Aloadi
Aloadi ili Aloeidi[1] (grč. Ἀλωάδαι) su u grčkoj mitologiji bili sinovi Posejdona ili Aloeja i Ifimedije, po imenu Ot i Efijalt.
.jpg)
Etimologija uredi
Zajedničko ime braće ili ukazuje na ime njihovog mogućeg oca, Aloeja ili ima značenje drobilice ukoliko potiče od reči aloaô.[2] Robert Grevs je njihovo ime protumačio kao da su sinovi gumna.[1]
Mitologija uredi
Kada ih je rodila, majka ih je ostavila da ih othrani Zemlja. Blizanci su brzo rasli i već sa devet godina postali pravi džinovi; visoki oko 17, a široki oko četiri metra. Međutim, počeli su da prkose bogovima. Kako bi se domogli neba, popeli su planine Osu i Pelion na Olimp, a hteli su da izmene mesta moru i zemlji. Zapravo, zapretili su da će bacati stene u more sve dok ne postane suvo kao zemlja. Samopouzdanje im je bilo ogromno, jer je bilo prorečeno da čak ni bogovi ne mogu da ih ubiju. Areja su zarobili u bronzanu posudu, gde je proveo trinaest meseci, a zbog toga što je prouzrokovao Adonisovu smrt. Takođe su pokušali da siluju Artemidu, u koju je bio zaljubljen Ot. Efijalt se usudio da se zaljubi u Heru. Konačno, ili ih je Zevs usmrtio munjom ili ih je ustrelio Apolon, a prema nekim pričama, Artemida se bila preobrazila u košutu i stala između njih. Obojica su hitnuli koplje na nju u želji da ulove tu životinju, ali su pogodili jedan drugog. Robert Grevs je naveo da je to ipak bila Afrodita, a da time što su ubili jedan drugog, obistinilo se proročanstvo da niko, pa čak ni bogovi ne mogu da ih ubiju. I u Podzemlju su bili kažnjeni; privezani za stub zmijama, dok ih je sova neprekidno uznemiravala kreštanjem. Za života, osnovali su gradove Alojon i Askru, gde su uspostavili kult muza.[3][1] O tome je pisao Pausanija i oni su bili prvi smrtnici koji su takav kult uspostavili. Ipak, on je pomenuo da su poštovali svega tri muze.[4]
Tumačenje uredi
Prema Robertu Grevsu, ovo je druga, takođe prilično poznata verzija pobune džinova (gigantomahija).[1] Zbog toga su ovi lekovi često bili poistovećivani sa tračanskim gigantima.[2] Iako je Stefan Vizantijski beležio da je grad Aloeja u Tesaliji dobio ime po njima, rani mitografi su ih smatrali Beoćanima. U obe verzije priče o borbi džinova i bogova, pojavljuju se ime Efijalt, napad na Olimp, pretnja Heri i proročanstvo o neranjivosti. Ovi blizanci, koji su „sinovi gumna“ sa „onom koja snaži genitalije“, unuci „one sa tri lica“, naime Hekate i poklonici muza, oličavaju moru (i zbog značenja Efijaltovog imena) ili orgastički košmar koji žene ponekad doživljavaju u snu. Poput „Snoviđenja“ u britanskim legendama, oni se vezuju uz broj devet (do devete godine su izrasli devet hvati visine i devet lakata širine[3]). Grevsa je uzajamno ubistvo blizanaca podsećalo na večno rivalstvo svetog kralja i njegovog naslednika. Značenje njihovog imena i to što su izbegli Zeusovoj munji, ukazuje da su pripadali pre žitnom nego hrastovom kultu. Priča o kazni u Tartaru, izgleda da je nastala prema drevnom kalendarskom simbolu koji je prikazivao blizance vezane za stub i okrenute potiljkom u potiljak, kako sede na stolici zaborava. Stub na kome stoji boginja Smrti je simbolisao dužinu letnjeg godišnjeg doba; kada ono istekne, završavala bi se vladavina svetog kralja i počinjala vladavina njegovog naslednika. U Italiji je ovaj simbol bio predstavljen kao dvoglavi Janus, ali italijanska Nova godina je padala zimi u januaru, a ne leti sa rađanjem dvoglavog Sirijusa, kao što je bio ovde slučaj.[1]
Kult uredi
Bili su poštovani kao heroji na nekoliko mesta u Grčkoj, a posebno na Naksu, gde su imali i svetilište. Sa ovim ostrvom ih povezuje mit prema kome su drevni stanovnici oteli njihovu majku i sestru Pankratidu. Zbog toga su Aloadi pokorili ovo ostrvo.[3] Ipak, prema Diodoru, posvađali su se oko podele ostrva i ubili jedan drugog.[1] Prema ovom autoru, oni su zapravo bili obični tračanski junaci koje je otac poslao da spasu majku i sestru.[4] Njihovi grobovi su prikazivani na mestu gde su navodno zarobili kralja Areja; kod Antedona i na Kritu.[3] Prema Filostratu, u kasnije doba su navodno njihove kosti bile viđene u Tesaliji.[4]
Umetnost uredi
U klasičnoj umetnosti su blizanci slikani kao mladi lovci sa kapama i kopljima.[2]
Reference uredi
- ^ a b v g d đ Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ a b v theoi.com: Aloadai
- ^ a b v g Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ a b v „Greek Myth Index: Aloeidae”. Arhivirano iz originala 26. 04. 2011. g. Pristupljeno 22. 04. 2011.