodovanja. Oni koji žele da izraze neortodoksnu seksualnost formiraju potkulture u okviru glavne kulture.

Razviće uredi

Priroda ili vaspitanje uredi

Vidi još: Sociogenetizam ili biogenetizam

Određene karakteristike mogu biti urođene kod ljudi; ove karakteristike mogu biti modifikovane od strane fizičke i društvene sredine u kojoj ljudi interaguju.[9] Ljudska seksualnost je vođena genetikom i mentalnom aktivnošću. Seksualni nagon utiče na razvoj ličnog identiteta i društvene aktivnosti.[10][11] Normativne, socijalne, kulturne, obrazovne i ekološke karakteristike pojedinca uoboličavaju seksualni nagon.[10] Dve poznate škole iz psihologije zauzele su suprotne pozicije u debati o prirodi i vaspitanju: psihoanalitička škola koja je bazirana na radu Sigmunda Frojda i behavioristička škola koja vodi svoje poreklo od Džona Loka.

Frojd je verovao da su seksualni nagoni instiktivni. On je bio čvrsti zagovornik argumenta prirode; smatrao je da postoji veliki broj instinkta, ali da se oni svode na dve široke grupe: Eros (instinkt života), koji se sastoji od samoodrživih i erotskih nagona, i Tanatos (instinkt smrti) koji uključuje instinkte koji pozivaju na agresiju, samouništenje i okrutnost.[12] On je dao seksualnim nagonima centralnu ulogu u ljudskom životu, radnjama i ponašanjima, što nije bilo zastupljeno pre njegovog predloga. Njegova instinktivna teorija kaže da su ljudi od rođenja vođeni željom da steknu i unaprede telesna zadovoljstva, čime se podržava debata o prirodi. Frojd je redefinisao termin seksualnost, kako bi pokrio bilo koji oblik zadovoljstva koji može biti izveden iz ljudskog tela.[12] Takođe je rekao da zadovoljstvo smanjuje napetost, dok je odsustvo zadovoljstva podiže, što utiče na seksualni nagon kod ljudi. Njegovom razvojnom perspektivom upravljale su unutrašnje sile, posebno biološki nagoni i sazrevanje, a njegov stav da su ljudi biološki skloni traženju seksualnog zadovoljstva demonstrira prirodnu stranu debate.[13] Debata o uzgoju potiče od Džona Loka i njegove teorije uma kao „tabula rasa” ili neispisane tablice. Kasnije su bihevioristi primenjivali ovaj pojam u prilog ideji da je okruženje mesto na kome se razvijaju seksualni nagoni.[13]

Teme o ljudskoj seksualnosti uredi

Reference uredi

  1. ^ Sex and Society, Volume 2. Marshall Cavendish. 2010. str. 384. ISBN 978-0-7614-7907-9. Pristupljeno 21. 6. 2017. „The term human sexuality broadly refers to how people experience and express themselves as sexual beings.” 
  2. ^ Ferrante, Joan (2014). Sociology: A Global Perspective. Cengage Learning. str. 207. ISBN 978-1-285-74646-3. Pristupljeno 21. 6. 2017. „Sexuality encompasses all the ways people experience and express themselves as sexual beings.” 
  3. ^ a b v Greenberg, Jerrold S.; Bruess, Clint E.; Oswalt, Sara B. (2016). Exploring the Dimensions of Human Sexuality. Jones & Bartlett Publishers. str. 4—10. ISBN 978-1-284-08154-1. Pristupljeno 21. 6. 2017. „Human sexuality is a part of your total personality. It involves the interrelationship of biological, psychological, and sociocultural dimensions. [...] It is the total of our physical, emotional, and spiritual responses, thoughts, and feelings.” 
  4. ^ a b v g Bolin, Anne; Whelehan, Patricia (2009). Human Sexuality: Biological, Psychological, and Cultural Perspectives. Taylor & Francis. str. 32—42. ISBN 978-0-7890-2671-2. Pristupljeno 21. 6. 2017. 
  5. ^ a b „Sexual orientation, homosexuality and bisexuality”. American Psychological Association. Arhivirano iz originala 8. 8. 2013. g. Pristupljeno 10. 8. 2013. 
  6. ^ Carlson, Neil R. and C. Donald Heth. "Psychology: the Science of Behaviour." 4th Edition. Toronto: Pearson Canada Inc., 2007. 684.
  7. ^ Sexual Strategies Theory: An Evolutionary Perspective on Human Mating by David M. Buss and David P. Schmitt
  8. ^ King, Bruce M. (2013). Human Sexuality Today. Vango Books/Pearson Education. ISBN 978-0-13-604245-7. Šablon:Full citation needed
  9. ^ Csongradi, C. (n.d.). A new look at an old debate. access excellence. retrieved 12 November 2011, from www.accessexcellence.org/LC/SER/BE/whata.php
  10. ^ a b Boccadoro L., Carulli S., (2008) Il posto dell'amore negato. (The place of the denied love. Sexuality and secret psychopathologies – Abstract). Tecnoprint Editrice, Ancona. Boccadoro, Leonardo; Carulli, Sabina (2008). Il posto dell'amore negato. Sessualità e psicopatologie segrete. Leonardo Boccadoro. ISBN 978-88-95554-03-7. 
  11. ^ Deleuze and Guattari (1972) Anti-Oedipus pp. 322, 114–115
  12. ^ a b „Freud, Sigmund [Internet Encyclopedia of Philosophy]”. Iep.utm.edu. Pristupljeno 30. 6. 2013. 
  13. ^ a b Crain, W.C. (1980). Theories of development: concepts and applications (fifth edition ed.). Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall.

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Ljudska seksualnost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Људска_сексуалност&oldid=27548888”