Википедија

Aleksandrijska bogoslovska škola

Aleksandrijska katehetska škola bila je škola hrišćanskih teologa i sveštenika u Aleksandriji.[1] Nastavnici i učenici škole (poznate i kao Didaskalijum) imali su uticaja na mnoge rane teološke kontroverze hrišćanske crkve. Bila je jedan od dva glavna centra proučavanja biblijske egzegeze i teologije tokom kasne antike, a među drugim školama koje su se bavile istim poslovim je bila i škola iz Antiohije.

Prema Jeronimu Aleksandrijsku školu je osnovao apostol Marko. Najraniji zabeleženi upravitelj bio je navodno Atinagora (176). Nasledio ga je Panten 181. godine, koga je na čelu škole nasledio njegov učenik Kliment Aleksandrijski 190.[2]

Ostali značajni teolozi koji su povezani sa školom uključuju Origena, Grigorija Taumaturga, Heraklasa, Dionisija „Velikog“ i Didima Slepog. Drugi, uključujući Jeronima i Vasilija, putovali su u školu radi komunikacije sa tamošnjim naučnicima.

Koptska bogoslovska škola u Kairu tvrdi da ona ima kontinuitet sa drevnom školom.

Početak uredi

Aleksandrijska katehetska škola je najstarija katehetska škola na svetu. Jeronima beleži da je hrišćansku školu u Aleksandriji osnovao sam sveti Marko ,[3] a prvi upravnik koga je imenovao sveti Mark bio je sveti Justus, koji je kasnije postao šesti aleksandrijski episkop.[4] Postoji još jedno mišljenje da je škola osnovana sredinom drugog veka,[5] oko 190.g. n.e.

Pod vođstvom naučnika Pantena, aleksandrijska škola je bila važna institucija religioznog učenja, gde su učenike podučavali naučnici poput Atinagore, Klimenta, Didima i velikog Origena, koji se smatrao ocem teologije i koji je takođe bio aktivan na polju komentarisanja i uporednih biblijskih studija. Mnogi naučnici, poput Jeronima, posetili su Aleksandrijsku školu da bi razmenili ideje i direktno komunicirali sa njenim učenicima.

 
Kliment Aleksandrijski (c. 150–211/216).

Delokrug ove škole nije bio ograničen na teološke predmete. Osim predmeta poput teologije, hrišćanske filozofije i Biblije; takođe su predavane nauke, matematika i grčka i rimska književnost, logika i umetnost. Metod pitanja i odgovora za komentare započeo je tamo, i 15 vekova pre Braja, slepi učenici u školi su koristili tehnike rezbarenja drveta da bi čitali i pisali.

Aleksandrija pre katehetske škole uredi

"Otprilike dva veka pre Hristovog rođenja, i isti period posle njega, Aleksandrija je bila veliko sedište intelektualne kulture i dom grčke filozofije. Bila je tačka spajanja tri kontinenta i postala je borilište, gde su religije Istoka bile suočene licem u lice sa filozofskim verovanjima Zapada i gde su obe predstavljali njihovi najsposobniji prvaci “.[6]

„Priča o Aleksandriji počinje sa Aleksandrom Velikim. Osvojivši Egipat, zadužio je Ptolomeja Laga da izgradi Aleksandriju. Ulice su bile zasnovane na Aristotelovom idealnom urbanističkom planu; projektovane su na pravougaonoj mreži i orijentisane su na jugozapad kako bi pružili zaklon od severnog vetra i iskoristili zapadni vetar. Pored Serapeuma(hram) stajala je Biblioteka ćerka. Bila je otvorena za javnost i prema pesniku Kalimahu sadržala je 42.800 knjiga. U srcu klasičnog grada ležao je Museion, prva javna istraživačka ustanova i Velika biblioteka, za koju se navodi da je sadržala 700.000 svitaka. Muzej i biblioteka nisu bili otvoreni za javnost, već su bili rezervisani za naučnike koji su se bavili istraživanjima iz obasti filologije, matematičkih nauka i astrologije. Obe institucije bile su čuvene po svojim dostignućima. Matematičku školu osnovao je Euklid u četvrtom veku pre nove ere. Prvi direktor biblioteke, Eratosten, bio je prva osoba koja je izračunala obim zemlje, u okviru dva procenta savremenih merenja. "[7]

Katehetska škola uredi

"Svrha škole bila je snabdevanje znanjem branilaca hrišćanske vere. Svetsku slavu nije stekla sve dok Panten nije postao njen učitelj. Bio je rodom sa Sicilije, a pre prelaska na hrišćanstvo, stoički filozof. Kaže se da ga je obratio jedan od učenika Svetog Marka. Postao je upravnik Katehetske škole oko 180. Odmah je krenuo sa uvođenjem promena koje su u velikoj meri doprinele njenoj budućoj slavi. Spoj koji je postigao između teologije i filozofije. Kliment, naslednik Pantena, je na ovaj spoj gledao sumnjičavo. "[6]...

Pristalice Pantena „gledali su na ovu filozofiju kao na„ dar Božji “,„ delo božanskog proviđenja “, koje je trebalo da bude za neznabošce ono što je Zakon bio za Jevreja, odnosno sredstvo njihovog opravdanja i priprema za Jevanđelje. Oni su smatrali da između tako otkrivene religije i filozofije, tako shvaćene i objašnjene, ne može biti antagonizma; ali da se, naprotiv, ovi drugi mogu na različite načine podrediti interesima prvih: (a) obučavajući um za tačno razmišljanje i rasuđivanje, i tako pripremiti um za viši proučavanje teologije. (b) dostavljanjem dokaza i ilustracija mnogih istina zajedničkih dveju nauka. (c) otkrivanjem i bacanjem u naučni oblik istine Otkrivenja.

