Džek Trbosek

Džek Trbosek (engl. Jack The Ripper) je nadimak engleskog serijskog ubice s kraja 19. veka, čiji identitet nikada nije ustanovljen. Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma — potpisanog sa Džek Trbosek — koje je stiglo u redakciju londonske Centralne novinske agencije, a koje je poslala osoba koja je za sebe tvrdila da je ubica. Džek Trbosek je zverski ubio najmanje pet prostitutki u Vajtčepelu, siromašnom kvartu Londona, 1888. godine. Misterija koja okružuje identitet i motive ovog ubice (ili ubica) zaintrigirala je mnogobrojne istraživače i inspirisala brojne autore da napišu knjige o njemu. Njegov dnevnik od 9.000 reči pronađen je 1992 godine; u njemu su opisani zločini, a sadrži i potpis ubice. Verovalo se da je dnevnik falsifikat, ali je 2017. potvrđena njegova autentičnost. Dnevnik je pripadao Džejmsu Mejbriku, trgovcu pamuka iz Liverpula.

Džejms Mejbrik
Izdanje Paka od 12. septembra 1889. sa karikaturom koja prikazuje neidentifikovanog vajtčepelskog ubicu Džeka Trboseka
Lični podaci
Pseudonim	Džek Trbosek
Datum smrti	Nije poznat
Mesto smrti	nepoznata vrednost,
Uzrok smrti	Nije poznat
Državljanstvo	Ujedinjeno Kraljevstvo
Broj žrtava	5+
Datum hapšenja	Nije uhapšen
Država	Ujedinjeno Kraljevstvo

Činjenice

Prva identifikovana žrtva bila je Meri En Nikols koja je pronađena zaklana u dvorištu jedne zgrade 31. avgusta 1888.

Žrtve Džeka Trboseka bile su žene koje su se povremeno bavile prostitucijom i koje su "ordinirale" u jednom od najsiromašnijih krajeva Londona, u Vajtčepelu (Ist end). Sa izuzetkom poslednje, koja jedva da je imala 25 godina, sve ostale su bile žene u zrelim godinama.

Broj i priroda žrtava predstavljaju još i danas enigmu za istraživače: zašto je ubica odabrao prostitutke? Zašto se zaustavio posle petog ubistva? Zašto se baš poslednje ubistvo odigralo u takvim okolnostima?

Način delovanja

Većina ubistava se dogodila na javnim ili polujavnim mestima, na pločnicima ili u dvorištima stambenih zgrada. To je stoga što se čin prostitucije u tadašnje vreme nije odvijao ni u hotelu ni u privatnom stanu, nego noću u dvorištu stambenih zgrada ili u privatnom prolazu između dve zgrade, obično u kakvom ćorsokaku.

Žrtve bi bile zaklane, verovatno straga; Trbosek bi potom otvarao abdomen žrtve izvlačeći odatle unutrašnje organe (creva, bubrege, matericu), nakon čega bi te iste organe ostavljao na leševima ili ih odnosio sa sobom. Preciznost kojom su žrtve bile rasporene, kao i činjenica da su se ubistva odigrala noću na neosvetljenim mestima, upućuje na zaključak da je ubica imao određeno hirurško znanje, ili da je, u najmanju ruku, bio dobrog opšteg obrazovanja koje mu je omogućavalo do dođe do knjiga o anatomiji.

Jedna od njegovih žrtava, Elizabet Strajd, bila je zaklana ali ne i rasporena: analitičari procenjuju da Džek Trbosek verovatno nije mogao da izvede svoju zamisao na vreme.

Poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, nečim je očevidno zaslužila poseban tretman. To je, verovatno, stoga što je jedina ubijena na zatvorenom mestu (ubistvo se odigralo u njenom stanu). Njeni organi bili su razbacani svuda po stanu, a gotovo svi udovi bili su odvojeni od trupa.

Žrtve

"Zvanične" žrtve su: Meri En Nikols, Eni Čepman, Elizabet Strajd, Ketrin Edouz i Meri Keli. One za koje se pretpostavlja da su žrtve Džeka Trboseka su Elis Makenzi (zaklana u svojoj 40. godini, jula 1889), Frensis Kols (imala je 26 godina kada je pronađena prerezanog grkljana).

