Википедија

Ćerpič

Ćerpič (čerpić), u Srbiji poznata i kao tugla, je naziv za nepečenu opeku napravljenu od blata i sušenu na suncu. Blato se obično mešalo sa peskom i slamom da bi dobila bolja konstruktivna svojstva i da bi se lakše povezivalo, a u nekim krajevima sveta i sa balegom. Ova smeša bi se stavljala u drvene kalupe i sušila na suncu. Pri zidanju bi se povezivao svežim blatom[1]. Optimalan odnos komponenti zemljišta za ćerpič je:15% gline, 10-30% praha i 55-75% finog peska[2].

Staroegipatski ćerpič u Karnaku.
Kuća od ćerpiča u egipatskom selu.
Stari Egipćani koristili su ćerpič kao rampu za podizanje kamenih pilona u hramovima.

Nepečena cigla je najstariji građevinski materijal, raširen po celom svetu, od Azije, Afrike[3], Evrope do Amerike gde su Indijanci Arizone, Novog Meksika i Meksika gradili ćerpičem. Ćerpična arhitektura je datirana na pre 5.100 godina p.n.e.[4]

Građevine od ćerpiča su vrlo izdržljive, a pored toga što im je gradnja najjeftinija, akumuliraju energiju (dobar su izolator) pa su preko zime tople, a leti hladne.[5]

Etimologija uredi

U srpskom ovaj arhaični izraz potiče iz turskog jezika (tur. kerpiç), sličan termin istog korena je i bugarski kirpič, a u mnogim jezicima osnova mu je arapska (arap. الطّوب, at-tub - opeka od blata), tako se u engleskom, španskom, francuskom, italijanskom... upotrebljava reč adobe. At-tub ima korene u staroegipatskoj reči đ-b-t = blato, koja se u koptskom transformisala u tobe i prešla u arapski.[6] to the root tuba.[7][8]

Jačina uredi

 
Utvrđenje Arg-e Bam u Iranu, najveća je građevina od ćerpiča, iz 500. p. n. e.

U suvim klimatskim uslovima, čerpićne strukture su izuzetno izdržljive i zastupljene su u nekim od najstarijih postojećih zgrada na svetu. Najveća građevina napravljena od adobe opeka je utvrđenje Arg-e Bam u Iranu iz 500. p. n. e. Tvrđava je delimično srušena u razornom zemljotresu 26. decembra 2003. godine. Čerpićne zgrade nude značajne prednosti zbog svoje veće termalne mase, ali se zna da su posebno podložne oštećenjima usled zemljotresa ako se na neki način ne ojačaju.[9][10] Slučajevi u kojima su čerpićne strukture bile znatno oštećene tokom zemljotresa uključuju zemljotres u Gvatemali iz 1976. godine, zemljotres u Bamu iz 2003. godine i zemljotres u Čileu 2010. godine.

Distribucija uredi

Zgrade napravljene od zemlje osušene na suncu su uobičajene širom sveta (Bliski istok, Zapadna Azija, Severna Afrika, Zapadna Afrika, Južna Amerika, jugozapadna Severna Amerika, Španija i Istočna Evropa).[11] Čerpić su koristili domorodački narodi Amerika u jugozapadnim Sjedinjenim Državama, Mezoamerici i Andima tokom nekoliko hiljada godina.[12] Pueblanski narodi su gradili strukture od čerpića sa pregrštima ili koševima čerpića, sve dok Španci nisu uveli pravljenje cigle. Čerpićne cigle su korištene u Španiji od kasnog bronzanog i gvozdenog doba (od osmog veka pne).[13] Njegova široka upotreba može se pripisati jednostavnosti dizajna i proizvodnje, i ekonomičnosti.[14]

Kompozicija uredi

Cigla od ćerpiča je kompozitni materijal napravljen od zemlje pomešane sa vodom i organskog materijala poput slame ili balege. Sastav tla obično obuhvata pesak, mulj i glinu. Slama je korisna radi vezivne čvrstoće cigle i omogućava da se cigla ravnomerno osuši, čime se sprečava pucanje usled nejednakih stopa skupljanja kroz ciglu.[15] Galega nudi istu prednost. Najpoželjnija tekstura zemljišta za proizvodnju mulja za ćerpič je 15% gline, 10–30% mulja i 55–75% sitnog peska.[16] Drugi izvor navodi 15–25% gline i ostatak peska i krupnijih čestice do kaldrme od 50 do 250 mm (2 do 10 inča), bez štetnog efekta. Savremeni ćerpič se stabilizuje sa emulgovanim asfaltom ili Portland cementom do 10% težine.

