Abdul Malik el Huti
Ovom članku je potrebna lektura teksta. To podrazumeva ispravku gramatičkih, pravopisnih i interpunkcijskih grešaka ili tona. |
Abdul Malik Badruldin el Huti (arap. عبد الملك بدر الدين الحوثي; 22. maj 1979) ili Abu Džibril je jemenski političar i verski vođa koji služi kao vođa Ansar Alaha, revolucionarnog pokreta primarno sastavljenog od zaidi muslimana. Njegova braća Jahia i Abdul Karim takođe su vođe grupe, kao i njegova preminula braća Husein, Ibrahim, Abdulkalik. Abdul Malik Huti je vodeća ličnost u Jemenskom građanskom ratu koji je počeo nakon što su Huti preuzeli vlast u pokrajini Sada na severu Jemena.
| Abdul Malik el Huti | |
|---|---|
| Vođa Ansar Ansar Alaha | |
| Preuzeta funkcija 10. septembar 2004. godine | |
| Prethodnik | Husein el Huti |
| Lične informacije | |
| Rođenje | Abdul Malik el Huti 22. maj 1979. Sada, Severni Jemen[1] |
| Otac | Badredin el Huti |
| Rođaci | Husein Badredin el Huti (brat) Jahia el Huti (brat) |
| Profesija | |
| Religija | Šiizam |
| Pleme | Huti |
| Vojna služba | |
| Vernost |  Jemen |
| Služba/ogranak | Ansar Alah |
| Radni staž | 2004 – danas |
| Rang | Komandant |
| Bitke/ratovi | Hutski ustanak u Jemenu Građanski rat u Jemenu (od 2014 – danas) Saudijska intervencija u Jemenu Izraelsko-palestinski sukob 2023. |
Biografija uredi
El Huti je rođen 22. maja 1979. godine u pokrajini Sada, Severnom Jemenu, u porodici Huti. Pripada zaidijskoj grani šiitskog islama. Njegov otac, Badredin, bio je verski mislilac iz manjinske zaidi-šiitske verske zajednice. Abdul Malik je najmlađi od svoje osmoro braće. Njegov stariji brat, Husein, bio je politički aktivan i član parlamenta Jemena, kao i istaknuti kritičar bivšeg predsednika Jemena, Ali Abdulaha Seliha. Husein je osnovao pokret Huti kako bi promovisao zaidi filosofiju, ustao protiv ugnjetača koji su vladali Jemenom i pružao obrazovnu i socijalnu pomoć.
Politička aktivnost uredi
Abdul Malik el Huti je kritikovao jemensku vladu zbog održavanja statusa kvo u zemlji, tvrdeći da je to ljude odvelo u siromaštvo i optužio je vladu da marginalizuje Zaidi zajednicu. Jemenska vlada predsednika Ali Abdulah Seleha optužila je grupu Huti za pokušaj ponovnog uspostavljanja „verskog imamata” (šiitske islamske vlade), što je el Huti negirao.
El Huti je navodno teško povređen tokom vazdušnog napada u decembru 2009. godine, ali je njegov portparol porekao ovu tvrdnju. Na dan 26. decembra 2009. godine, dva dana nakon snažnog vazdušnog udara od strane Kraljevskih vaduhoplovnih snaga Saudijske Arabije, tvdilo se da je el Huti ubijen. Međutim, tvrdnja je demantovana od strane pokreta Huti, a potom je objavljen video-snimak koji pokazuje da je el Huti živ.
El Huti se obratio naciji na jemenskoj televiziji u kasnonoćnom govoru 20. januara 2015. godine, nakon što su trupe odane el Hutiju zauzele predsedničku palati i napale privatnu rezidenciju predsednika Abd Rabo Mansur el Hadija u Sani. Zahtevano je od Mansur el Hadija da sprovede reforme koje bi Hutima dale više kontrole nad Vladom. Iako je inicijalno izvešteno da je Hadi popustio pred el Hutijevim zahtevima, Hadi podneo je ostavku 22. januara, navodeći da je politički proces „naišao na ćorsokak”. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je tada uveo sankcije el Hutiju. U izjavi moralne podrške i odbrane „pravog islamskog buđenja”, islamski konzervativni političar Mohsen Rezaei je pohvalio el Hutija.
Tokom bombardovanja Sanaa aerodroma, od strane bombardera koalicije predvođene Saudijskom Arabijom 2015. godine, rakete su pogodile rodni grad el Hutija, Maran.
Kako prenosi dnevni list Gvardijan,od početka saudijske intervencije u Jemenu, više od 40 saudijskih oficira obučavano je na prestižnim britanskim vojnim koledžima. Ovi oficiri su se uglavnom obučavali na Kraljevskoj vojnoj akademiji Sendherst, u školi Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva u Kranvelu i u Kraljevskom mornaričkom koledžu u Dartmutu od 2015. godine. Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva odbilo je da otkrije iznos novca zarađenog od ugovora sa Saudijskom Arabijom, iz straha da bi to moglo da utiče na odnose između Ujedinjenog Kraljevstva i Saudijske Arabije
El Huti je osudio vojnu saradnju i prodaju oružja Ujedinjenog Kraljevstva saudijskoj vojsci. Prema analizi Skaj njuza, Ujedinjeno Kraljevstvo je prodalo najmanje 5,7 milijardi funti vredno oružje koaliciji predvođenoj Saudijskom Arabijom, koja se bori u Jemenu od 2015. godine.
Na dan 10. maja 2020. godine, el Huti je kritikovao emisiju „Um Harun” zbog promovisanja normalizacije odnosa sa Izraelom.
Nakon početka izraelsko-palestinskog sukoba, portparol el Hutija, Jahja Sare, izjavio je da su Huti lansirali veliki broj raketa i dronova prema Izraelu, ali nisu eksplicitno proglasili rat toj zemlji.
Međunarodna reakcija uredi
Ujedinjene nacije su objavile zabranu putovanja za el Hutija u novembru 2014. godine nakon preuzimanja vlasti u Sani od strane Hutija. Dana 27. aprila 2015. godine, američki Trezor dodao je Abdul Malika na svoju listu „posebno označenih lica”.
Tokom posete severnoj provinciji, Džamal Benomar, bivši izaslanik Ujedinjenih nacija za Jemen, susreo se sa el Hutijem i izjavio je da podržava grupu Huti u njihovom odbijanju da se razgovori između el Hutija i trenutne vlade presele van Jemena, uprkos pritužbama Hadija, legitimnog predsednika Jemena.
Na dan 10. januara 2021. godine, Majk Pompeo, tadašnji državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država, objavio je namere da označi Abdula Malika el Hutija, Abd al Halik Badra el Hutija i Abdulaha Jahja al Hakima kao "specijalno označene teroriste". Mesec dana kasnije, Entoni Blinken poništio je tu odluku.
Reference uredi
- ^ Peterson, J.E. (2008). „The al-Huthi Conflict in Yemen” (PDF). Arabian Peninsula Background Note. Pristupljeno 23. 1. 2013.
Spoljašnje veze uredi
