Википедија

Džonas Solk

Džonas Edvard Solk (engl. Jonas Edward Salk; Njujork, 28. oktobar 1914 — La Holja, 23. jun 1995) je bio američki lekar, virusolog i imunolog.[2] Pronalazač je prve vakcine protiv dečje paralize.[3][4] Rođen je u porodici rusko-jevrejskih emigranata.

Džonas Solk
Džonas Edvard Solk 1959
Ime po rođenjuDžonas Edvard Solk
Datum rođenja(1914-10-28)28. oktobar 1914.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti23. jun 1995.(1995-06-23) (80 god.)[1]
Mesto smrtiLa Holja[1], SAD

Solkova vakcina potiv poliomijelitisa bila je jedna od prvih efikasnih vakcina protiv virusa. Stvorena je na principu neutralisanog virusa koji izaziva imunu reakciju kod ljudi. Ova reakcija proizvodi dugotrajnu zaštitu od opasne žive forme virusa. Otkrio ju je 1952. i testirao na sebi, svojoj porodici i saradnicima. Testovi na oko dva miliona dece su sprovedeni 1954, tako što je polovina dece vakcinisana, a polovina je dobila placebo i služila kao kontrolna grupa.[5] Dana 12. aprila 1955. saopšteni su rezultati; vakcina je bila sigurna i efikasna.[5][6] Dve godine posle početka primene ove vakcine, broj slučajeva poliomijelitisa u SAD je pao za 85-90%. Vakcina se daje injekcijom, a potrebno je povremeno obnavljati ovu proceduru. Od 1960-ih, zbog jednostavnije primene (oralno) i činjenice da uništava virus direktno u crevima, češće je u upotrebi vakcina na bazi oslabljenog virusa koju je 1961. izumeo Albert Sejbin.

Godine 1963. Salk je osnovao Salk institut za biološke studije u La Holji u Kaliforniji, koji je danas centar za medicinska i naučna istraživanja. Nastavio je da sprovodi istraživanja i objavljuje knjige u svojim poznim godinama, fokusirajući se u poslednjim godinama na potragu za vakcinom protiv HIV-a. Salk je takođe energično vodio kampanju za obaveznu vakcinaciju do kraja svog života, nazivajući univerzalnu vakcinaciju dece protiv bolesti „moralnim opredeljenjem“.[7] Salkovi lični dokumenti se danas čuvaju u Gajzelovoj biblioteci na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu.[8][9]

Mladost i obrazovanje uredi

Džonas Salk je rođen u Njujorku od porodice Danijela i Dore (rođene Pres) Salk. Njegovi roditelji su bili jevrejski imigranti; Dora, koja je rođena u Minsku, emigrirala je kada je imala dvanaest godina.[10][11] Salkovi roditelji nisu dobili opsežno formalno obrazovanje.[12] Džonas je imao dva mlađa brata, Hermana i Lija, poznatog dečjeg psihologa.[13] Porodica se preselila iz Istočnog Harlema u 853 Elsmir Plejs, Bronks,[14] sa izvesnim vremenom provedenim u Kvinsu u 439 Bič 69. ulici, Arvern.[15]

Kada je imao 13 godina, Salk je upisao srednju školu Tounsend Haris, javnu školu za intelektualno nadarene učenike. Nazvana po osnivaču Siti koledža u Njujorku (CCNY), bio je to, pisao je njegov biograf, dr Dejvid Ošinski, „poletna rampa za talentovane sinove roditelja imigranata kojima je nedostajao novac — i pedigre — da pohađaju vrhunsku privatnu školu“. U srednjoj školi „bio je poznat kao perfekcionista... koji je čitao sve što mu je do ruke došlo“, kaže jedan od njegovih kolega učenika.[16] Učenici su četvorogodišnji nastavni plan i program morali da savladaju za samo tri godine. Kao rezultat toga, većina ih je napustila ili pala, uprkos motu škole „uči, uči, uči“. Međutim, od studenata koji su diplomirali, većina je imala ocene za upis na CCNY, poznat po tome što je visoko konkurentan koledž.[17]‍:96

