Amerigo Vespuči
Amerigo Vespuči (ital. Amerigo Vespucci;[1] Firenca, 9. mart 1454 — Sevilja, 22. februar 1512)[2] italijanski je moreplovac. Rođen je u Firenci, Italija.[3] Poslat je 1492. godine u Sevilju,[4] gde je pomogao da se opreme brodovi za ekspedicije Kristifora Kolumba. Učestvovao je u dva putovanja u „Novi svet“, bio je i vođa Španske pomorske ekspedicije (1499–1500) u sklopu koje je verovatno otkriveno ušće Amazona. Predvodio je i portugalsku ekspediciju (1501–1502) koja je otkrila Rio de Žaneiro i Rio de la Plata. U prikazima svojih otkrića prvi put upotrebljava izraz Amerika i Novi svet.
Amerigo Vespuči | |
|---|---|
 Amerigo Vespuči | |
| Datum rođenja | 9. mart 1451. |
| Mesto rođenja | Firenca, Firentinska republika |
| Datum smrti | 22. februar 1512. (60 god.) |
| Mesto smrti | Sevilja, Kruna Kastilje |
Ploveći pod španskom zastavom, stigao je do obale Brazila i Hondurasa. Za razliku od Kolumba, bio je uveren da je otkrio „Novi svet“ koji se nalazi između Evrope i Azije, te su kartografi novi kontinent nazvali po njemu – Amerika.
Biografija
uredi
Vespuči je rođen 9. marta 1451. u Firenci, bogatom italijanskom gradu-državi i centru renesansne umetnosti i učenja.[5]
Porodica i obrazovanje
uredi
Amerigo Vespuči je bio treći sin Nastagija Vespučija, firentinskog notara Ceha menjača novca i Liza di Đovani Mini.[6] Porodica je živela u okrugu Santa Lucia d'Ognisanti zajedno sa drugim porodicama iz klana Vespuči. Ranije generacije Vespučija su finansirale porodičnu kapelu u crkvi Ognisanti, a obližnju bolnicu San Đovani di Dio osnovao je Simon di Pjero Vespuči 1380. Vespučijeva uža porodica nije bila naročito prosperitetna, ali su bili politički dobro povezani. Amerigov deda, takođe po imenu Amerigo Vespuči, služio je ukupno 36 godina kao kancelar firentinske vlade, poznate kao Signorija; a Nastagio je takođe služio u Signoriji i drugim esnafskim kancelarijama.[6][7] Još važnije, Vespuči su imali dobre odnose sa Lorencom de Medičijem, moćnim de fakto vladarom Firence.[8]
Amerigova dva starija brata, Antonio i Đirolamo, poslati su na Univerzitet u Pizi radi školovanja; Antonio je sledio svog oca da bi postao notar, dok je Đirolamo ušao u Crkvu i pridružio se Vitezovima Hospitalcima na Rodosu.[9] Put Amerigove karijere izgledao je manje izvestan; umesto da prati svoju braću na univerzitetu, ostao je u Firenci i podučavao ga je njegov ujak, Đorđo Antonio Vespuči, dominikanski fratar u manastiru San Marko. Na Amerigovu sreću, njegov ujak je bio jedan od najslavnijih humanističkih naučnika u Firenci u to vreme i pružio mu je široko obrazovanje iz književnosti, filozofije, retorike i latinskog jezika. Takođe se upoznao sa geografijom i astronomijom, predmetima koji su igrali suštinsku ulogu u njegovoj karijeri. Amerigovi kasniji spisi su pokazali poznavanje dela klasičnih grčkih kosmografa, Ptolomeja i Strabona, i novijeg dela firentinskog astronoma Paola dal Poca Toskanelija.[8]
Rana karijera
urediGodine 1478, Gvido Antonio Vespuči je predvodio firentinsku diplomatsku misiju u Parizu i pozvao svog mlađeg rođaka Ameriga Vespučija da mu se pridruži. Amerigova uloga nije jasna, ali je verovatno bila kao ataše ili privatni sekretar. Usput su imali poslove u Bolonji, Milanu i Lionu. Njihov cilj u Parizu je bio da dobiju francusku podršku za rat Firence sa Napuljem. Luj XI nije bio naklonjen i diplomatska misija se vratila u Firencu 1481. sa malo ostvarenih ciljeva uprkos svojih nastojanje.[8][10]
