Antiopa (Asopova kćerka)
Antiopa (grč. Ἀντιόπη) je u grčkoj mitologiji bila kćerka rečnog boga Asopa ili tebanskog kralja Nikteja i Polikse.
Mitologija uredi
Bila je izuzetno lepa žena i privukla je vrhovnog boga Zevsa. Prema Apolodoru, bila je kćerka Nikteja, kralja Tebe.[1] Kada ju je Zevs silovao prerušen u Satira, pobegla je kralju Sikionu ili Epopeju, koji ju je oženio dirnut njenom lepotom i bespomoćnošću. To je izazvalo rat u kome je Niktej bio ubijen. Ili je Niktej izvršio samoubistvo nakon kćerkinog bekstva, a svog brata Lika pred smrt zavetovao da ga osveti. Lik je ubrzo uspeo da pobedi Sikionce u krvavoj bici, zauzme grad i vrati u Tebu Antiopu kao udovicu. Pošto se porodila u žbunu pored puta i dobila blizance Amfiona i Zeta, Lik ih je odmah ostavio na planini Kiteron. U godinama koje su usledile, trpela je surovost svoje strine Dirke, koja je bila ljubomorna na njenu lepotu. Najzad, Antiopa je uspela da pobegne iz zatvora, uz Zevsovu pomoć koji je naredio okovima da se raskinu. Došla je do kolibe u kojoj su živeli njeni sinovi. Koliba je pripadala kravaru koji ih je našao ostavljene i doveo ih k sebi, te odgajio. Međutim, smatrajući da je Antiopa odbegla robinja, oni nisu hteli da joj pruže sklonište. Uskoro je stigla i Dirka sa bahanalija, koja je zgrabila Antiopu i odvukla je sa sobom. Međutim, kravar je mladiće upozorio da će ih napasti furije, jer nisu pomogli rođenoj majci. Zato su oni pojurili za Dirkom, ubili je, a majku oslobodili.[2][3]
Prema Apoloniju sa Roda i u Homerovoj „Odiseji“, Antiopin otac bio rečni bog Asop.[1] Jedne noći je kralj Sikiona, prerušen u njenog strica, došao i obležao je. Lik, koji je bio njen suprug, zbog toga se razveo od Antiope i oženio Dirkom. Tada ju je zaveo Zevs i ona je ostala trudna. Dirka, sumnjajući da je to Likovo delo, zatvorila je Antiopu u mračnu tamnicu, ali ju je oslobodio Zevs, pred sam porođaj. Kada je rodila blizance, svi su našli utočište kod kravara. Kada su dečaci odrasli, majka je tražila osvetu i oni su pronašli Dirku kako slavi boga Dionisa i ubili je.[2] Međutim, prema pisanju Pausanije, Dionis se osvetio za ubistvo svoje obožavateljke. Učinio je da ona poludi i da tako luta po čitavoj Grčkoj. Takvu ju je pronašao Sizifov unuk Fok, koji ju je izlečio i njome se oženio.[4] Sahranjena je sa njim u zajedničku grobnicu.[1] Ovaj grob je prikazivan na Parnasu.[3]
Osim Amfiona i Zeta, prema nekim izvorima, njena deca su bila i Enopa i Maraton. Međutim, njih je imala sa Epopejem. Prema mnogim autorima, među kojima su i Apolodor, Homer, Higin i Ovidije, njenu sen je video Odisej[5] i bio je ushićen što vidi lik plemenite dame.[2]
Tumačenje uredi
Roberta Grevsa, Antiopa, koja je srećno izbavljena iz tamnice i mrgodna Dirka, podsećaju na Koru (Persefonu), koju prati Hekata. Antiopino ime znači „ona koja se suprotstavila“, jer je na svetim ikonama predstavljena tako da joj je lice okrenuto nebu, a ne zemlji, odnosno podzemnom svetu. Ona je bila Niktejeva kćerka, Nikteida, zato što je izašla iz mraka (Niks je personifikacija noći). Dirkino i Antiopino ludilo u planini smatralo se Bahovim orgijama; zapravo, to su bile orgije kulta obada u kojima su se učesnice ponašale kao junice Mesečeve Boginje kada je žega. Antiopini sinovi su kraljevski blizanci, koje je rodila Mesečeva Boginja, odnosno sveti kralj i njegov vojskovođa.[2]
Reference uredi
- ^ a b v „Greek Myth Index: Antiope”. Arhivirano iz originala 16. 12. 2010. g. Pristupljeno 05. 01. 2011.
- ^ a b v g Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ a b Cermanović-Kuzmanović, A. & Srejović, D. 1992. Leksikon religija i mitova. Savremena administracija. Beograd.
- ^ theoi.com: Antiope
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Antimache to Arsippe
