Википедија

Agnosticizam

Agnosticizam je stav da se postojanje božanstava ne može utvrditi, niti dokazati.[1] Reč agnosticizam prvi je počeo da koristi Tomas Henri Haksli 1876. godine, na sastanku Društva Metafizičara, a koristi se i za one koji nisu ubeđeni ili ne pridaju značaja saznanju o postojanju božanstava ili drugih takozvanih duhovnih pojava. Reč agnostik vodi poreklo od grčkog α (bez) i γνώσις (znanje).

Popularni znak u agnosticizmu.

Agnosticizam smatra da je istinitost određenih tvrdnji, posebno tvrdnji vezanih uz postojanje ili nepostojanje bilo kakvog božanstva, ali i drugih religijskih i metafizičkih tvrdnji, nepoznato i, prema trenutnim saznanjima, nespoznatljivo.[2][3][4] Agnosticizam se može definisati na različite načine. Nekad se koristi za označavanje nedoumice ili skeptičkog pristupa. Prema nekim svatanjima, agnosticizam je stav o razlici između verovanja i znanja, umesto stava o nekoj konkretnoj tvrdnji ili verovanju. Agnostik je osoba koja niti veruje da bog postoji, niti veruje da bog ne postoji, dok nevernik (ateista) ili ne veruje da postoji ili veruje da ne postoji, a vernik (teista) veruje da postoji.[3] U užem smislu, agnosticizam je stav da čovečanstvo trenutno ne poseduje potrebno znanje i/ili razum za racionalno opravdavanje odnosno dokazivanje da božanstva postoje ili ne postoje.

Tomas Henri Haksli, engleski biolog, skovao je izraz agnostik u 1869.[5] Međutim, raniji mislioci i pisana dela spominjala su agnostičku perspektivu. Među njih spadaju Protagora, grčki filozof iz 5. veka p. n. e,[6] te mit o stvaranju iz Nasadija Sukte u Rigvedama, drevnom tekstu na sanskrtu.[7] Otkad je Haksli skovao izraz, mnogi drugi mislioci dosta su pisali o agnosticizmu.

Definisanje agnosticizma uredi

Centri za demografska istraživanja po pravilu ne prave razliku između raznih tipova nereligioznih anketiranih osoba, te se agnostici često svrstavaju u istu kategoriju kao i ateisti ili druge nereligiozne osobe.[8] Neki izvori koriste agnostičan u smislu uzdržan.[9] Agnosticizam se često preklapa s drugim sistemima verovanja. Agnostički teisti za sebe kažu da su i agnostici i sledbenici određene religije, a agnosticizam vide kao okvir za razmišljanje o prirodi verovanja i njihovom odnosu prema otkrivenim istinama. Neke nereligiozne osobe, poput pisca Filipa Pulmana, određuju se i kao agnostik i kao ateista.[10] Za razliku od njih, filozof Vilijam L. Rou kaže da u je popularnom smislu agnostik osoba koja ni veruje niti ne veruje da božanstvo ili božanstva postoje, dok teista i ateista veruju, odnosno ne veruju, te da je u strogom smislu agnosticizam stav da je ljudski razum nesposoban da racionalno opravda verovanje da božanstva postoje ili ne postoje.

Tomas Henri Haksli je izjavio:

Agnosticizam zapravo nije vera, nego metoda, koja je temeljena u rigoroznoj primeni jednog principa. U pozitivnom smislu princip se može napisati kao: Kod intelektualnih stvari, sledi svoj razum koliko god daleko te odveo, bez obzira na bilo što drugo. U negativnom smislu: Kod intelektualnih stvari ne pretvaraj se da su nedokazani ili nedokazivi zaključci sigurni.[11]

Etimologija uredi

Pojam agnostik (grčki: α- [а-] — „bez” + γνώσις [gnōsis] — „znanje”) Tomas Henri Haksli upotrebio je u govoru na sastanku Metafizičkog društva 1869. godine[12] kako bi opisao svoju filozofiju koja odbija sve tvrdnje o duhovnom ili mističnom znanju. Vođe rane hrišćanske crkve služili su se grčkom reči gnosis (znanje) kako bi opisali „duhovno znanje”. Agnosticizam ne treba mešati s religijskim stavovima koji se opiru drevnom religijskom pokretu gnosticizmu; Haksli je pojam koristio u širem, apstraktnijem smislu.[13] Haksli je definisao agnosticizam ne kao veru već kao metodu skeptičnog ispitivanja temeljenog na dokazima.[14]