Po povratku iz Pariza, Amerigo je jedno vreme radio sa ocem i nastavio studije nauke.[7] Godine 1482, kada mu je otac umro, Amerigo je otišao da radi za Lorenca di Pjerfrančeska de Medičija, šefa mlađeg ogranka porodice Mediči. Iako je Amerigo bio dvanaest godina stariji, bili su školski drugovi pod tutorstvom Đorđa Antonija Vespučija. Amerigo je prvo služio kao upravnik domaćinstva, a zatim je postepeno preuzimao sve veće odgovornosti, baveći se raznim poslovima za porodicu u zemlji i inostranstvu.[8] U međuvremenu, nastavio je da pokazuje interesovanje za geografiju, u jednom trenutku je kupio skupu kartu koju je napravio majstor kartograf Gabrijel de Valseka.[7]
Sevilja
urediGodine 1488, Lorenco di Pjerfrančesko je postao nezadovoljan svojim poslovnim agentom u Sevilji, Tomasom Kaponijem. On je poslao Vespučija da istraži situaciju i da procenu predložene zamene, firentinskog trgovca Đanota Berardija. Vespučijevi nalazi su izgubljeni, ali se Kaponi vratio u Firencu otprilike u to vreme i Berardi je preuzeo Medičijev posao u Sevilji.[10] Osim što je vodio Medičijevu trgovinu u Sevilji, Berardi je imao sopstveni biznis u afričkom ropstvu i brodskom snabdevanju.[8]
Do 1492. Vespuči se trajno nastanio u Sevilji. Njegovi motivi za odlazak iz Firence su nejasni; nastavio je da obavlja neke poslove u ime svojih pokrovitelja Medičija, ali se sve više uključivao u druge Berardijeve aktivnosti, pre svega u njegovu podršku putovanjima Kristofora Kolumba. Barardi je uložio pola miliona maravedija u Kolumbovo prvo putovanje i dobio je potencijalno unosan ugovor da obezbedi Kolumbovu veliku drugu flotu. Međutim, profit se pokazao nedostižnim. Godine 1495. Berardi je potpisao ugovor sa krunom o slanju 12 brodova za snabdevanje u Hispaniolu, ali je potom neočekivano umro u decembru ne ispunivši uslove ugovora.[11][12]
Vespuči je bio izvršilac Berardijevog testamenta, naplaćivao je dugove i plaćao neizmirene obaveze za firmu. Posle je ostao dužan 140.000 maravedija. Nastavio je da snabdeva brodove za Zapadnu Indiju, ali njegove mogućnosti su se smanjivale; Kolumbove ekspedicije nisu donosile profit za koji se nadao, i njegov pokrovitelj, Lorenco di Pjerfrančesko Mediči, koristio je druge firentinske agente za svoj posao u Sevilji.[13][14]
Nešto nakon što se nastanio u Sevilji, Vespuči se oženio Špankinjom Marijom Serezo. O njoj se vrlo malo zna; Vespučijev testament je pominje kao ćerku proslavljenog vojskovođe Gonzala Fernandeza de Kordobe. Istoričar Fernandez-Armesto spekuliše da je ona možda bila Gonzalovo vanbračno potomstvo i veza koja bi Vespučiju bila veoma korisna. Bila je aktivni učesnik u njegovom poslu i imala je punomoćje za Vespučija kada je bio odsutan.[15]
Reference
uredi- ^ „Vespucci”. CollinsDictionary.com. HarperCollins. Pristupljeno 27. 4. 2020.
- ^ „Amerigo Vespucci”. Biography (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-21.
- ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 42. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ September 2017, Jessie Szalay-Live Science Contributor 21. „Amerigo Vespucci: Facts, Biography & Naming of America”. livescience.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-11-21.
- ^ Fernández-Armesto 2007, str. 4.
- ^ a b Formisano 1992, str. xix–xxvi.
- ^ a b v Pohl 1944.
- ^ a b v g d Fernández-Armesto 2007.
- ^ Pohl 1944, str. 18.
- ^ a b Arciniegas 1955.
- ^ Fernández-Armesto 2007, str. 47–57.
- ^ Brinkbaumer & Hoges 2004, str. 104–109.
- ^ Fernández-Armesto 2007, str. 56–58.
- ^ Markham 1894, "Introduction".
- ^ Fernández-Armesto 2007, str. 51–52.
