Akatizija
Akatizija je poremećaj kretanja okarakterisan osećajem duševnog nemira i nemogućnosti stanja mirnoće.[1][2] Obično su noge najizraženije pogođene. Ljudi koji imaju ovaj poremećaj mogu se vrpoljiti, klatiti se napred—nazad ili hodati tamo—amo. Drugi mogu samo da se osećaju neprijatno. Komplikacije mogu da dovedu do samoubistva.[3] Ovaj poremećaj može biti posledica simptoma anksioznosti, zloupotrebe supstanci ili terapijom lekovima.
| Akatizija | |
|---|---|
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | neurologija |
| MKB-10 | G21.1 |
| MKB-9-CM | 781.0, 333.99 |
| DiseasesDB | 32479 |
| eMedicine | neuro/362 emerg/338 |
| MeSH | D011595 |
Antipsihotici, posebno antipsihotici prve generacije, vodeći su uzrok. Drugi uzroci mogu biti selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, metoklopramid, reserpin, Parkinsonova bolest i neizlečiva šizofrenija.[4] Može se pojaviti i nakon zaustavljanja antipsihotika. Veruje se da osnovni mehanizam uključuje dopamin. Dijagnoza se zasniva na simptomima. Ona se razlikuje od sindroma nemirnih nogu u tome što nije povezana sa spavanjem.
Tretman može obuhvatati prebacivanje na antipsihotik sa manjim rizikom od stanja. Lekovi sa prinudnim dokazima o poboljšanjima uključuju difenhidramin, trazodon, benzatropin, mirtazapin i beta blokatore. Vitamin B6 ili popravka nedostatka gvožđa takođe mogu biti korisni. Oko polovine ljudi na antipsihoticima razvija stanje.[5] Termin je prvi put koristio Ladislav Haškovec, koji je taj fenomen opisao 1901. godine.[6] Ona je izvedena od antonima grčkog značenja grč. καθίζειν (kathízein) — „sesti” ili drugim rečima „nemogućnost sedenja”.[7]
Reference uredi
- ^ Forcen, FE; Matsoukas, K; Alici, Y (2016). „Antipsychotic-induced akathisia in delirium: A systematic review.”. Palliative & supportive care. 14 (1): 77—84. PMC 5516628
. PMID 26087817. doi:10.1017/S1478951515000784.
- ^ Laoutidis, ZG; Luckhaus, C (2014). „5-HT2A receptor antagonists for the treatment of neuroleptic-induced akathisia: a systematic review and meta-analysis.”. The international journal of neuropsychopharmacology. 17 (5): 823—32. PMID 24286228. doi:10.1017/S1461145713001417.
- ^ Lohr, JB; Eidt, CA; Abdulrazzaq Alfaraj, A; Soliman, MA (2015). „The clinical challenges of akathisia.”. CNS spectrums. 20 Su: 1. PMID 26683525. doi:10.1017/S1092852915000838.
- ^ Vidanović, Ivan (2006). Rečnik socijalnog rada. Beograd. ISBN 978-86-904183-4-3.
- ^ Kompoliti, Katie; Verhagen, Leonard, ur. (2010). Encyclopedia of Movement Disorders. Academic Press. str. 17. ISBN 978-0-12-374105-9.
- ^ Mohr, P; Volavka, J (2002). „Ladislav Haskovec and akathisia: 100th anniversary.”. The British journal of psychiatry : the journal of mental science. 181: 537. PMID 12456534. doi:10.1192/bjp.181.6.537-a.
- ^ Thomas, JE; Caballero, J; Harrington, CA (2015). „The Incidence of Akathisia in the Treatment of Schizophrenia with Aripiprazole, Asenapine and Lurasidone: A Meta-Analysis.”. Current neuropharmacology. 13 (5): 681—91. PMC 4761637 . PMID 26467415. doi:10.2174/1570159x13666150115220221.
Literatura uredi
- Kompoliti, Katie; Verhagen, Leonard, ur. (2010). Encyclopedia of Movement Disorders. Academic Press. str. 17. ISBN 978-0-12-374105-9.
Spoljašnje veze uredi
- Akatezija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2012)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
