Википедија

Algu

Algu (pre 1247 — 1265/6, Almalik) je bio sin Baidara, velikog mongolskog vojskovođe koji se istakao u pohodu na Evropu i drugog sina kana Čagataja, sina Džingis-kana. Bio je čagatajski kan od 1260. do svoje smrti.

Algu
Arik Boke nanosi poraz Alguu, mogulska verzija Džami at-Tavariha, Rašida al-Dina iz 1597. godine.
Lični podaci
Datum rođenjapre 1247.
Mesto rođenjaMongolsko carstvo
Datum smrti1265/6.
Mesto smrtiAlmalik, Čagataj kanat
GrobAlmalik
Religijatengrizam
Porodica
SupružnikOrgana-katun
PotomstvoČubej
RoditeljiBaidar
DinastijaBoridžigin
čagatajski kan
Period1260—1265/6
PrethodnikMubarak-šah
NaslednikMubarak-šah

Osvajanje vlasti uredi

Godine 1260. na mesto čagatajskog kana postavio ga je Arik Boke, samoproglašeni Veliki Kan u Mongoliji.[1] Energični Algu se veoma brzo povezao sa uticajnim čagatajskim amirima, što mu je omogućilo relativno lako preuzimanje vlasti već do 1261. godine, premda je postojao i legitimni kan Mubarak-šah. Prilikom osvajanja vlasti Algu je prisvojio i Samarkand i Buharu, koje su ranije zajednički kontrolisali garnizoni čagatajskog kana i Velikog Kana. Takođe, bile su osvojene i pojedine oblasti koje su pripadale Zlatnoj hordi, kao što su Harezm i severni deo Avganistana, što je dovelo do sukoba sa severozapadnim susedom.

Toluidski građanski rat uredi

Algu je učestvovao u Toluidskom građanskom ratu koji se od 1260. do 1264. godine vodio između naslednika Mongke-kana: Arik Bokea i Kublaja. U početku je podržavao Arik Bokea, ali kad je postalo jasno da će, posle gubitka Karakoruma, izgubiti, pobunio se protiv njegove vlasti i pobedio ga u bici kod jezera Sajram, 1262. godine.[2] Čagatajski kanat je bio važan saveznik Arik Bokea, zato što je hranom snabdevao Mongoliju u kojoj je, izazavana klimatskim prilikama, vladala glad. U teškoj situaciji, samoproglašeni Veliki Kan u proleće 1263. godine upada u kanat i nanosi poraz Alguu u bici na reci Ili, primoravši ga da pobegne u Istočni Turkestan, gde ga goni do Jininga. Međutim, loše klimatske prilike, glad u Mongoliji i povrh svega oštra zima 1263./1264. primorale su Arik Bokea da se u proleće preda bratu.[3]

Poseta braće Polo uredi

 
Nikolo i Mateo Polo u Buhari, delo majstora Mazarena inspirisano knjigom Putovanja Marka Pola, nastalo između 1410. i 1412. godine. Nacionalna biblioteka Francuske.

Tokom njegove vladavine kroz oblast Čagatajskog kanata su prošli mletački trgovci, braća Nikolo i Mateo Polo, otac i stric Marka Pola. Naime, oni su se nalazili na dvoru Berke-kana, vladara Zlatne horde, i nameravali su da se vrate svojim kućama 1261. godine. Međutim, izbija rat između Berke-kana i ilkana Hulagu-kana, pa braća nisu mogla da se vrate istim putem kojim su došla. Stoga odlučuju da se vrate zaobilaznim putem prema istoku, kako bi izbegli ratna dejstva.[4] Napredujući na istok, prešli su reku Sejhan i dospeli do pustinje, koja se prostirala sve do Buhare, najbogatijeg grada Čagatajskog kanata.[5][6] Našavši se u okruženju braća se tri godine zadržavaju u Buhari.[4][5]

Neočekivano, braću izbavlja posebni izaslanik Hulagu-kana upućen Kublaj-kanu u severnu Kinu.[4][5][7] Budući da mu se nikad ranije nije ukazala prilika da se upozna sa nekim rođenim u Italiji, premda je to žarko želeo, neizmerno se obradovao susretu i razogovoru sa ovom braćom, koji su, u taj čas, postali vični jeziku Tatara; i pošto se s njima družio nekoliko dana i shvatio da su mu njihovi maniri sasvim po volji, predložio im je da pođu sa njim u posetu Velikom Kanu, koji bi bio srećan da ih vidi na svom dvoru, gde do tog časa nije boravio niko iz njihove zemlje; dodavši tome da će biti primljeni uz sve počasti i obasuti silnim darovima.[4][8] Umesto da da se izlaži velikom riziku u pokušaju da se vrate kući, braća prihvataju poziv izaslanika i nastavljaju putem severa i severoistoka kao njegova svita, u pratnji nekoliko slugu koje su poveli još iz Venecije.[9][10]

Braća napuštajući Buharu prolaze kroz Samarkand i Kašgar, naišavši na opasnu pustinju Takla Makan. Potom severnim pravcem stižu u Turfan i Hami, zatim kreću na jugoistok da bi prošli kroz koridor Hesi.[11] Putovanje je bilo otežano zbog snegova i izlivanja reka, tako da su do Kublaj-kanovog dvora u Pekingu stigli tek posle godinu dana putovanja, 1266. godine.[11][10]

Rat sa Kaiduom i smrt uredi

Iako su prestale borbe Kublaja i Arik Bokea, nastavio se Alguov rat sa Kaiduom, vladarem južnog Sibira, poglavarom Ogatajeve dinastije i saveznikom Zlatne horde. Naime, Algu je napao ovog moćnog gospodara još 1263. godine, pošto je ovaj bio saveznik Arik Bokea. Kaidu je u početku odneo pobedu nad Alguovom vojskom, ali čagatajski kan mu je kasnije naneo težak poraz. Međutim, Algu nije stigao da iskoristi ovu pobedu. Umro je naprasno u zimu 1265./1266. godinu. Da bi osigurao svoj položaj i legitimitet, malo pred smrt se oženio Organom, udovicom Kara-Hulagua i majkom Mubarak-šaha, koja ga nije nadživela. Na mestu čagatajskog kana nasledio ga je prethodnik, Mubarak-šah.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Jesugej
 
 
 
 
 
 
 
8. Džingis-kan, Veliki Kan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hoelun
 
 
 
 
 
 
 
4. Čagataj, čagatajski kan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Borte
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Baidar
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Algu
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference uredi

  1. ^ Vederford 2007, str. 223.
  2. ^ Vederford 2007, str. 224.
  3. ^ Vederford 2007, str. 225.
  4. ^ a b v g Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 27.
  5. ^ a b v Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 47.
  6. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 401.
  7. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 402.
  8. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 47–48.
  9. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 27–28.
  10. ^ a b Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 48.
  11. ^ a b Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 28.

Literatura uredi

  • Džek Vederford, Džingis Kan i stvaranje savremenog sveta, 2007. Beograd
  • Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алгу&oldid=26807449”