Ćerpič

Ćerpič (čerpić), u Srbiji poznata i kao tugla, je naziv za nepečenu opeku napravljenu od blata i sušenu na suncu. Blato se obično mešalo sa peskom i slamom da bi dobila bolja konstruktivna svojstva i da bi se lakše povezivalo, a u nekim krajevima sveta i sa balegom. Ova smeša bi se stavljala u drvene kalupe i sušila na suncu. Pri zidanju bi se povezivao svežim blatom. Optimalan odnos komponenti zemljišta za ćerpič je:15% gline, 10-30% praha i 55-75% finog peska.

Staroegipatski ćerpič u Karnaku.

Kuća od ćerpiča u egipatskom selu.

Stari Egipćani koristili su ćerpič kao rampu za podizanje kamenih pilona u hramovima.

Nepečena cigla je najstariji građevinski materijal, raširen po celom svetu, od Azije, Afrike, Evrope do Amerike gde su Indijanci Arizone, Nju Meksika i Meksika gradili ćerpičem. Ćerpična arhitektura je datirana na pre 5.100 godina p. n. e.

Građevine od ćerpiča su vrlo izdržljive, a pored toga što im je gradnja najjeftinija, akumuliraju energiju (dobar su izolator) pa su preko zime tople, a leti hladne.

Etimologija

U srpskom ovaj arhaični izraz potiče iz turskog jezika (tur. kerpiç), sličan termin istog korena je i bugarski кирпич, a u mnogim jezicima osnova mu je arapska (arap. الطّوب [at-tub] — „opeka od blata”), tako se u engleskom, španskom, francuskom, italijanskom... upotrebljava reč adobe. At-tub ima korene u staroegipatskoj reči đ-b-t — „blato”, koja se u koptskom transformisala u tobe i prešla u arapski.

Jačina

Utvrđenje Arg-e Bam u Iranu, najveća je građevina od ćerpiča, iz 500. p. n. e.

U suvim klimatskim uslovima, čerpićne strukture su izuzetno izdržljive i zastupljene su u nekim od najstarijih postojećih zgrada na svetu. Najveća građevina napravljena od adobe opeka je utvrđenje Arg-e Bam u Iranu iz 500. p. n. e. Tvrđava je delimično srušena u razornom zemljotresu 26. decembra 2003. godine. Čerpićne zgrade nude značajne prednosti zbog svoje veće termalne mase, ali se zna da su posebno podložne oštećenjima usled zemljotresa ako se na neki način ne ojačaju. Slučajevi u kojima su čerpićne strukture bile znatno oštećene tokom zemljotresa uključuju zemljotres u Gvatemali iz 1976. godine, zemljotres u Bamu iz 2003. godine i zemljotres u Čileu 2010. godine.

Distribucija

Zgrade napravljene od zemlje osušene na suncu su uobičajene širom sveta (Bliski istok, zapadna Azija, Severna Afrika, zapadna Afrika, Južna Amerika, jugozapadna Severna Amerika, Španija i istočna Evropa). Čerpić su koristili domorodački narodi Amerika u jugozapadnim Sjedinjenim Državama |year=2009}}, Mezoamerici i Andima tokom nekoliko hiljada godina. Pueblanski narodi su gradili strukture od čerpića sa pregrštima ili koševima čerpića, sve dok Španci nisu uveli pravljenje cigle. Čerpićne cigle su korištene u Španiji od kasnog bronzanog i gvozdenog doba (od osmog veka pne). Njegova široka upotreba može se pripisati jednostavnosti dizajna i proizvodnje, i ekonomičnosti.

Kompozicija

Cigla od ćerpiča je kompozitni materijal napravljen od zemlje pomešane sa vodom i organskog materijala poput slame ili balege. Sastav tla obično obuhvata pesak, mulj i glinu. Slama je korisna radi vezivne čvrstoće cigle i omogućava da se cigla ravnomerno osuši, čime se sprečava pucanje usled nejednakih stopa skupljanja kroz ciglu. Galega nudi istu prednost. Najpoželjnija tekstura zemljišta za proizvodnju mulja za ćerpič je 15% gline, 10–30% mulja i 55–75% sitnog peska. Drugi izvor navodi 15–25% gline i ostatak peska i krupnijih čestice do kaldrme od 50 do 250 mm (2 do 10 inča), bez štetnog efekta. Savremeni ćerpič se stabilizuje sa emulgovanim asfaltom ili Portland cementom do 10% težine.

Ne više od polovine sadržaja gline ne bi trebalo da bude ekspanzivna glina, a ostatak neekspanzivni ilit ili kaolinit. Previše ekspanzivne gline dovodi do neravnomernog sušenja kroz ciglu, što dovodi do pucanja, dok će previše kaolinita napraviti slabu ciglu. Tipično, tla jugozapada Sjedinjenih Država, gde je takva konstrukcija bila široko korišćena, imaju adekvatan sastav.

U Srbiji

U Srbiji i na Balkanu su se kuće od ćerpiča ili tugle pravile verovatno još od srednjeg veka pa sve do 1930-ih godina kada je počela masovnija upotreba pečene cigle. Kuće od tugle su bile uobičajene za one krajeve u kojima je bilo obilne količine zemljišta kao što su Šumadija, Pomoravlje, Povardarje, Vojvodina, Slavonija i Bosna dok je u kamenitim predelima poput Crne Gore, Dalmacije i Hercegovine bila zastupljenija izgradnja kuća od kamena ili drveta.

