Amenoreja
Amenoreja (lat. amenorrhoea) je stanje koje se odlikuje izostankom menstruacije[1] tokom najmanje šest meseci, a može da bude fiziološka i patološka.[2] Fiziološka amenoreja predstavlja normalni izostanak menstruacije u periodu pre puberteta, tokom trudnoće, za vreme dojenja i nakon menopauze. Patološka amenoreja se deli na primarnu i sekundarnu.[3]
| Amenoreja | |
|---|---|
| Latinski | Amenorrhoea |
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Ginekologija |
| MKB-10 | N91.0-N91.2 |
| MKB-9-CM | 626.0 |
| DiseasesDB | 14843 |
| eMedicine | article/953850 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/amenorrhoea amenorrhoea Amenoreja] |
| MeSH | D000568 |
Primarna nastaje kada se kod fizički i polno zrele devojke prva menstruacija (menarha) ne pojavi do 16. godine života[1].[4] Prisutna je kod 0,1% ženske populacije. Sekundarna amenoreja predstavlja izostanak menstruacije tokom tri ciklusa ili 6 meseci kod žena koje su već imale menstruaciju.[1] Ova vrsta amenoreje se javlja kod približno 1% žena.
Neredovan menstrualni ciklus, u kome se menstruacija javlja u intervalu od 35 dana do šest meseci, se označava kao oligomenoreja.[2] Amenoreja inače može biti simptom neplodnosti.[5]
Etiologija uredi
Amenoreja nije bolest [1]već simptom koji mogu prouzrokovati različiti etiološki faktori: hipotalamusni poremećaji (tumori i infiltrativne lezije, psihotropni lekovi, gubitak telesne težine, prekomerna fizička aktivnost, psihogeni poremećaji - emocionalni stres, anoreksija i sl), hipofizni poremećaji (destruktivne lezije, hipopituitarizam, tumori, kongenitalni poremećaji), poremećaji jajnika (sindrom policističnih jajnika, prevremena ovarijalna insuficijencija, tumori, testikularna feminizacija, galaktozemija, hemioterapija, iradijacija), poremećaji genitalnog trakta (atrofija endometrijuma, stenoza cerviksa, hematokolpos, kongenitalno odsustvo materice i vagine), oboljenja štitne žlezde (hipotireoidizam, hipertireoidizam), oboljenja nadbubrežnih žlezda (kongenitalna adrenalna hiperplazija, Kušingov sindrom, tumori, Adisonova bolest) itd.[2]
Komplikacije uredi
Nelečena amenoreja predstavlja rizik za osteoporozu i prevremenu ishemijsku bolest srca, a kada je udružena sa sindromom policističnih jajnika, hiperplaziju i karcinom endometrijuma. Žene često kasnije u životu imaju hipertenziju (povišen krvni pritisak), dijabetes i hiperlipidemiju (povišen nivo masti u krvi).[2]
Dijagnoza uredi
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, detaljnog ginekološkog i ultrazvučnog pregleda i hormonalnih analiza (bazalni hormonalni status uz funkcionalne testove). Veoma često je temeljnu dijagnostiku potrebno dopuniti sa histeroskopijom, laparoskopijom i kariogramom (hromozomskom analizom).[2][6]
Lečenje uredi
Lečenje je usmereno na korekciju osnovnog poremećaja, potom na nadoknadu hormona estrogena i ukoliko je neposredni cilj postizanje plodnosti, na indukciju ovulacije. Nadoknada estrogena je neophodna radi sprečavanja dugoročnih komplikacija. Kod hronične anovulacije sa normalnim nivoom estrogena neophodna je ciklična primena progesterona radi sprečavanja hiperplazije endometrijuma.[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 41. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ a b v g d đ „Amenoreja”. Arhivirano iz originala 30. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 12. 2007.
- ^ „Menstruacija”. Arhivirano iz originala 17. 10. 2007. g. Pristupljeno 14. 12. 2007.
- ^ „Eterna”. Pristupljeno 14. 12. 2007.[mrtva veza]
- ^ „Menstrualni problemi”. Arhivirano iz originala 09. 05. 2003. g. Pristupljeno 14. 12. 2007.
- ^ „Poliklinika Harni - Amenoreja”. Arhivirano iz originala 16. 12. 2007. g. Pristupljeno 14. 12. 2007.
Spoljašnje veze uredi
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