U proteklim godinama naučna literatura vezana uz neuronauku i psihologiju reč je koristila u značenju „nespoznatljivo”.[15] U tehničkoj i marketinškoj literaturi na engleskom jeziku „agnostično” često ima značenje slično izrazu „nezavisno (od)”, na primer „platform agnostic” (nezavisno od platforme) ili „hardware agnostic” (hardverski nezavisno).[16]

Određivanje agnosticizma uredi

Filozof Dejvid Hjum smatrao je da su smislene tvrdnje o svemiru obavezno ograničene nekim nivoom dvojbe.[17] On je tvrdio da, kako ljudi nisu nepogrešivi, ne mogu doći do apsolutne sigurnosti, osim u trivijalnim slučajevima kad je tvrdnja istinita po definiciji (npr. tautologije poput „sve neženje su neoženjene” ili „svi trouglovi imaju tri ugla”). Sve racionalne izjave kojima se iznose činjenične tvrdnje o svemiru koje počinju s „Verujem da...” su jednostavno skraćenice za „Na osnovi mog znanja, shvatanja i interpretacije dostupnih dokaza, nesigurno verujem da...”. Na primer, kad neko kaže „Verujem da je Li Harvi Osvald ubio Džona Kenedija”, ne iznosi apsolutnu istinu, nego nesigurno uverenje utemeljeno na interpretaciji prikupljenih dokaza. Iako neko može podesiti budilnik prethodnog dana verujući da će ga probuditi, to uverenje nije sigurno — načeto je malim, ali konačnim stupnjem sumnje (sat ili njegov mehanizam za buđenje mogu se pokvariti ili osoba može umreti pre nego li se budilnik oglasi).

Katolička crkva vidi vrednost u razmatranju nečeg što naziva parcijalnim agnosticizmom, posebno one sisteme koji „ne ciljaju na stvaranje kompletne filozofije Nespoznatljivog, nego na isključivanje posebnih vrsta istina, prvenstveno religijskih, iz domene znanja”.[18] Međutim, Crkva se kroz istoriju protivila potpunom poricanju sposobnosti ljudskog razuma da spozna Boga. Vatikanski savet, oslanjajući se na biblijski tekst, proglasio je da se „Bog, početak i kraj svega, može, prirodnom prosvetljenošću ljudskog razuma, sa sigurnošću spoznati iz rezultata stvaranja” (Const. De Fide, II, De Rev.).[19]

Kritika uredi

Agnosticizam je kritikovan iz različitih perspektiva. Neki religijski mislioci agnosticizam vide kao ograničenje sposobnosti ljudskoga uma za spoznavanje drugih vidova stvarnosti odnosno drugih načina spoznaje, osim čistog materijalizma. Neki ateisti pak kritiziraju upotrebu izraza agnosticizam kao funkcionalno nerazlučivog pojma od pojma odnosne ideje ateizma. Ovaj oblik kritike rezultira u čestom kritikovanju onih koji se prozivaju agnosticima samo kako bi izbegli da budu etiketirani kao ateiste.[20]

Verska kritika uredi

Agnosticizam kao takav, odnosno neki njegovi vidovi proglašavaju se besmislenim, jer ljudsko biće može spoznati i takve neopipljive kategorije poput Boga odnosno duše, jer su ljudski intelekt, misli i čovekova duša takođe nešto neopipljivo, nematerijalno, a ipak postoje. Koristi se jednostavna logika, ako nešto nije moguće videti očima i izmeriti, to ne povlači zaključak da to nešto neopipljivo ne postoji, primeri su gravitacija, entropija ili misao.

Takođe, neki mislioci kažu da je moguće živeti samo uz priznavanje Božje egzistencije (etsi Deus non daretur), ili njeno negiranje (etsi Deus daretur) jer je svako negiranje Boga zapravo efektivno ateizam, što je isti išod ateističkoj kritici agnosticizma, samo s drugačijeg polazišta.