Ne više od polovine sadržaja gline ne bi trebalo da bude ekspanzivna glina, a ostatak neekspanzivni ilit ili kaolinit. Previše ekspanzivne gline dovodi do neravnomernog sušenja kroz ciglu, što dovodi do pucanja, dok će previše kaolinita napraviti slabu ciglu. Tipično, tla jugozapada Sjedinjenih Država, gde je takva konstrukcija bila široko korišćena, imaju adekvatan sastav.[17]

U Srbiji uredi

U Srbiji i na Balkanu su se kuće od ćerpiča ili tugle pravile verovatno još od srednjeg veka pa sve do 1930-ih godina kada je počela masovnija upotreba pečene cigle. Kuće od tugle su bile uobičajene za one krajeve u kojima je bilo obilne količine zemljišta kao što su Šumadija, Pomoravlje, Povardarje, Vojvodina,Slavonija i Bosna dok je u kamenitim predelima poput Crne Gore, Dalmacije i Hercegovine bila zastupljenija izgradnja kuća od kamena ili drveta.

Za izgradnju kuće od ćerpiča je bila potrebna određena veština pa su tako po selima postojali majstori zidari koji su pravili tuglu i gradili kuće domaćinima. Ovakve kuće su se odlikovale dugovečnošću, a takođe su imale izvanrednu toplotnu i zvučnu izolaciju pa je tako zimi održavana viša temperatura dok je leti boravak u njima bio mnogo prijatniji. Mana kuća od tugle je pojava miševa i insekata pa su tako ukućani bili primorani da primenjuju razne metode kako bi ih iskorenili.

Kuće od tugle su se u najvećem broju slučaja krečile u belo, a ukućani su razvili običaj da se tokom krsne slave ocrnjuje plafon svećom kako bi gosti naredne godine videli da je ponovo krečeno.

Reference uredi

  1. ^ Mala enciklopedija Prosveta, treće izdanje. Prosveta Beograd. 1978.
  2. ^ Garrison, James. „Adobe-The Material, Its Deterioration, Its Coatings” (PDF). str. 5—16. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  3. ^ Marchand, Trevor. The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press, 2009.(jezik: engleski)
  4. ^ Mauricio, Ana Cecilia; Grieseler, Rolf; Heller, Andrew R.; Kelley, Alice R.; Rumiche, Francisco; Sandweiss, Daniel H.; Viveen, Willem (2021-11-30). „The earliest adobe monumental architecture in the Americas”. Proceedings of the National Academy of Sciences (na jeziku: engleski). 118 (48). Bibcode:2021PNAS..11802941M. ISSN 0027-8424. doi:10.1073/pnas.2102941118  . 
  5. ^ Collyns, Dan (15. 8. 2009). „Peru rebuilds two years on from quake”. news.bbc.co.uk. Pristupljeno 24. 8. 2009.  Cases where adobe structures were widely damaged during earthquakes include the 1976 Guatemala earthquakeand the 2003 Bam earthquake.(jezik: engleski)
  6. ^ "adobe", Oxford English Dictionary, Second Edition, on CD-ROM (v. 4.0) © Oxford University Press, 2009
  7. ^ Spanish Word Histories and Mysteries: English Words that Come from Spanish, Houghton Mifflin Co., 2007, p.5
  8. ^ "Adobe Moulding" Auroville Earth Institute
  9. ^ [https://web.archive.org/web/20170624140043/http://www.livingatlaschile.com/?s=adobe Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jun 2017) Short documentary about adobe preparation and 2010 Chile earthquake] Livingatlaschile.com, FICh, retrieved 5 March 2014
  10. ^ Collyns, Dan (15. 8. 2009). „Peru rebuilds two years on from quake”. news.bbc.co.uk. Arhivirano iz originala 15. 8. 2009. g. Pristupljeno 24. 8. 2009. 
  11. ^ Marchand, Trevor (2009). The Masons of Djenne. Bloomington: University of Indiana Press
  12. ^ Beck, Roger B.; Black, Linda; Krieger, Larry S.; Naylor, Phillip C.; Dahia Ibo Shabaka (1999). World History: Patterns of Interaction. Evanston, IL: McDougal Littell. ISBN 978-0-395-87274-1. 
  13. ^ de Chazelles-Gazzal, Claire-Anne (1997). Les maisons en terre de la Gaule méridionale. Montagnac, France: Éditions Monique Mergoil. str. 49—57. 
  14. ^ Rose, William I.; Bommer, Julian J. (2004). Natural hazards in El Salvador. Geological Society of America. str. 299. ISBN 978-0-8137-2375-4. 
  15. ^ Vargas, J.; J. Bariola; M. Blondet (1986). „Seismic Strength of Adobe Masonry”. Materials and Structures. 9 (4): 253—256. S2CID 108826268. doi:10.1007/BF02472107. 
  16. ^ Garrison, James. „Adobe-The Material, Its Deterioration, Its Coatings” (PDF). str. 5—16. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. 
  17. ^ Austin, George. „Adobe as a building material” (PDF). New Mexico Geology, November 1984. New Mexico Bureau of Mines and Mineral Resources. str. 70. Arhivirano iz originala (PDF) 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 2. 2013. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Ćerpič na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћерпич&oldid=27672778”