Obrazovanje uredi

Salk se upisao u CCNY, gde je 1934. godine stekao diplomu iz oblasti hemije.[18] Ošinski piše da je „za porodice imigranata iz radničke klase Gradski koledž predstavljao vrhunac javnog visokog obrazovanja. Ulazak je bio težak, ali je školarina bila besplatna. Konkurencija je bila intenzivna, ali su se pravila pošteno primenjivala. Niko nije dobio prednost na osnovu nesrećnog rođenja."[17]

Na nagovor svoje majke, ostavio je po strani težnje da postane advokat i umesto toga se koncentrisao na časove neophodne za upis na medicinsku školu. Međutim, prema rečima Ošinskog, objekti na Siti koledžu su bili „jedva drugorazredni“. Nije bilo istraživačkih laboratorija. Biblioteka je bila neadekvatna. Fakultet je sadržavao malo istaknutih naučnika. „Ono što je mesto učinilo posebnim“, piše on, „je studentsko društvo koje se toliko borilo da stigne tamo... predvćeno njihovim roditeljima ... Iz ovih redova, 1930-ih i 1940-ih, proizašlo je bogatstvo intelektualnog talenta, uključujući više dobitnika Nobelove nagrade – osam – i doktoranata nego iz bilo kog drugog javnog koledža osim Univerziteta Kalifornije u Berkliju. Salk je ušao u CCNY sa 15 godina, „uobičajeno doba za brucoša koji je usput preskočio više razreda.“[17]‍:98

Kao dete, Salk uopšte nije pokazivao interesovanje za medicinu ili nauku. Rekao je u intervjuu za Akademiju dostignuća,[19] „Kao dete nisam bio zainteresovan za nauku. Samo su me zanimale stvari ljudske, ljudska strana prirode, ako želite, i nastavljam da se interesujem za to."

Medicinska škola uredi

Nakon Siti koledža, Salk se upisao na Univerzitet u Njujorku da studira medicinu. Prema rečima Ošinskog, NYU je svoju skromnu reputaciju zasnovao na poznatim alumnima, kao što je Volter Rid, koji je pomogao da se pobedi žuta groznica. Školarina je bila „relativno niska, još bolje, nisu diskriminisali Jevreje ... dok je većina okolnih medicinskih škola — Kornel, Kolumbija, Univerzitet Pensilvanije i Jejl — imala stroge kvote“. Jejl je, na primer, prihvatio 76 kandidata 1935. od ukupno 501. Iako su 200 podnosilaca molbe bili Jevreji, samo pet ih je ušlo.[17]‍:98 Tokom godina na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Njujorku, Salk je radio kao laboratorijski tehničar u toku školske godine i kao savetnik kampa u letnjem periodu.[18]

Tokom Salkovih studija medicine, on se izdvajao od svojih vršnjaka, prema Bukčinu, „ne samo zbog svog kontinuiranog akademskog umeća – bio je pripadnik Alfa Omega Alfa, Društva za medicinsko obrazovanje Faj Beta Kapa – već zato što je odlučio da ne želi da se bavim medicinom“. Umesto toga, počeo je da se bavi istraživanjem, čak je uzeo godinu dana pauze da bi studirao biohemiju. Kasnije je više svojih studija fokusirao na bakteriologiju, koja je zamenila medicinu kao njegov primarni interes. Rekao je da je njegova želja bila da pomogne čovečanstvu uopšte, a ne pojedinačnim pacijentima.[16] „Naročito je laboratorijski rad dao novi pravac njegovom životu.“[16] "It was the laboratory work, in particular, that gave new direction to his life."[17]

Salk je rekao: „Moja namera je bila da odem na medicinsku školu, a zatim da postanem naučnik medicine. Nisam nameravao da se bavim medicinom, iako sam na medicinskom fakultetu i na stažiranju radio sve stvari koje su bile neophodne da bih se kvalifikovao u tom pogledu. Imao sam prilike da napustim ideju medicine i krenem u nauku. U jednom trenutku na kraju moje prve godine medicinske škole, dobio sam priliku da provedem godinu dana u istraživanju i nastavi iz biohemije, što sam i uradio. I na kraju te godine mi je rečeno da mogu, ako želim, da promenim smer i doktoriram iz biohemije, ali sam više voleo da ostanem na medicini. I verujem da je ovo sve povezano sa mojom prvobitnom ambicijom, ili željom, koja je bila da budem od neke pomoći čovečanstvu, da tako kažem, u širem smislu nego samo na principu jedan na jedan.”[20]