• Vila Fej - nadimak koji je dan nepoznatoj žrtvi, prema izveštaju nađenoj 26. decembra 1887. , ubijenoj "udarcem koca u stomak ". Govorilo se da je "Vila Fej" samo kreacija medija koja je nastala zbog zbunjujućih izjava što su ih dale Ema Elizabet Smit i njena prijateljice Marta Tabram. Ime "Vila Fej" pojavljuje se tek nekoliko godina nakon ubistva. Danas ne postoje informacije o tome da li je "Vila Fej" postojala ili ne, a Centar za porodične evidencije iz Klerkenvela u Londonu nema nikakvih informacija o osobi imena "Fej" ili sličnog) ubijenoj u tom periodu.
• Ana Milvod - rođena oko 1850. (navodno), po izveštaju napadnuta 25. februara 1888. i potom hospitalizirana zbog "brojnih uboda u noge i donje delove tela". Puštena je iz bolnice, no preminula je, navodno zbog prirodnih uzroka, 31. marta 1888.
• Ejda Vilson - po izveštaju napadnuta 28. marta 1888. s dva uboda u vrat, preživela napad.
• Ema Elizabet Smit - rođena oko 1843. (navodno). Napadnuta je 3. aprila 1888. tako što joj je tupi predmet gurnut u vaginu čime joj je oštećena međica. Preživela je napad i uspela uprkos povredama doći do svoje kuće. Prijatelji su je odveli u bolnicu gde je policiji rekla da su je napala 2 ili 3 muškarca, od kojih je jedan bio tinejdžerske dobi. Pala je u komu i preminula 5. aprila 1888..
• Marta Tabram - rođena 10. maja 1849, ubijena 7. avgusta 1888. Nađena je sa ukupno 39 rana od uboda. Od nekanonskih Vajtečapelskih ubistava, Tabramova se od svih navedenih žrtava smatra kao 6. moguća žrtva Džeka Trboseka, zbog evidentnog nedostatka jasnog motiva, geografskog i periodičkog proksimiteta kanonskih napada i očigledne brutalnosti napada.
• Vajtčapelska misterija - pojam koji se koristi za događaj kada je u podrumu novog središta Metropolitanske policije nađen bezglavi torzo mrtve žene. Događaj se zbio 2. oktobra 1888. Ruka koja je pripadala žrtvi, nedugo pre ubistva viđena je kako pluta u Temzi. U blizini torza nađena je i zakopana noga koja je takođe bila njena. Ostali udovi i glava nikad nisu pronađeni, a telo nikad nije identifikovano.
• Ana Farmer - rođena 1848, po izveštaju napadnuta 21. novembra 1888. Uprkos reza na grlu uspela je da preživi. Rana je bila površna i najverovatnije uzrokovana tupim nožem. Policija je verovala da si je ona sama napravila ranu te je istraga prekinuta .
• Rouz Milet - (pravo ime najverovatnije Ketrin Milet) rođena 1862, a umrla 20. decembra 1888. Po izveštaju zadavljena je "užetom snažno povučenim oko vrata", iako su neki inspektori mislili da se slučajno sama ugušila ovratnikom vlastite haljine dok je bila u pijanom stanju.
• Elzabet Džekson - prostitutka čiji su razni delovi tela pronađeni i pokupljeni u Temzi između 31. maja i 25. juna 1889. Po izveštaju identifikovana je po ožiljcima koje je imala pre nestanka i navodnog ubistva .
• Elis Mekenzi rođena oko 1849, a ubijena 17. jula 1889. Uzrok smrti, prema izveštaju, bio je "prerez leve vratne arterije", no na telu je pronađeno još rana i posekotina .
• Ubistvo u ulici Pinčin - naziv je koji je dan slučaju od 10. septembra 1889, kada je pronađen torzo u sličnom stanju kao i u Vitečapelskih misterij, iako ruke nisu bile odsečene. Nepotvrđene spekulacije iz tog vremena govore da je telo pripadalo Lidiji Hart, prostitutki koja je nestala pre umorstva. Vajtčapelska misterija i "Ubistvo u ulici Pinčin" najverovatnije su bila dela serijskog ubice kojemu je predložen nadimak "Ubica od torza". Pitanje jesu li Džek Trbosek i "Ubica od torza" jedna ili dvije različite osobe koje su imale neutvrđenu vezu jedan s drugim (delujući u istom periodu).
• Frensis Koles rođena 1865, a ubijena 13. februara 1891. Manje rane na glavi i leđima sugerišu da je nasilno bačena na zemlju pre nego što joj je grkljan prerezan. Osim navedenih, na telu nije bilo nikakvih drugih povreda. Telo joj je pronađeno ispod železničkog luka u Svalov Gardensu. Ovo je bila 11. i poslednja žrtva u Londonskom policijskom izveštaju koja je ubijena u Vitečelu.
• Keri Braun rođena oko 1835, ubijena 24. aprila 1891. na Menhetnu u Njujorku. Zadavljena je odećom, a potom osakaćena nožem. Na telu joj je nađena velika rupa između nogu i abdomena i nekoliko jačih posekotina na leđima i nogama. Nijedan organ nije odstranjen sa mesta zločina, iako je jedan jajnik nađen na krevetu. Ni danas nije jasno da li je on tamo smešten namerno ili se slučajno našao na krevetu tokom procesa sakaćenja. Ubistvo je upoređeno sa onima iz Vitečela, no londonska policija izjavila je da ta dva zločina nisu povezana.