Za izgradnju kuće od ćerpiča je bila potrebna određena veština pa su tako po selima postojali majstori zidari koji su pravili tuglu i gradili kuće domaćinima. Ovakve kuće su se odlikovale dugovečnošću, a takođe su imale izvanrednu toplotnu i zvučnu izolaciju pa je tako zimi održavana viša temperatura dok je leti boravak u njima bio mnogo prijatniji. Mana kuća od tugle je pojava miševa i insekata pa su tako ukućani bili primorani da primenjuju razne metode kako bi ih iskorenili.

Kuće od tugle su se u najvećem broju slučaja krečile u belo, a ukućani su razvili običaj da se tokom krsne slave ocrnjuje plafon svećom kako bi gosti naredne godine videli da je ponovo krečeno.

Литература

• Rosenberg, Danny; Love, Serena; Hubbard, Emily; Klimscha, Florian (22. 1. 2020). „7,200 years old constructions and mudbrick technology: The evidence from Tel Tsaf, Jordan Valley, Israel”. PLOS ONE. 15 (1): e0227288. Bibcode:2020PLoSO..1527288R. ISSN 1932-6203. PMC 6975557 . PMID 31968007. doi:10.1371/journal.pone.0227288 . 
• Hasel, Michael G. (2019). „Architecture”. Ур.: Freedman, David Noel. Eerdmans dictionary of the Bible. William B. Eerdmans Publishing Company. стр. 246-247?. ISBN 978-1-4674-6046-0. 
• Morgenstein, Maury E.; Redmount, Carol A. (1998). „Mudbrick Typology, Sources, and Sedimentological Composition: A Case Study from Tell el-Muqdam, Egyptian Delta”. Journal of the American Research Center in Egypt. 35: 129—146. ISSN 0065-9991. JSTOR 40000466. doi:10.2307/40000466. 
• Littman, Robert; Lorenzon, Marta; Silverstein, Jay (2014). „With & without straw: How Israelite slaves made bricks”. Biblical Archaeology Review (на језику: енглески). 40 (2). 
• Emery, Virginia L. (2009). „Mud-Brick” (PDF). UCLA Encyclopedia of Egyptology. 1 (1). 
• Tellier, Luc-Normand (2009). Urban World History: An Economic and Geographical Perspective (на језику: енглески). PUQ. ISBN 978-2-7605-2209-1. 
• Rosenberg, Danny; Love, Serena; Hubbard, Emily; Klimscha, Florian (2020-01-22). „7,200 years old constructions and mudbrick technology: The evidence from Tel Tsaf, Jordan Valley, Israel”. PLOS ONE (на језику: енглески). 15 (1): e0227288. Bibcode:2020PLoSO..1527288R. ISSN 1932-6203. PMC 6975557 . PMID 31968007. doi:10.1371/journal.pone.0227288 . 
• Bricks and urbanism in the Indus Valley rise and decline, bricks in antiquity
• Mogens Herman Hansen, A Comparative Study of Six City-state Cultures, Københavns universitet Polis centret (2002) Videnskabernes Selskab, 144 pages ISBN 87-7876-316-9
• C. Michael Hogan, Knossos fieldnotes, Modern Antiquarian (2007)
• Hawkes, Jacquetta (1974). Atlas of Ancient Archaeology. McGraw-Hill Book Company. str. 146. ISBN 0-07-027293-X. 
• Kathryn A. Bard and Steven Blake Shubert, Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt, 1999, Routledge, 938 pages ISBN 0-415-18589-0
• Birge, Darice Elizabeth; Miller, Stephen Gaylord; Kraynak, Lynn Harriett; Miller, S. G. (1992—2018). Excavations at Nemea. University of California Press. str. 113n345. ISBN 978-0-520-07027-1. „Adding straw or dried vegetable matter to the clay of mudbricks was a common practice” 
• SACKO, Oussouby (15. 11. 2015). „Issues of Cultural Conservation and Tourism Development in the Process of World Heritage Preservation” (PDF). Area Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 9. 2015. g. Pristupljeno 7. 10. 2016. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bradbury, Dominic (30. 10. 2008). „Timbuktu: Mud, mud, glorious mud”. The Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 01. 2022. g. Pristupljeno 25. 2. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Possehl, Gregory L (1996). „Mehrgarh”. Oxford Companion to Archaeology. , edited by Brian Fagan. Oxford University Press.

Spoljašnje veze

• Authentic Adobe Brick Construction
• Earth Architecture
• Building With Awareness – detaljni DVD video snimak koji pokazuje konstrukciju zidova od čerpića i njihovu upotrebu kao termalne zidne mase
• Cal-Earth (The California Institute of Earth Art and Architecture) razvili su patentirani sistem pod nazivom Super čerpić, u kojem se vreće napunjene stabilizovanom zemljom polažu u slojeve sa bodljikavom žicom kako bi oblikovale strukturu koja je dovoljno jaka da izdrži zemljotrese, požar i poplavu.
• Earth Architecture and Conservation in East Anglia – Britanska organizacija koja ima fokus na pravilnom održavanju i očuvanju zemljanih zgrada u regionima Velike Britanije u kojima postoji duga istorija gradnje sa blatom
• Kerpic.org – sajt o istraživanjima zemljane arhitekture stabilizovane gipsom
• -{Kleiwerks – međunarodna organizacija prepoznata po svom jedinstvenom doprinosu modernim zemljanim i prirodnim tehnikama gradnje širom sveta. Njihov fokus je na obrazovanju kroz praktično iskustvo. Iskusni stručnjaci mogu se kontaktirati i postoje redovne demonstracije u tom području.
• „Valle de Sensaciones”.  Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (7. januar 2010) – umjetnička konstrukcija s čerpićom, eksperimentalno zemljište i tematski park za kreativni život blizu prirode
• World Monuments Fund – Adobe Missions of New Mexico – opis projekta Fonda za svetske spomenike za očuvanje crkava u Novi Meksiko, Sjedinjene Američke Države