Aleksije Laskaris
Aleksije Laskaris (grčki: Ἀλέξιος Λάσκαρις; umro posle 1224) je bio brat nikejskog cara Teodora I Laskarisa. Sa bratom Isakom, uz pomoć vojske latinskog cara, pokušao je podići pobunu protiv Teodorovog naslednika, Jovana III Duke Vataca, 1244. godine.
Aleksije Laskaris | |
|---|---|
| Datum smrti | 1224 |
| Roditelji | Manojlo Laskaris |
Porodica uredi
Aleksije je bio jedan od šestorice sinova Manojla Laskarisa (rođen oko 1140) i Jovane Karacaine (rođena oko 1148).[1] Imao je petoricu braće: Manojla (umro posle 1256), Mihaila (umro 1261/1271), Đorđa, Konstantina (umro posle 19. marta 1205), Teodora I i Isaka.[2] Vilijam Miler je smatrao da je sestra Aleksija i njegove braće i supruga Marka I Sanuda. Ova pretpostavka zasniva se na njegovoj interpretaciji nekih italijanskih istorijskih izvora.[3] Mihailo Dimitrije Sturdza odbacio je ovu pretpostavku u svom Dictionnaire historique et Généalogique des grandes familles de Grèce, d'Albanie et de Constantinople iz 1983. godine, budući da ona nema potvrde u grčkim izvorima.[4]
Biografija uredi
Aleksije je bio jedan od šestorice braće cara Teodora I Laskarisa. Nosio je titulu sevastokratora tokom Teodorove vladavine. Ovu titulu nosili su rođaci vladajućeg cara.[5] Kada je Teodor I umro novembra 1221. godine, nije imao muške dece, te ga je nasledio suprug njegove najstarije ćerke, Jovan III Vatac.[6] Pitanje Jovanovih prava osporio je Aleksije, i njegov brat Isak, koji je takođe nosio titulu sevastokratora. Oni su prebegli u Latinsko carstvo, odvodeći sa sobom Teodorovu ćerku Evdokiju.[7] Neposredno pred svoju smrt, Teodor je ugovarao brak Evdokije i latinskog cara Roberta Kurtenea.[8] Na ovim pregovorima braća su zasnivala svoju pretpostavku da će im latinski car pomoći u borbi protiv Jovana Vataca.[9] Dvojica starije braće, Mihailo i Manojlo, takođe su pobegli iz Nikeje tokom Jovanove vladavine, moguće zbog svojih kontakata sa Isakom i Aleksijem, ali su se kasnije vratili u Nikeju, tokom vladavine Jovanovog sina Teodora II Laskarisa.[10]
Robert je primio braću na svoj dvor, budući da su mu bili rođaci, preko braka Teodora Laskarisa i careve sestre Marije.[11] Isak i Aleksije predvodili su 1224. godine latinsku vojsku protiv Vataca. Vojske su se susrele kod Poimanenona 1224. godine. Vatac je odneo odlučnu pobedu. Latinska vojska je poražena u teškoj bici, a obojica braće su zarobljena. Vatac je osvojio veći broj latinskih tvrđava u Maloj Aziji. Isak i Aleksije su nakon poraza kod Pomanenona oslepljeni.[12] Njihova dalja sudbina nije poznata.
Reference uredi
- ^ "Emperor Theodore I Lascaris of Nicaea Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. decembar 2019)". RootsWeb. Retrieved December 3, 2019.
- ^ Marek, Miroslav. "The Laskaris family". Genealogy.EU.
- ^ Miller, The Latins in the Levant. A History of Frankish Greece (1204–1566) (1908), pp. 572f
- ^ Profile of "Laskaraina" in "Medieval Lands" by Charles Cawley
- ^ Macrides 2007, str. 166, 167–168 (note 1).
- ^ Macrides 2007, str. 157–160.
- ^ Macrides 2007, str. 166.
- ^ Macrides 2007, str. 157–158.
- ^ Macrides 2007, str. 168 (note 2).
- ^ Macrides 2007, str. 284 (note 3).
- ^ Van Tricht 2011, str. 174, 296
- ^ Macrides 2007, str. 165–167.
Literatura uredi
- Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History - Introduction, translation and commentary. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
- Van Tricht, Filip (2011). The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204-1228). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-20323-5.