Potvrđene žrtve

Kanonska petorka Žrtve Džeka Trboseka
Meri En Nikols
Eni Čepman
Elizabet Strajd
Ketrin Edouz
Meri Džejn Keli

Za pet žena se danas sa sigurnošću može tvrditi da su bile žrtve Džeka Trboseka:

Meri En Nikols

Bila je poznata i pod imenom "Poli" Nikols, rođena 1845, udata za Viljema Nikolsa, majka petoro dece, rastala se od muža 1882. godine. Ubijena je u noći 31. avgusta 1888, a njeno telo je kremirano na groblju Leford 6. septembra iste godine.

Njeno telo je pronađeno u tri sata izjutra, prerezanog grkljana, gotovo odvojeno od glave, sa crevima obmotanim oko vrata i zasečenim abdomenom; njeni genitalni organi bili su takođe rasečeni. Autopsijom je utvrđeno da je ubica levoruk, što su docnije kriminolozi više puta odbacivali.

Tadašnje novine (koje su vrvele od članaka o ubijenim ženama, koje su bile osakaćene i žive spaljene) posmatrale su ceo ovaj slučaj kao "čudan", ističući, na taj način, osobenost ubičinog načina delovanja.

Eni Čepman

Rođena kao Eliza An Smit 1841, udata za Džona Čepmana 1869. i majka dve devojčice, ubijena je 8. septembra 1888. u stražnjem dvorištu Hanbjuri ulice br. 29. Njeno telo je kremirano 14. septembra iste godine.

Njeno telo je pronađeno u ležećem položaju na zemlji, prerezanog vrata i skoro potpuno obezglavljeno. Trbuh je bio otvoren, creva su ostavljena na desnom ramenu žrtve, dok su vagina, materica i dve trećine mokraćne bešike bile nekud odnesene. Kod njenih nogu pronađeno je nekoliko novčića i koverat koji je bio adresiran na 20. avgust.

Jedan očevidac, koji je živeo u zgradi, rekao je da je čuo neku ženu kako viče "ne", ali je priznao da se nije usudio da pogleda kroz prozor. Sutradan, jedna devojčica je ispričala policiji da je videla nekoliko kuća odatle lokvu krvi: policajci su zaključili da se verovatno radi o tragu koji je ubica ostavio za sobom noseći organe žrtve.

Nekoliko dana kasnije policajci su u kvartu uhapsili jednog mesara, Jevrejina, Džona Pizera, na osnovu kožne kecelje pronađene na mestu zločina. Vrlo brzo je, međutim, ustanovljeno da taj komad kože nema nikakve veze sa zločinom: pripadao je jednom od stanara te zgrade koji ga je oprao i ostavio tu da se suši. Pizer je ipak zadržan u pritvoru dva dana, što je dalo vremena policiji da ga opravda u očima gomile koja je bila spremna da ga linčuje.

Od tada pa nadalje ubica je okvalifikovan kao poludeli fanatik ili seksualni manijak koji nema nikakvo znanje o anatomiji. Nekoliko očevidaca je samo potvrdilo da je videlo žrtve u razgovoru sa izvesnim čovekom koji je nosio crni koferčić u ruci i koji je na glavi imao cilindar.

Elizabet Strajd

Rođena 1843. u Švedskoj, majka dvoje dece, razvela se 1876, pronađena je mrtva 30. septembra 1888. Telo je pronašao u dvorištu kluba Berner izvesni Luis Dimšuc. Njeno telo je kremirano na groblju Ist u Londonu.