Ateistička kritika uredi

Prema Ričardu Dokinsu, razlika između agnosticizma i ateizma je nezgodna i zavisi od toga koliko smo blizu nuli spremni oceniti verovatnoću postojanja bilo kakvog božanskog bića. S obzirom da u praksi nije vredno uspoređivati verovatnoću nula s onom praktično jednakom nuli, Dokins preferira da se izjašnjava kao „definitivni ateista”. Svoj stav opisuje lestvicom od 1 do 7. Na toj lestvici 1 znači „100-postotna verovatnoća Boga”. Osoba koja na toj lestvici ima 7 bila bi osoba koja kaže „Znam da ne postoji Bog”. Dokins sebe na lestvici smješta na broj 6, što opisuje kao „Ne mogu biti potpuno siguran, ali mislim da je Bog vrlo neverovatan i živim svoj život pod pretpostavkom da nema Boga”, ali naginje prema 7. O sebi Dokins još kaže i „Ja sam agnostik samo do onog nivoa do kojeg sam agnostik u pogledu vila na dnu vrta.”[21] Dokins ujedno identifikuje dve kategorije agnostika; privremeni agnostici u praksi (engl. Temporary Agnostics in Practice) i stalni agnostici u principu (engl. Permanent Agnostics in Principle). Dokins privremeni agnosticizam smatra potpuno razumnom pozicijom, ali stalni agnosticizam vidi kao „neodlučnost, intelektualni kukavičluk”.[22]

Etimologija uredi

Agnostik (iz antičkog grčkog ἀ- [а-] što znači „bez” i γνῶσις [gnōsis] što znači „znanje”) je reč koju je Tomas Henri Haksli koristio u govoru na sastanku Društva Metafizičara 1876. godine[23] da bi opisao svoju filozofiju koja odbija sve tvrdnje o duhovnom i mističnom znanju. Rane hrišćanske vođe su koristili grčku reč gnosis (znanje) da bi opisali „duhovno znanje”. Agnosticizam se ne sme pobrkati sa religioznim pogledima, konkretno onim suprotnim gnosticizmu, religioznom pokretu iz antičke grčke; Haksli je ovaj termin koristio u mnogo širem, apstraktnijem značenju.[24] Haksli je definisao agnosticizam ne kao veru, već kao metod skeptičnog istraživanja, baziranog na dokazima.

Poslednjih godina, u naučnoj literaturi koja se bavi neuronaukom i psihologijom, ova reč se koristi da opiše „nešto što se ne može znati”.[25] U tehnološkoj i marketinškoj literaturi, agnostik ima značenje bliže reči „nezavisno” na primer „hardver agnostik”.

Tvrdnje uredi

Agnostici mogu da tvrde da je nemoguće doći do potpunog i sigurnog duhovnog saznanja; neki dopuštaju da je to i moguće, ali oni lično nemaju takvo saznanje. Agnosticizam u oba slučaja uključuje skepticizam prema religioznim verovanjima.

Neki agnostici veruju da religijska verovanja nisu dokazana ili ih je nemoguće dokazati. Agnostik, recimo, može da smatra da religijske norme treba da budu dokazane kako i naučne, eventualno koristeći naučne metode.

Najpoznatiji agnostici (u modernom shvatanju reči) bili su Tomas Henri Haksli, Čarls Darvin i Bertrand Rasel. Neki smatraju da je Dejvid Hjum u svojim radovima, pre svega u Dijalozima o prirodnoj religiji, iskazao agnostičarske stavove, mada oko toga ima neslaganja.

Varijacije uredi

Teisti i jaki ateisti donose zaključke o svetu: teisti da „Bog postoji”, a jaki ateisti da „Bog ne postoji”. Agnostici donose ovakav zaključak o ovim stavovima: „Čovek ne može da zna da li Bog postoji ili ne”.

Varijacije uključuju:

  • jak agnosticizam — mišljenje da je nemoguće znati da li božanstva postoje, ili da barem ljudi to ne mogu saznati;
  • slab agnosticizam — mišljenje da se trenutno ne zna da li božanstava postoje, ali da u principu može da se sazna; slab agnostik zato ne donosi zaključke dok se ne prikažu jaki dokazi;
  • apatetični agnosticizam — ideja da je pitanje postojanja božanstava nebitno, jer nema praktičnih posledica;
  • modelni agnosticizam — ideja da se ne može sa sigurnošću potvrditi da li božanstva postoje ili ne, ali da se racionalnom argumentacijom može doći do zaključka.

