Ljutići (biljka)
Ljutići (lat. Ranunculaceae) su velika porodica višegodišnjih i ređe jednogodišnjih biljaka iz klase dikotila. Ljutići su rasprostranjeni širom sveta, ali najbolje uspevaju na umerenom i hladnom pojasu severne polulopte. Većina pripadnika ove porodice živi na vlažnim mestima.
| Ljutići | |
|---|---|
| |
| Caltha palustris | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Ranunculales |
| Porodica: | Ranunculaceae |
| Potporodice | |
Porodicu ljutića čine uglavnom zeljaste biljke, a ređe drvenaste puzavice kao što je pavit. Zimu obično prežive rizomi ili prizemni izdanci.
Kod ljutića, listovi su naizmenično raspoređeni, uglavnom bez zalistaka, prosti, celog oboda ili perasto deljeni. Listovi nekih vrsta su razdeljeni na veliki broj končastih režnjeva (npr. gorocvet i sasa) dok neke vrste imaju prstasto (npr. kukurek, obična pavit) ili perasto složene listove.[1]
Većina vrsta iz ove porodice imaju cvetove skupljene u neki vid cvasti, mada ima i primeraka sa po jednim cvetom na stabljici. Cvetovi su dvopolni, najčešće aktinomorfne simetrije (neke vrste kao npr. jedić i žavornjak imaju zigomorfne cvetove). Cvetovi mogu biti bele, plave ili žute boje. Cvetni omotač najčešće grade samo listići čašice. Retko postoje listići prave čašice i krunice. U cvetu ima mnogo prašnika koji su slobodni. Takođe u cvetu se nalazi veći broj tučaka. Plodovi su orašice ili mnogosemeni meškovi.
Reference uredi
- ^ Čajkanović, Veselin (1985). Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Beograd str. 170: Srpska književna zadruga.
Literatura uredi
- Biologija za I razred gimnazije i poljoprivredne škole - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Autori: Nada Šerban, Mirko Cvijan i Radiša Jančić. Četvrto izdanje, 2006. godine. ISBN 978-86-17-13312-0.