Njeno beživotno telo je pronađeno u dvorištu zgrade koju su naseljavali Jevreji i Nemci. Samo joj je grlo bilo duboko zasečeno; prema svedočenju jednog kočijaša krv joj je još uvek tekla kad ju je pronašao.

Za ovo ubistvo nije sasvim sigurno da ga je počinio isti ubica, jer se ubrzo potom dogodilo još jedno ubistvo na mestu toliko udaljenom od ovog da skoro da nije moguće da je isti čovek u pitanju.

Ketrin Edouz

Rođena 1842. u Volverhamptonu, izrodila je troje dece sa svojim životnim saputnikom Tomasom Konvejom. Ubijena 30. septembra 1888, pronađena izuzetno unakaženog tela na javnom mestu, u jednom parku.

Ketrin Edouz je stavljena na strašne muke verovatno zato što Džek nije stigao da dovrši svoj posao na Elizabet Strajd. Njeno beživotno telo je ležalo u bari krvi, otvorenog stomaka. Žrtva je kompletno raskomadana, nos i levo uvo odsečeni, na licu je nožem bilo urezano veliko latinično slovo V. Telo je bilo gotovo obezglavljeno, želudac i creva ostavljena na desnom ramenu, jetra isečena, bubrezi i genitalni organi nekud odneseni.

Meri Džejn Keli

Fotografija koju je snimila policija posle ubistva Meri Keli

Rođena 1863, ubijena je u petak 9. novembra 1888. oko tri sata izjutra. Njeni ostaci kremirani su na katoličkom groblju u Londonu.

Ovo poslednje ubistvo prevazišlo je svojom stravičnošću sva ostala; dovoljno je samo pročitati izveštaj sa autopsije da bismo se u to uverili: Telo je ispruženo po sredini kreveta, ramena spljoštena, ali je osovina tela blago nagnuta na levu stranu, glava leži na levom obrazu. Leva ruka se nalazi uz telo, levom podlakticom ukošena udesno i postavljena na abdomen. Desna ruka, jedva prikačena za telo, leži na dušeku, dok podlaktica na abdomenu pruža pogled na stešnjene prste. Noge su široko raširene, leva butina obrazuje prav ugao sa trupom, dok desna butina ocrtava tup ugao sa pubičnom kosti. Cela spoljna površina abdomena i butina je rascepana, a svi unutrašnji organi su izvađeni iz trbušne duplje. Grudi su razrezane, ruke unakažene mnogobrojnim nepravilnim ubodima nožem, a lice je skroz neprepoznatljivo. Tkivo vrata je raskomadano sve do kosti. Unutrašnji organi su razbacani svuda unaokolo: materica, bubrezi i jedna dojka se nalaze ispod glave; druga dojka uz desnu nogu; jetra među nogama; creva desno od tela; slezina levo od tela; mesni dronjci abdomena i butina nagomilani na stolu; srce je iščupano i nikad nije pronađeno.

Ličnost ubice

Nadimak

Dear Boss...

"Džek Trbosek" je nadimak koji je možda smislio jedan novinar ili — što je manje verovatno — koji dolazi od samog Džeka.

Nadimak, koji je ostao zapamćen u istoriji, vodi poreklo od pisma naslovljenog sa "Dragi šefe", koje je stiglo 27. septembra 1888. u redakciju Centralne novinske agencije, i koje je potpisano sa Džek Trbosek. Ne zna se da li je pismo bilo autentično; neki smatraju da predstavlja pokušaj da se pojača odjek koji je cela afera imala u javnosti.

Neki potvrđuju da nadimak uistinu dolazi od jednog novinara koji je, želeći da podgreje svoje članke, nadenuo ubici ovo ime.

Pseudonim Džek Trbosek je, ipak, nastavio da živi u javnosti, jer je Skotland jard dao dozvolu za umnožavanje ovog pisma u svim novinama nadajući se da će neko možda prepoznati rukopis ubice.

Ozloglašenost

U poređenju sa ostalim serijskim ubicama, Džek Trbosek je ostavio za sobom mali broj žrtava. Razloge njegove ozloglašenosti treba tražiti u drugim stvarima. U vreme kada se sve to dešava njegovi zločini nalaze put do javnosti putem medija. Svirepost koju je ispoljavao na žrtvama bila je zastrašujuća: žrtve su bile zaklane, rasporene ili im je bila odsečena glava. Spretnost Džeka Trboseka takođe je doprinela da bude toliko poznat.

