Алексије Ласкарис
Алексије Ласкарис (грчки: Ἀλέξιος Λάσκαρις; умро после 1224) је био брат никејског цара Теодора I Ласкариса. Са братом Исаком, уз помоћ војске латинског цара, покушао је подићи побуну против Теодоровог наследника, Јована III Дуке Ватаца, 1244. године.
Алексије Ласкарис | |
|---|---|
| Датум смрти | 1224 |
| Родитељи | Манојло Ласкарис |
Породица уреди
Алексије је био један од шесторице синова Манојла Ласкариса (рођен око 1140) и Јоване Карацаине (рођена око 1148).[1] Имао је петорицу браће: Манојла (умро после 1256), Михаила (умро 1261/1271), Ђорђа, Константина (умро после 19. марта 1205), Теодора I и Исака.[2] Вилијам Милер је сматрао да је сестра Алексија и његове браће и супруга Марка I Сануда. Ова претпоставка заснива се на његовој интерпретацији неких италијанских историјских извора.[3] Михаило Димитрије Стурдза одбацио је ову претпоставку у свом Dictionnaire historique et Généalogique des grandes familles de Grèce, d'Albanie et de Constantinople из 1983. године, будући да она нема потврде у грчким изворима.[4]
Биографија уреди
Алексије је био један од шесторице браће цара Теодора I Ласкариса. Носио је титулу севастократора током Теодорове владавине. Ову титулу носили су рођаци владајућег цара.[5] Када је Теодор I умро новембра 1221. године, није имао мушке деце, те га је наследио супруг његове најстарије ћерке, Јован III Ватац.[6] Питање Јованових права оспорио је Алексије, и његов брат Исак, који је такође носио титулу севастократора. Они су пребегли у Латинско царство, одводећи са собом Теодорову ћерку Евдокију.[7] Непосредно пред своју смрт, Теодор је уговарао брак Евдокије и латинског цара Роберта Куртенеа.[8] На овим преговорима браћа су заснивала своју претпоставку да ће им латински цар помоћи у борби против Јована Ватаца.[9] Двојица старије браће, Михаило и Манојло, такође су побегли из Никеје током Јованове владавине, могуће због својих контаката са Исаком и Алексијем, али су се касније вратили у Никеју, током владавине Јовановог сина Теодора II Ласкариса.[10]
Роберт је примио браћу на свој двор, будући да су му били рођаци, преко брака Теодора Ласкариса и цареве сестре Марије.[11] Исак и Алексије предводили су 1224. године латинску војску против Ватаца. Војске су се сусреле код Поиманенона 1224. године. Ватац је однео одлучну победу. Латинска војска је поражена у тешкој бици, а обојица браће су заробљена. Ватац је освојио већи број латинских тврђава у Малој Азији. Исак и Алексије су након пораза код Поманенона ослепљени.[12] Њихова даља судбина није позната.
Референце уреди
- ^ "Emperor Theodore I Lascaris of Nicaea Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2019)". RootsWeb. Retrieved December 3, 2019.
- ^ Marek, Miroslav. "The Laskaris family". Genealogy.EU.
- ^ Miller, The Latins in the Levant. A History of Frankish Greece (1204–1566) (1908), pp. 572f
- ^ Profile of "Laskaraina" in "Medieval Lands" by Charles Cawley
- ^ Macrides 2007, стр. 166, 167–168 (note 1).
- ^ Macrides 2007, стр. 157–160.
- ^ Macrides 2007, стр. 166.
- ^ Macrides 2007, стр. 157–158.
- ^ Macrides 2007, стр. 168 (note 2).
- ^ Macrides 2007, стр. 284 (note 3).
- ^ Van Tricht 2011, стр. 174, 296
- ^ Macrides 2007, стр. 165–167.
Литература уреди
- Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History - Introduction, translation and commentary. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
- Van Tricht, Filip (2011). The Latin Renovatio of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204-1228). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-20323-5.