Aleksandar Mavrokordat
Aleksandar Mavrokordat (Istanbul, 11. februar 1791 — Egina, 18. avgust 1865) je bio grčki političar i jedan od vođa Grčkog rata za nezavisnost.
Aleksandar Mavrokordat | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 11. februar 1791. |
| Mesto rođenja | Istanbul, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 18. avgust 1865. (74 god.) |
| Mesto smrti | Egina, Grčka |
| Roditelji | Nicolas Mavrocordat Smaragda Caradja |
Biografija uredi
Bio je veoma obrazovan čovek. Govorio je sedam jezika. Mavrokordat je 1812. godine otišao na dvor svog ujaka Joana Karadže u Vlaškoj. Zajedno sa njim je izbegao u Austriju 1818. godine. Studirao je na Univerzitetu u Padovi. Postao je član Filiki Heterije i bio je jedan od prvih Grka fanariota koji se uključio u borbe na Peloponezu nakon izbijanja Grčkog rata za nezavisnost 1821. godine. U vreme izbijanja revolucije nalazio se u Pizi sa pesnikom Persijem Biš Šelijem i njegovom suprugom Meri Šeli, autorkom Frankenštajna. Kada je čuo za izbijanje revolucije, požurio je u Marsej da nabavi oružje i brod, a odatle se uputio u Grčku. Tamo se ubrzo istakao kao jedan od vođa ustanka. Izabran je 1822. godine od strane Skupštine u Epidauru za "predsednika izvršne vlasti". Učestvuje u pisanju prvog grčkog ustava. Poražen je u bici kod Pete 16. jula 1822. godine. Učestvuje u odbrani Misolongija (1822-1823). Na Skupštini u Argosu 1823. godine Mavrokordat je imenovan generalnim sekretarom izvršne vlasti. Dočekao je 1824. godine Džordža Bajrona i pokušao da ga ubedi da predvodi napad na Naupakt. Kao pristalica "engleske stranke", Mavrokordat dolazi u sukob sa "ruskom strankom" i njenim predstavnicima Ipsilantijem i Klokotronisom. Primoran je da se povuče iz politike 1825. godine. Nakon iskrcavanja vojske Ibrahim-paše na Peloponez, ponovo je stupio u vojnu službu. Jedva je preživeo katastrofu na Sfakteriji maja 1825. godine. Odlazi u penziju nakon pada Misolongija 22. aprila 1826. godine, ali ga je predsednik Joanis Kapodistrija vratio u službu učinivši ga članom odbora za upravljanje ratnim materijalima. Dao je ostavku 1828. godine. Mavrokordat je postao ministar finansija 1832. godine, nakon oslobođenja. Sledeće godine postao je premijer. Bio je diplomatski predstavnik Grčke u Minhenu, Berlinu, Londonu i Carigradu. U kabinetu Metaksasa bio je ministar bez portfelja. Od aprila do avgusta 1844. godine nalazio se na čelu vlade. Kao opozicionar, snažno je napadao Koletisovu vladu 1854-1855. godine. Umro je u Egini 18. avgusta 1865. godine.
Literatura uredi
- Brewer, David (2011). The Greek War of Independence. London: Overlook Duckworth.
- E. Legrand, Généalogie des Mavrocordato (Paris, 1886).
- Enciklopedija Britanika