Ovoj zajednici su se suprotstavili „pozitivni učitelji“ Zapadne crkve, naročito Tertulijan i Sveti Kiprijan.

Pantenov naslednik je bio Tit Flavije Kliment, Kliment Aleksandrijski. Kliment je postavljen 192. godine. Na njegova predavanja je pohađao je veliki broj pagana. Započeo je sa onim istinama koje su se mogle pokazati iz filozofije, u svrhu vođenja svojih slušalaca po stepenima kako bi prihvatili hrišćansku veru. Nije se ograničio na usmeno predavanje. Napisao je brojna dela u korist onih koji nisu mogli da prisustvuju njegovim predavanjima.

202 godine je pobegao u Palestinu zbog progona Septimija Severa. Posle četiri godine vratio se ".[6]

"Prve velike ličnosti Crkve u Egiptu bili su naučnici, a ne episkopi, upravnici katehetske aleksandrijske škole: Klement (160-215) i Origen (185-251). Obojca su bili upućeni u grčku filozofiju i njihovo životno delo predstavljalo je veliku integraciju: oni su hrišćanstvo iz lokalizovanog kulta za najsiromašniju klasu pretvorili u potpuno razvijenu religiju sa filozofijom i kosmologijom. "[7]

Kraj ove škole uredi

"Konstantinopoljski sabor, sazvan 381. godine", malo nakon smrti svetog Atanasija Aleksandrijskog, "imao je dalekosežne posledice za Egipat". Nakon što je proglasio primat rimskog episkopa na štetu aleksandrijske vlasti, u neredima koji su izbili uništena je škola. „Međutim, ponovo je otvorena na drugom mestu 1893. godine.[8]

Origen-ovo delo uredi

Origen je preduzeo ovo veliko delo da dokaže (obrazloži)verziju Biblije Septuaginte. Originalni rukopis je sačuvan u Cezareji, gde je rečeno da su ga Arapi uništili kad su grad zauzeli 653. godine. Upravo je Origen, na koga se generalno gleda kao na oca biblijske kritike, dao Aleksandrijskoj katehetskoj školi visok karakter koji je uživala u biblijskim studijama. Prvi je povukao jasnu razliku između različitih čula koja Sveto pismo može imati, naime, doslovno, moralno i mistično ili alegorijsko “.[6]

Aleksandrija u 21. Veku uredi

„Aleksandrija, nekada dom čudima sveta, nastavila je da pada iz milosti u nemilost dok je svaki novi vladar gradio manje građevine koje će se manje pamtiti u slojevima nad drevnim gradom. Mnogo je izgubljeno. Lokacije drevnog Museiona sa susednim školama i Velika biblioteka, prvobitne crkve Svetog Marka i Katehetske škole nisu poznate; to nisu ni grobnice Aleksandra ni bilo koje od drevnih ulica koje je opisalo toliko posetilaca. Od dve Sunčeve i Mesečeve kapije nije preživeo ni opis. "[8]

Hronološka lista dekana uredi

  1. Justus, (62-118)
  2. patrijarh Eumenije, (118-129)
  3. patrijarh Markijan, (129-152)
  4. Panten, (181-190)
  5. Kliment Aleksandrijski, (190-202)
  6. Origen, (203-?)
  7. patrijarh Heraklije, (? -231)
  8. patrijarh Dionisije, (231-247)
  9. Teognost, (3. vek)
  10. Pijerije, (4. vek)
  11. patrijarh Ahila, (4. vek)
  12. Petar, (4. vek)
  13. Serapion, (4. vek)
  14. Makarije, (4. vek)
  15. Didim Slepi, (340-391)
  16. Rodon, (5. vek)
  17. Iguman manastira Svetog Makarija Velikog (5. vek - 19. vek)
  18. Jousif Markarije, (1893-1918)
  19. Habib Girgis, (1918-1951)
  20. Fr. Ibrahim Atia, (1951-?)
  21. Šenouda , (1962-1987)
  22. Episkop Grigorije, (1987– danas)

Značajni članovi uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ How Alexandrian was Clement of Alexandria? Reflections on Clement and his Alexandrian Background A Hoek - The Heythrop Journal, 1990 "... Eusebius had a special connection with Alexandrian theology.6 He had direct contact with the tradition of the catechetical school of Alexandria via his teacher Pamphilus, a presbyter of Caesarea who was martyred around 310"
  2. ^ Cross, F.L.; Livingstone, E.A., eds. (1974). "Clement of Alexandria, St.". The Oxford Dictionary of the Christian Church (2 ed.). Oxford: Oxford University Press.
  3. ^ „The School of Alexandria - Part I - An Introduction to the School of Alexandria”. www.copticchurch.net. Pristupljeno 2017-09-17. 
  4. ^ „Saint Mark and the Church of Alexandria”. 2006-06-14. Arhivirano iz originala 2006-06-14. g. Pristupljeno 2017-09-17. 
  5. ^ „School of Alexandria | institution, Alexandria, Egypt”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-09-17. 
  6. ^ a b v g Gilmartin, T., Manual of Church History, Vol.I, 1890
  7. ^ a b Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010
  8. ^ a b Mojsov, Bojana, Alexandria Lost, 2010.

Dodatna literatura uredi

Wickert, Ulrich. "Alexandrian Theology." In The Encyclopedia of Christianity, edited by Erwin Fahlbusch and Geoffrey William Bromiley, 38-39. Vol. 1. Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans, 1999. ISBN 0802824137

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александријска_богословска_школа&oldid=26808258”