Википедија

Ana Komnin Duka

Ana Komnin Duka (umrla 4. januara 1286), poznata na francuskom kao Agnes, bila je kneginja-supruga Kneževine Ahaje 1258–1278 i namesnica između 1259–1262, tokom zatočeništva svog muža, kneza Vilijama II od Vilarduena, od strane vizantijskog car Mihaila VIII Paleologa. Nakon smrti kneza Vilijama II 1278. godine, ponovo se udala za moćnog barona Nikolu II od Svetog Omera.

Ana Komnin Duka
Datum smrti1286
SupružnikNikola II od Svetog Omera, Vilijam II Vilerden
RoditeljiMihajlo II Komnin Duka
Teodora Petralifena

Život

uredi

Ana je bila ćerka epirskog vladara despota Mihaila II Komnina Duke (1230–1268) i njegove žene svete despine Teodore Petralifene.[1]

Brak sa knezom Vilijamom II od Vilarduena

uredi

Godine 1258. bila je udata za kneza od Ahaje, Vilijama II od Vilarduena, u Patrasu, dok je njena sestra Helena bila udata za Manfreda Hoenštaufena, kralja Sicilije. Ovi brakovi su bili deo mreže saveza usmerenih protiv Nikejskog carstva, čije je širenje ugrozilo kako interese epirskog vladara, koji je polagao pravo na vizantijsko carsko nasleđe, tako i samo postojanje latinskih država Grčke. Diplomatski i vojni manevri koji su usledili doveli su do konačnog poraza epirsko-latinskog saveza u bici kod Pelagonije 1259. godine.[2][3]

Knez Vilijam II i većina njegovih barona su bili zarobljeni u bici,[4] i do njihovog povratka, Ana je upravljala Ahajskom kneževinom u ime svog muža, uz pomoć atinskog vojvode, Gaja I de la Roša.[5] Nikejski car, Mihailo VIII Paleolog, ponudio je da oslobodi kneza Vilijama II i njegove plemiće i obezbedi im udobne držače, ako mu predaju Kneževinu; i dok je knez Vilijam II odbio ovu ponudu, nakon ponovnog osvajanja Konstantinopolja od strane cara Mihaila VIII Paleologa, konačno je pristao da preda jedan broj tvrđava i položi zakletvu na vernost caru Mihailu VIII Paleologu u zamenu za njegovu slobodu. Ovo je potvrdio takozvani „Sabor dama“ (pošto su većina muških plemića Aheje bili zatvorenici) u Nikliju, kojim je predsedavala kneginja Ana. Početkom 1262. godine, knez Vilijam II Vilarduen je oslobođen, a utvrđenja Monemvasija i Mistra, kao i oblast Mani, predati su Vizantincima.[6][7]

Smrt kneza Vilijama II i drugi brak

uredi

Kneginja Ana je bila Vilijamova treća žena. Knez Vilijam II je bio bez dece sa svoje prve dve žene, ali mu je Ana rodila dve ćerke, Izabelu i Margaretu.[8] Nakon smrti kneza Vilijama II 1278. godine, po ugovoru iz Viterba, kneževska titula je prešla na kralja Sicilije, Karla I Anžujskog. Kneginja Ana je nasledila patrimonijalni domen Vilarduena, baronija Kalamata i tvrđava Člemoutsi, koju je dobila u miraz od kneza Vilijama II. Takođe je postala staratelj svoje najmlađe ćerke Margarete, dok je Izabela bila udata za Karlovog sina Filipa i otišla u Italiju, gde je ostala i nakon što joj je muž umro 1277. godine.[9]

Godine 1280. Ana se po drugi put udala za bogatog gospodara jedne polovine Tebe, barona Nikolu II od Svetog Omera. Ovo je zabrinulo kralja Karla I, kome je bilo neprijatno da vidi Hlemuci, najjači zamak u Ahaji, i Kalamatu, koja je činila neke od najplodnijih zemalja Kneževine, u rukama već moćnog vazala. Tako je, posle pregovora, 1282. godine, baronesa Ana razmenila svoje posede sa zemljama u drugim mestima u Meseniji.[10] Anin brak sa baronom Nikolom II ostao je bez dece i umrla je 4. januara 1286. godine, sahranjena je pored svog prvog muža u crkvi Svetog Jakova u Andravidi.[11][12]

Reference

uredi
  1. ^ PLP, 1000. Ἄννα.
  2. ^ Bon 1969, str. 120–122
  3. ^ Macrides 2007, str. 344–367
  4. ^ Bon 1969, str. 122
  5. ^ Bon 1969, str. 124
  6. ^ Bon 1969, str. 122–125
  7. ^ Geanakoplos 1959, str. 154–155
  8. ^ Bon 1969, str. 697
  9. ^ Bon 1969, str. 137, 152–153
  10. ^ Bon 1969, str. 156
  11. ^ PLP, 1000. Ἄννα.
  12. ^ Bon 1969, str. 156–157

Literatura

uredi
  • Bon, Antoine (1969). La Morée franque. Recherches historiques, topographiques et archéologiques sur la principauté d'Achaïe [The Frankish Morea. Historical, Topographic and Archaeological Studies on the Principality of Achaea] (in French). Paris: De Boccard. OCLC 869621129.
  • Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434.
  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
  • Trapp, Erich; Walther, Rainer; Beyer, Hans-Veit (1976). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vol. 1. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Комнин_Дука&oldid=27829336”