Više činilaca je omogućilo ubici da uđe u anale zločina i u kolektivno sećanje. Najznačajnije je ubičino korišćenje medija, što je za to vreme bila novina. Od nekoliko pisama poslatih u redakcije jedan broj njih se sa sigurnošću može pripisati ubici; ta su pisma proizvela efekat grudve snega koja je nedela ubice učinila aktuelnim u narednim mesecima. Znatiželja javnosti bila je uvećana više puta ponovljenim neuspesima Skotland jarda.

Jedan od činilaca je i misterija koja još i danas nastavlja da obavija ličnost Džeka: policija nikad nije otkrila identitet ubice, i vrlo je verovatno da joj nikada i nije dopao šaka. Spekulacije, koje traju još od prvog dana, nastavljaju da podgrevaju znatiželju.

Pisma

Za vreme Trbosekovih ubistava, policija i novine su primale mnogo pisama u vezi ovog slučaja. Neka od njih bila su i od dobronamernih osoba koje su davale savete kako da uhvati ubicu. No, velika je većina smatrana beskorisnom i ignorisana. Najzanimljivija pisma su ona u kojima piše da je autor Džek Trbosek. Mnogi stručnjaci misle da nijedno od pisama nije pravo, ali postoje tri pisma za koja se oduvek verovalo da su prava. To su:

• Pismo Dragi šefe- pismo je poslano 25. septembra 1888, a primljeno je 27. septembra. U pismu je pisalo kako će ubica svojoj sledećoj žrtvi odseći uho, no mnogi su mislili da je pismo lažno. No kada je pronađeno telo Ketrin Edouz, kojoj je nedostajalo uho, privuklo je pažnju policije. Nakon ubistava policija je tvrdila da je pismo šala nekog lokalnog novinara.
• Razglednica Smeli Džek- razglednica primljena 1888. Razglednica pominje da su dve žene ubijene jako blizu jedna drugoj. Reč je o Ketrin Edouz i Elizabet Strajd. Ubijene su rano ujutro 30. septembra 1888. Neki tvrde da je pismo poslano pre ubistva i da je pravo zato što autor pisma nije mogao znati šta će se dogoditi. No pismo je pečatirano više od 24 sata nakon što se ubistvo desilo i tada su novinari već znali šta se desilo.
• Pismo Iz pakla- pismo poslano i primljeno 1888. Iako postoji mnogo pisama koje je poslano u policiju ovo se smatra jedinim autentičnim pismom pravog Džeka Trboseka. Za razliku od pisma Dragi šefe i razglednice Smeli Džek, ovo pismo nije potpisano sa imenom Džek Trbosek. Pismo je poslato u malom paketu koji je, kao što su lekari utvrdili, sadržavao i polovinu ljudskog bubrega sačuvanog u alkoholu. Ubica je izvadio 1 bubreg Ketrin Edouz. Mnogi misle da je to bila polovina tog bubrega. Neki su službenici mislili da su bubreg nabavili studenti medicine i poslali ga poštom kao šalu.

Tragovi

Grafit u ulici Goulston

Počev od dvostrukog ubistva od 30. septembra, policija je istražila mesta zločina u potrazi za eventualnim tragovima i svedocima. Oko tri sata izjutra jedan od inspektora, po imenu Alfred Long, otkriva grafit ispisan belom kredom na zidu, nedaleko od mesta gde je ubijena Katrin Edouz. Tekst glasi: "The Jews are the men That Will not be Blamed for nothing" (Jevreji neće biti okrivljeni ni za šta). Da ne bi došlo do pobuđivanja antisemitskih osećanja, natpis je zabeležen i odmah obrisan.

Trbosekolozi su, u međuvremenu, zapazili zanimljivu vezu između pravopisno pogrešno napisane reči Juwes umesto Jews (Jevreji), kao ime Jubelum (učenik Hiramov) koje se često sreće u svetoj knjizi slobodnih zidara (masona). Odatle je zaključeno da je Džek Trbosek bio mason, ili da je, u najmanju ruku, bio blizak masonima.

Teorije i osumnjičeni

ser Vilijam Gal

Fransis Tambleti

Trojica osumnjičenih bili su predmet knjiga i filmskih adaptacija. To su princ Albert Viktor, naslednik engleske krune, lekar i hirurg ser Vilijam Gal, i slikar i umetnik Volter Sikert.

