Anastasija Romanovna
Anastasija Romanovna Zaharjina-Jureva (rus. Захарьина-Юрьева, Анастасия Романовна; 1530–1560) je bila supruga Ivana Groznog i prva carica Rusije. Bila je ćerka boljara Romana Jureviča po kome je dinastija Romanov dobila ime.
| Carica Anastasija Romanovna | |
|---|---|
 Statua Anastasije Romanovne | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Anastasija Romanovna Zaharjina-Jureva |
| Datum rođenja | 1530. |
| Datum smrti | 7. avgust 1560. (29/30 god.) |
| Mesto smrti | Kolomensko,,  Rusko carstvo |
| Porodica | |
| Supružnik | Ivan IV Grozni |
| Potomstvo | Ana Ivanovna
Marija Ivanovna Dmitri IvanovičIvan Ivanovič Eudoksija Ivanovna Fjodor I |
| Roditelji | Roman Jurevič Zaharjev-Jurev Julijana Ivanovna |
| Dinastija | Romanov |
| Period | 1547-1560 |
| Prethodnik | Jelena Glinska (Velika kneginja moskovska) |
| Naslednik | Marija Temrjukovna |
Biografija uredi
Bila je izabrana kao najbolja nevesta za Ivana, dovedena u Kremlj posebno za izborni proces. Sve plemenite porodice širom Rusije su dobile poziv da prezentiraju svoje kćerke za ovu svrhu (rečeno je da između 500 i 1500 devojčica biraju). Anastasija i Ivan su se venčali 3. februara 1547. godine u katedrali Blagovesti. Rodila je ukupno šestoro dece. Leta 1560. godine Anastasija je teško obolela. Ivan je sumnjao da je njegova supruga bila žrtva i da su ih trovali boljari. Iako on nije imao dokaze o takvim zločinima, izveo je više mučenja i pogubljenja. Kasnijom analizom početkom 20. veka je utvrđeno da postoji visok nivo žive u kosi, međutim, kako se živa koristila kao lek, ova teorija je dovedena u pitanje.[1] Ona je jedina umela da smiri narav cara Ivana Groznog i nakon njene smrti u 30. godini Grozni je sa Anastasijom poredio sve svoje buduće carice.[2]
Ostalo uredi
Anastasijev brat Nikita Romanovič je bio otac Fjodora, prvi koji je preuzeo prezime Romanov. Sa druge strane, Fjodor Romanov je bio prvi rođak poslednjeg Rjurikovičevog cara Fjodora I. Ova veza sa ugašenom dinastijom olakšala je izbor Feodorovog sina Mihajla Romanova[3] za presto posle vremena nevolja iako je imao samo 16 godina. Zbog veze sa nekadašnjom carskom porodicom bio je omiljen u narodu[4] i tako postao prvi car iz ove dinastije. Osim njega, na ruski presto su pretendovali poljski princ Vladislav, (budući Vladislav IV), zatim švedski kralj Karl Filip, a takođe i mnogi predstavnici poznatih boljarskih rodova.
Potomci uredi
- Ana Ivanovna (10. avgust 1548. — 20. jul 1550)
- Marija Ivanovna (17. mart 1551. — ?)
- Dmitrij Ivanovič (oktobar 1552. — 26. jun 1553)
- Ivan Ivanovič (28. mart 1554. — 19. novembar 1582)
- Jevdokija Ivanova (26. februar 1556. — jun 1558)
- Fjodor I (31. maj 1557. — 6. januar 1598)
Literatura uredi
- (jezik: engleski) Grey, Ian (2016). The Romanovs. New Word City. ISBN 978-1-61230-954-5.
Reference uredi
- ^ (jezik: ruski)„Nauka: otkrыtiя i issledovaniя, kosmos i aviaciя, genetika i drevnie taйnы, novoe o čeloveke i prirode”. 22. 3. 2007. Arhivirano iz originala 22. 03. 2007. g. Pristupljeno 4. 11. 2017.
- ^ „ČETIRI VEKA DINASTIJE ROMANOVIH”. 7. 3. 2013. Pristupljeno 14. 11. 2017.
- ^ „Sve o dinastiji Romanov: Tri veka na ruskom tronu”. 22. 3. 2007. Pristupljeno 4. 11. 2017.
- ^ „Rodonačelnik dinastije Romanov – dobrodušni mladić koji je voleo cveće”. 16. 9. 2017. Pristupljeno 4. 11. 2017.
Spoljašnje veze uredi
- (jezik: ruski) RBS/VT/Anastasiя Romanovna
