Alfred Hajoš
Alfred Hajoš-Gutman (mađ. Alfréd Hajós-Guttmann; r.1. februara, 1878 — †12. novembra, 1955) je bio mađarski plivač i arhitekta. Alfred Hajoš je učestvovao na prvim Olimpijskim igrama modernog doba koje su se održale 1896. godine u Atini, i bio je prvi olimpijski šampion u plivanju. Na Letnjim olimpijskim igrama je osvojio dve zlatne medalje na 100 i 1.200 m slobodno za muškarce.
| Alfred Hajoš | |
|---|---|
 Alfred Hajoš u Atini 1896. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1. februar 1878. |
| Mesto rođenja | Budimpešta, Austrougarska, |
| Datum smrti | 12. novembar 1955. (77 god.) |
| Mesto smrti | Budimpešta, NR Mađarska, |
| Nacionalnost |  Mađarska |
| Karijera | |
| Stil | slobodni |
| Klub | MTK (Magyar Testgyakorlók Köre) |
Biografija uredi
Alfred Hajoš je rođen u Budimpešti, Mađarska i ime po rođenju mu je bilo Arnold Gutman (Arnold Guttmann). Imao je samo 13 godina kada mu se otac utopio u Dunavu, i tada je odlučio da postane dobar plivač. Posle ovoga je uzeo ime Alfred Hajoš (Hajoš – brodar na mađarskom) za potrebe svoje plivačke karijere.
U godini održavanja prvih olimpijskih igara, Alfred je bio student arhitekture. Dozvoljeno mu je da ode na takmičenja ali dozvolu da izgubi časove nije dobio tako lako. Kada se vratio sa takmičenja i doneo dve titule olimpijskog šampoina Mađarskoj, umesto čestitki na Politehničkom fakultetu je dobio primedbu:
Tvoji lični uspesi nas ne interesuju, ono što nas interesuje su odgovori na pitanja na tvom sledećem ispitu.
Olimpijske igre uredi
Na igrama 1896., plivačka takmičenja su se održavala u Mediteranskom moru u prirodnom elementu. Hajoš koji je tada imao 18. godina, je osvojio dve zlatne medalje boreći se sa izuzetno hladnim vremenom, temperatura vode je bila oko 10 °C i talasima visine do 4 m. Hajoš je pobedio na trci 100 m slobodno sa vremenom od 1:22.2 i u trci 1.200 m slobodno sa vremenom od 18:22,2. Hajoš je još hteo da se takmiči i u trci na 500 m, ali nije mogao zato što se trka održavala odmah posle trke na 100 metara i neposredno pre trke na 1.200 metara.
Posle trke Hajoš je izjavio:
Želja za životom je preovladala želju za pobedom.
Za vreme ručka koji je održan u čast olimpijskih pobednika, Konstantin I Grčki je upitao Alfreda gde je naučio da pliva tako dobro. Hajoš mu je jednostavno odgovorio: „U vodi“. Hajoš je bio najmlađi olimpijski pobednik na igrama održanim u Atini.
Ostala takmičenja uredi
Pre održavanja olimpijskih igara Hajoš se već bio okitio titulama, bio je Evropski prvak na 100 m slobodno i to za 1895. i 1896. godinu.
Kao svestrani sportista, Hajoš je bio šampion Mađarske u sprintu na 100 m 1898. godine, a takođe je bio nosilac titule mađarskog šampiona u trci na 400 m sa preponama i u bacanju diska. Igrao je i fudbal, tako da je igrao u šampionatima koji su se održali 1901, 1902 i 1903 za ekipu MUE.
Kao arhitekta koji je specijalizovao dizajniranje sportskih objekata, Hajoš se 1924. godine prijavio na Olimpijske igre koje su se održavale u Parizu. Njegov projekat stadiona je nagrađen sa srebrnom medaljom. Na tom takmičenju nije bila dodeljena zlatna medalja.
Profesionalni radovi uredi
Najpoznatiji projekat Alfreda Hajoša je bio plivački stadion koji je sagrađen 1930. godine na Margitsigetu i korišćen za evropsko prvenstvo u plivanju održanim 1958. godine i Svetski vaterpolo kup održan 2006. godine.
Međunarodni olimpijski komitet je 1953. godine dodelio priznanje, Olimpijsku diplomu za zasluge, Alfredu Hajošu. Hajoš je takođe član Međunarodne plivačke kuće slavnih.
Njegov brat Henrik Hajoš je osvojio zlatnu medalju na 4x250 m slobodno na Olimpijskim međuigrama 1906. koje su takođe održane u Atini.
Profesionalna dostignuća uredi
Njegovi prvi radovi, dizajni, su bili u secesionističkom i eklikticiškom stilu. U kasnojoj fazi svoga rada prešao je na medernistički stil sa italijanskim uticajem.
- Hotel Zlatni bik, (Aranybika szálló) Debrecen
- Gimnazija Lečej, (Lőcsey Gimnázium) Debrecen
- Protestanska crkva, (Református Egyház Zsinati Központja) Budimpešta
- Gimnazija Lajoša Nađa, (Nagy Lajos Gimnázium) Sombathelj
- Ujpeštov Stadion Ferenca Suse, Ujpešt, Međeri ut (1922)
- Plivački stadion Hajoš Alfred (Hajós Alfréd Nemzeti Sportuszoda) Budimpešta, Margitsiget
- Sporsko igralište Milenar (Millenáris Sportpálya), Budimpeštanski XIV okrug Zuglo
- Sportsko igralište, Miškolc
- Sportsko igralište, Papa
- Sportsko igralište, Segedin
- Sportsko igralište, Kapošvar
- Vidlih palata (Weidlich-palota), Miškolc (1911)
- Ženska škola, (Leányiskola) Požonj
- Narodna bašta sa restoranom, (Népkert Vigadó) Miškolc
- Kupka za plivanje, (Ligetfürdő) Segedin (1930)