• Patriša Kornvel u svojoj knjizi Portret ubice: Džek Trbosek – slučaj zaključen brani teoriju (zasnovanu na nekadašnjim uzorcima DNK) prema kojoj bi Volter Sikert bio autor ovih pet ubistava. Njegova um. dela predstavljala bi tako odjek njegovih zločina. Argument knjige počiva na gomili slučajnosti koje nemaju snagu dokaza. Ona pokazuje da je sasvim izvesno da je Sikert povezan sa jednim ili više pisama napisanih pod pseudonimom ubice, ali ne uspeva da pruži neoboriv dokaz njegove krivice.
• U svojoj Crvenoj knjizi o Džeku Trboseku Stefan Burgoan pokušava da objektivno opiše sve činjenice bez namere da proba da ustanovi identitet Džeka Trboseka.
• Izvesni doktor Nil Krim, koji je izjavio "Ja sam Džek...!" dok je bio na vešalima, dugo je smatran kao osumnjičeni broj jedan, baš kao i misteriozni Džejms Mejbrik, koji se izdavao za Džeka Trboseka u svom dnevniku.
• U stripu Iz pakla, autora Alana Mura, koji je potom adaptiran u bioskopima, krivac je kraljev lekar ser Vilijam Gal, hirurg kraljevske porodice. Iako motivi ovog lekara ostaju i danas predmet raznih kontroverzi (prema kojima su prostitutke bile svedoci tajnog braka — koji nije dokazan — između princa Alberta od Engleske i jedne proste katolikinje; Gal je dobio zadatak da ih eliminiše da ne bi mogle da ucenjuju kraljevsku porodicu), čini se da su za njegovu kandidaturu od presudnog značaja bili izveštaji sa autopsije koji ističu preciznost rasecanja. Imajući u vidu činjenicu da su ubistva bila počinjena noću na mračnim mestima, jedan hirurg je mogao imati dovoljno anatomskog znanja da ih izvede. Pa ipak, na kraju svoje knjige Alan Mur naglašava da je ova teorija čista fikcija bez trunke uporišta u realnosti.
• Najzad, u jednom pismu napisanom 1913. a otkrivenom 1993. Dž. G. Litlčajld, glavni inspektor tajne policije Londona 1888, pominje izvesnog Fransisa Dž. Tambletija. Njegove sumnje baziraju se na prošlosti ovog nadrilekara u Sjedinjenim Američkim Državama i na izjavama njegovih bližnjih koje potvrđuju da je on sam isticao veliku mržnju prema ženama (govorio je za njih da su stoka). Ovaj osumnjičeni je uhapšen 19. novembra 1888, Skotland jard ga je teretio za ubistva prostitutki, ali ga je ipak pustio uz kauciju. Na kraju je zamakao u Sjedinjene Države; više inspektora mu je bilo za petama, ali je Tambleti uspeo da misteriozno nestane januara 1889. Ubrzo zatim, mediji su počeli da javljaju o ubistvima na Dalekom zapadu, začuđujuće sličnim onima koje je počinio Trbosek, kao i o šest užasnih ubistava u Managvi. Tambleti je umro u Sent Luisu (država Misuri), 28. maja 1903.
• Jedan od osumnjičenih bio je ubica Džordž Čepmen.

Nijedna valjana činjenica ne potvrđuje niti osporava ove teorije.

Otkriće iz 2014.

U septembru 2014. godine desilo se možda najveće otkriće u ovom slučaju. Naime, biznismen Rusel Edvards amaterski se bavio slučajem godinama i na njemu je lično angažovao i dr Jarija Louhelajinena, svetski poznatog stručnjaka specijalizovanog u analizi genetskih dokaza s istorijskih mesta zločina. Ključni dokaz nađen je na šalu žrtve Ketrin Edouz. Genetski materijal sa njega upoređen je sa DNK njenih potomaka, te potomcima više od stotinu osumnjičenih osoba. Koristeći najsavremenije metode utvrđeno je da se DNK savršeno poklopio s jednim sumnjivcem - poljskim imigrantom pod imenom Aron Kosminski. Zbog ovog dokaza, mnogi kriminolozi ovaj slučaj smatraju rešenim, jer nikad nije otkriven bolji dokaz koji bi otkrio ko je bio Džek Trbosek.

Vidi još

• Ubistva u Vajtečepelu‎
• Džek Trbosek (strip)