Reference uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 14. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Hepburn, Ronald W. (2005) [1967]. „Agnosticism”. Ur.: Donald M. Borchert. The Encyclopedia of Philosophy. 1 (2nd izd.). MacMillan Reference USA (Gale). str. 92. ISBN 0-02-865780-2. „In the most general use of the term, agnosticism is the view that we do not know whether there is a God or not.”  (page 56 in 1967 edition)
  3. ^ a b Rowe, William L. (1998). „Agnosticism”. Ur.: Edward Craig. Routledge Encyclopedia of Philosophy. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-07310-3. „In the popular sense, an agnostic is someone who neither believes nor disbelieves in God, whereas an atheist disbelieves in God. In the strict sense, however, agnosticism is the view that human reason is incapable of providing sufficient rational grounds to justify either the belief that God exists or the belief that God does not exist. In so far as one holds that our beliefs are rational only if they are sufficiently supported by human reason, the person who accepts the philosophical position of agnosticism will hold that neither the belief that God exists nor the belief that God does not exist is rational.” 
  4. ^ „agnostic, agnosticism”. OED Online, 3rd ed. Oxford University Press. septembar 2012. „agnostic. : A. n[oun]. :# A person who believes that nothing is known or can be known of immaterial things, especially of the existence or nature of God. :# In extended use: a person who is not persuaded by or committed to a particular point of view; a sceptic. Also: person of indeterminate ideology or conviction; an equivocator. : B. adj[ective]. :# Of or relating to the belief that the existence of anything beyond and behind material phenomena is unknown and (as far as can be judged) unknowable. Also: holding this belief. :# a. In extended use: not committed to or persuaded by a particular point of view; sceptical. Also: politically or ideologically unaligned; non-partisan, equivocal. agnosticism n. The doctrine or tenets of agnostics with regard to the existence of anything beyond and behind material phenomena or to knowledge of a First Cause or God.” 
  5. ^ Thomas Dixon: Science and Religion: A Very Short Introduction (Znanost i religija: Vrlo kratki uvod), 2008., stranica 63
  6. ^ „The Internet Encyclopedia of Philosophy - Protagoras (c. 490 - c. 420 BCE)”. Arhivirano iz originala 14. 10. 2008. g. Pristupljeno 2008-10-06. 
  7. ^ Patri, Umesh and Prativa Devi. "Progress of Atheism in India: A Historical Perspective Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2013)". Atheist Centre 1940-1990 Golden Jubilee. Vijayawada, February 1990. Retrieved 2007-04-02.
  8. ^ „Major Religions Ranked by Size”. Arhivirano iz originala 11. 08. 2010. g. Pristupljeno 19. 06. 2021. 
  9. ^ Agnostics - definition of Agnostics by the Free Online Dictionary, Thesaurus and Encyclopedia
  10. ^ „Interview with Philip Pullman”. Arhivirano iz originala 11. 06. 2013. g. Pristupljeno 20. 08. 2012. 
  11. ^ Thomas Henry Huxley: Agnosticism, travanj 1889., godina 34, broj 46, stranica 768. Wikisource ima puni tekst članka ovdje.
  12. ^ Flew Antony: Agnosticism Encyclopaedia Britannica online
  13. ^ American Heritage Dictionary, 2000, pod agnostic
  14. ^ Huxley, Henrietta A. (jun 2004). Aphorisms and Reflections. Kessinger. str. 41—42. ISBN 9781419107306. 
  15. ^ Oxford English Dictionary, Additions Series, 1993.
  16. ^ English Language and Usage - Odd use of agnostic
  17. ^ Hume, David, "An Enquiry Concerning Human Understanding" (1748)
  18. ^ Catholic Encyclopedia: Agnosticism, II.
  19. ^ Catholic Encyclopedia: Agnosticism, VIII.
  20. ^ Andreas Sofroniou: Huxley’s nonreligious agnosticism, Moral Philosophy, from Hippocrates to the 21st Aeon
  21. ^ The God Delusion (Iluzija o Bogu) str. 74
  22. ^ The God Delusion (Iluzija o Bogu) str. 70
  23. ^ Agnosticism & Thomas Henry Huxley Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jul 2011), Atheism.about.com. 2010-06-10. Pristupljeno 23-11-2011.
  24. ^ American Heritage Dictionary, 2000, under agnostic
  25. ^ Oxford English Dictionary, Additions Series, 1993

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Agnosticizam na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Агностицизам&oldid=27728629”