O svojoj poslednjoj godini medicinskog fakulteta, Salk je rekao: „Imao sam priliku da provedem vreme u izbornim periodima poslednje godine na medicinskom fakultetu, u laboratoriji koja je bila uključena u studije o gripu. Virus gripa je upravo otkriven oko nekoliko godina pre toga. I tada sam video priliku da testiram pitanje da li možemo da uništimo infektivnost virusa i da se imunizujemo. I tako smo, pažljivo osmišljenim eksperimentima, otkrili da je to moguće."[21]

Reference uredi

  1. ^ a b „Dr. Jonas Salk, Whose Vaccine Turned Tide on Polio, Dies at 80”. The New York Times. 24. 6. 1995. Pristupljeno 23. 10. 2020. 
  2. ^ „Jonas Salk | Biography, Facts, & Polio Vaccine”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-24. 
  3. ^ „Jonas Edward”. uskudar.edu.tr. Pristupljeno 2021-01-24. 
  4. ^ „About Jonas Salk – Salk Institute for Biological Studies”. Salk Institute for Biological Studies. Pristupljeno 22. 2. 2016. 
  5. ^ a b „About Jonas Salk”. Salk Institute for Biological Studies (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-24. 
  6. ^ Tan, Siang Yong; Ponstein, Nate (januar 2019). „Jonas Salk (1914–1995): A vaccine against polio”. Singapore Medical Journal. 60 (1): 9—10. ISSN 0037-5675. PMC 6351694  . PMID 30840995. doi:10.11622/smedj.2019002. 
  7. ^ Jacobs, Charlotte DeCroes. "Vaccinations have always been controversial in America: Column", USA Today, August 4, 2015
  8. ^ "UC San Diego Library Receives Personal Papers of Jonas Salk", Newswise, March 20, 2014
  9. ^ San Diego Union Tribune, 20 March 2014: "UCSD to house Salk's papers", accessed July 3, 2015.
  10. ^ „Selected Questions from Student Interviews: Darrell Salk, M.D.”. The Jonas Salk Center. 2001. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  11. ^ Charlotte DeCroes Jacobs (21. 4. 2015). Jonas Salk: A Life. Oxford University Press. str. 45—. ISBN 978-0-19-933443-8. 
  12. ^ „Jonas Edward Salk facts, information, pictures - Encyclopedia.com articles about Jonas Edward Salk”. www.encyclopedia.com. 
  13. ^ Dr. Lee Salk, Child Psychologist And Popular Author, Dies at 65 – New York Times. Retrieved August 15, 2011.
  14. ^ Roberts, Sam (27. 7. 2012). „New York Census Data, Centuries Old, Is Now Online”. 
  15. ^ City College of New York Microcosm Yearbook, 1934
  16. ^ a b v Bookchin, Debbie; Schumacher, Jim (2004). The Virus and the Vaccine. Macmillan. ISBN 0-312-34272-1. 
  17. ^ a b v g d Oshinsky, David M. (2005). Polio: An American Story. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515294-4. OCLC 1031748949. 
  18. ^ a b Sherrow, Victoria: Jonas Salk, Revised Edition (2009), p. 12
  19. ^ „Jonas Salk Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  20. ^ „Jonas Salk Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  21. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 22. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 

Literatura uredi

  • Jacobs, Charlotte DeCroes. Jonas Salk: A Life, Oxford University Press (2015), scholarly biography
  • Kluger, Jeffrey. Splendid Solution: Jonas Salk and the Conquest of Polio, Berkley Books (2006), history of the polio vaccine
  • Weintraub, B. "Jonas Salk (1914-1995) and the first vacccine against polio." Israel Chemist and Engineer. July 2020, iss. 6. p31-34 [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. april 2021)

Spoljašnje veze uredi

 
Džonas Solk na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џонас_Солк&oldid=27555157”