Andrej Beli

Boris Nikolajevič Bugajev (rus. Бори́с Никола́евич Буга́ев; Moskva, 26. oktobar 1880 - Moskva, 8. januar 1934), poznat pod književnim pseudonimom Andrej Beli (rus. Андре́й Бе́лый), bio je ruski pesnik, romanopisac, esejista i književni teoretičar. Sin uglednog matematičara Nikolaja Bugajeva, Beli se školovao na prirodno-matematičkom fakultetu u Moskvi. Istovremeno je intenzivno proučavao savremenu i klasičnu književnost i filozofiju. Po estetičkim i poetičkim stavovima spada u mlađu generaciju ruskih simbolista. Na njegova uverenja snažno je uticao Kant, Niče, Rikert, Vladimir Solovjov, a posebo antropozof Rudolf Štajner, čiji je Beli bio saradnik i sledbenik. Spajajući dramske, epske i lirske elemente stvorio je novi književni žanr simfoniju. Napisao ih je četiri: Herojsku, Dramsku, Povratak i Pehar oluju. Objavio je zbirke pesama: Zlato u azuru, Urna i Pepeo. Eksperimentisao je na planu jezika u poemi Glosolalija. Temu Oktobarske revolucije obradio je u poemi Hristos Voskrese!

Andrej Beli
Andrej Beli (1912)
Lični podaci
Puno ime	Boris Nikolajevič Bugajev
Datum rođenja	(1880-10-26)26. oktobar 1880.
Mesto rođenja	Moskva, Rusko carstvo
Datum smrti	8. januar 1934.(1934-01-08) (53 god.)
Mesto smrti	Moskva, Sovjetski Savez
Književni rad
Uticaji od	Rudolf Štajner, Fridrih Niče, Imanuel Kant, Vladimir Solovjov, Hajnrih Rikert
Uticao na	Vladimir Nabokov
Najvažnija dela	Zlato u azuru (1904) Srebrni golub (1910) Petrograd (1916)

Objavio je nekoliko romana: Srebrni golub, Petrograd, Moskva, Kotik Letajev i Pokršteni Kinez. U njima je jezički inventivno obrađivao teme odnosa inteligencije i naroda, revoluciju, apsurdnost postojanja i dr. Teorijska gledišta objavio je u zbornicima Simbolizam, Arabeske, Zelena livada i dr. Veoma su značajni i njegovi memoari Na granici dvaju vekova, Početak veka i Između dveju revolucija.

Literatura

• Stojnić, Mila (1996). „Peterburg Andreja Belog”, pogovor u: Andrej Beli, Petrograd. Svetlokomerc. ISBN 978-86-7190-004-1.