Literatura
uredi- Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 42. ISBN 86-331-2112-3.
- Arciniegas, Germán (1955). Amerigo and the New World: The Life and Times of Amerigo Vespucci. Prevod: de Onís, Harriet. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0374902801.
- Beazley, Charles Raymond (1911). „Vespucci, Amerigo”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 27 (11 izd.). str. 1053–1054.
- Brinkbaumer, Klaus; Hoges, Clemens (2004). The Voyage of the Vizcaina. Prevod: Streck, Annette. Harcourt. str. 105–109. ISBN 978-0151011865.
- Diffie, Bailey W.; Winius, George D. (1977). Foundations of the Portuguese Empire 1415–1580. University of Minnesota Press. str. 456–462.
- Edwards, Charles Lester; Vespucci, Amerigo (2009). Amerigo Vespucci. Viartis. ISBN 978-1906421021.
- Fernández-Armesto, Felipe (2007). Amerigo: The Man Who Gave His Name to America. New York: Random House.
- Formisano, Luciano (1992). Letters from a New World: Amerigo Vespucci's Discovery of America. New York: Marsilio. ISBN 0941419622.
- Lester, Toby (2009). The Fourth Part of the World
. New York: Free Press. ISBN 978-1416535317. - Magnaghi, Alberto (1924). Amerigo Vespucci: Studio critico, con speciale riguardo ad una nuova valutazione delle fonti e con documenti inediti tratti dal Codice Vaglienti. Rome: Treves.
- Markham, Clements R. (1894). The Letters of Amerigo Vespucci, and Other Documents Illustrative of His Career. London: Hakluyt Society. ISBN 978-1108012867.
- Morison, Samuel Eliot (1974). The European Discovery of America: The Southern Voyages, 1492–1616 . New York: Oxford University Press. str. 276–312.
- Ober, Frederick A. (1907). Amerigo Vespucci. New York & London: Harper & Brothers. ISBN 978-1503010727.
- Pohl, Frederick J. (1944). Amerigo Vespucci: Pilot Major . New York: Columbia University Press. hdl:2027/mdp.39015003944751.
- Ray, Kurt (2004). Amerigo Vespucci: Italian Explorer of the Americas . New York: The Rosen Publishing Group. ISBN 0823936155.
- Schulz, Norbert; Vespucci, Amerigo (2007). Amerigo Vespucci, Mundus Novus (mit Zweittexten). MMO-Verlag. ISBN 978-3981114423.
- Thomas, Hugh (2003). Rivers of Gold. New York: Random House. str. 269–276. ISBN 0375502041.
- Vespucci, Amerigo (1504). Mundus Novus: Letter to Lorenzo Pietro Di Medici. Prevod: Northup, George Tyler. Princeton: Princeton University Press (objavljeno 1916). Pristupljeno 27. 4. 2020.
- Vigneras, Louis-André (1976). The Discovery of South America and the Andalusian Voyages . Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226856094.
Spoljašnje veze
uredi
- Canaday, James A. "The Life of Amerigo Vespucci"
- Amerigo Vespucci na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Amerigo Vespuči na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
- Vespucci, Amerigo. "Account of His First Voyage 1497 (Letter to Pier Soderini, Gonfalonier of the Republic of Florence)" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. avgust 2014). Internet Modern History Sourcebook-Fordham University (U.S.) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. novembar 2014)
- Mason, Wyatt, 'I am America. (And So?)' "The New York Times", 12 December 2007.
- Martin Waldseemüller, Franz Wieser (Ritter von), Edward Burke (trans), The Cosmographiæ Introductio of Martin Waldseemüller in facsimile: followed by the Four voyages of Amerigo Vespucci, The United States Catholic Historical Society, 1908.
- 1507 Waldseemüller Map from the US Library of Congress
- TOPS Lecture at Library of Congress, Drs. France and Easton
- World Digital Library presentation of the 1507 Waldseemüller Map in the Library of Congress. This is the only known surviving copy of the wall map edition of which it is believed 1,000 copies were printed. Four originals of the 1507 globe gore map are in existence in Germany, UK and US.
- Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries High resolution images of works by and/or portraits of Amerigo Vespucci in .jpg and .tiff format.
- Soderini Letters in Giovanni Battista Ramusio, Primo Volume delle Nauigationi et Viaggi, Venetia, 1550, fol.138–140.
