Alkatoj (Pelopov sin)

Alkatoj (grč. Ἀλκάθοος) je u grčkoj mitologiji bio vladar Megare, koja se ponekad po njemu nazivala Alkatoja.[1]

Mitologija

uredi

Bio je Pelopov i Hipodamijin sin i ljubimac bogova. Međutim, zbog ubistva brata, morao je da pobegne iz Elide i utočište je pronašao u Megari. Tamošnji stanovnici su imali problem sa lavom koji im je pustošio zemlju, pa ga je Alkatoj ubio. Kraljevi lovci su taj podvig pokušali da prikažu kao svoje delo, ali je Alkatoj pokazao kralju jezik ubijene životinje i tako dokazao da je to uradio on. Kao nagradu, dobio je princezu Evehmu za suprugu i presto. Kao vladar, obnovio je bedeme Megare koju su Krićani bili razrušili. U tome mu je pomogao sam bog Apolon i jedan kamen iz tog bedema na koji je bog položio svoju liru, milozvučno je odzvanjao kada god bi na njega neko bacio manji kamen.[2] Ovakvu priču su pripovedali stanovnici Megare, koji nisu želeli da se sećaju kako je Minoj osvojio njihov grad. Prema njihovim tvrdnjama, Nisa je nasledio njegov zet Megarej, a ovoga njegov zet Alkatoj, bez nasilja. Prema Robertu Grevsu, Alkatoj je stigao u Megaru odmah nakon Nisove smrti i opljačkao grad. Sagradio je hram Apolonu i Artemidi, a prineo je žrtvu Apolonu i Posejdonu, kao „ranijim graditeljima“ i obnovio gradske zidine.[3] Ovakav stav je izneo Pausanija.[4] O Alkatoju je pisao i Apolodor.[5]

Kada je njegov sin Ishepolij (ili Ishepolis) stradao, drugi sin Kalipolij (ili Kalipolis) je požurio da ocu dojavi tu tragičnu vest. U tom momentu je Alkinoj prinosio žrtvu Apolonu i misleći da će njegov mlađi sin da uvredi bogove ometajući ceremoniju, ubio ga je zapaljenim drvetom sa žrtvenika. Od tog zločina ga je očistio prorok Poliid.[2] Kao Alkatojeva deca se pominju još i kćerke Ifinoja, Automeduza i Periboja.[3]

Nakon smrti je poštovan kao heroj. U Megari mu je bilo izgrađeno svetilište blizu grobova njegovih supruga Evehme i Pirge, kao i njegove kćerke Ifinoje, koja je umrla kao devica.[2] Njegov grob je kasnije postao gradska arhiva.[3]

Tumačenje

uredi

Prema Robertu Grevsu, mit o Alkatoju pokazuje sličnost korintske i palestinske mitologije, jer je ovaj junak, poput Davida i Samsona, ubio lava u ritualnoj borbi. Doduše, neki autori su ubistvo kiteronskog lava pripisivali Heraklu. Ubistvo rođenog sina je verovatno motiv viđen na ikoni koja ga i prikazuje kako prinosi sina na žrtvu bogu koji je izgradio Megaru, koji je slavljen kao zaštitnik tog grada; Melikert ili Moloh. To je učinio prilikom obnove grada, kao što je to uradio u sličnoj prilici i kralj Mob.[3]

Izvori

uredi
  1. ^ Greek Myth Index: Alcathous (1) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. maj 2012), Pristupljeno 8. 4. 2013.
  2. ^ a b v Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
  3. ^ a b v g Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
  4. ^ theoi.com: PAUSANIAS 1. 30 - 44: DESCRIPTION OF GREECE, TRANS. BY W. H. S. JONES; MEGARA [1.41.6]
  5. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Aetnaeus to Althaemenes