Википедија

Anton Martin Slomšek

Anton Martin Slomšek (sloven. Anton Martin Slomšek; Uniše, 26. novembar 1800 — 24. septembar 1862) bio je slovenački rimokatolički prelat, koji je služio kao episkop Lavanta od 1846. do svoje smrti.[1] Bio je autor i pesnik, kao i zagovornik nacionalne kulture. Služio je u raznim župama kao prost sveštenik pre nego što je postao biskup u kome se njegov patriotski aktivizam povećao na viši stepen, pošto je zagovarao pisanje i potrebu za obrazovanjem. Napisao je udžbenike za škole, uključujući one koje je sam otvorio, i bio je glasni pristalica ekumenizma i predvodio je napore za postizanje većeg dijaloga sa drugim verama sa naglaskom na pravoslavnoj crkvi.[2][3]

Anton Martin Slomšek
Anton Martin Slomšek
Datum rođenja(1800-11-26)26. novembar 1800.
Mesto rođenjaUniše, Habzburška monarhija
Datum smrti24. septembar 1862.(1862-09-24) (61 god.)
Mesto smrtiMaribor, Austrijsko carstvo

Njegovo proglašenje svecem počelo je 1930-ih, kada su podnošene molbe za početak formalnog razloga, sve je to kulminiralo 19. septembra 1999, kada je papa Jovan Pavle II predsedavao svecem pokojnog biskupa u Mariboru.

Biografija

uredi

Rođen je 26. novembra 1800. u Uniši, kao osmo dete seljaka Marka Slomšeka i Marije. Sveštenik Blaž Slomšek (1708—1740) bio je njegov stric, a Janez Slomšek (1831—1909) sin rođaka Gregorija po ocu.[4][5]

Teološke i filozofske studije pohađao je od 1821. godine (školski drug mu je bio pesnik France Prešeren) kako bi stupio u sveštenstvo i kao takav je kasnije zaređen 8. septembra 1824. godine u Klagenfurtu. Prvu misu održao je 26. septembra u Olimju.[6] Prvo je služio kao parohijski kapelan u Bizeljskoj, a zatim u Novoj Cerkevi.[7] Od 1829. do 1838. služio je kao duhovni direktor bogoslovije u Klagenfurtu. Godine 1838. postao je paroh. Godine 1844. preselio se u Sankt Andre i vodio školu u Lavantu, istovremeno služeći i kao kanonik katedrale.[8] Parohijski sveštenik u Celju postao je marta 1846. godine neposredno pre imenovanja za episkopa. U jednom od svojih konačnih imenovanja, papa Grgur XVI odredio je Slomšeka za novog episkopa Lavanta i službu je primio nekoliko meseci kasnije u Salcburgu, mada je formalno postavljanje proslavio tek septembra 1859.

 
Grobnica u mariborskoj katedrali.

Težio je verskom obrazovanju u školama i obrazovanju na slovenačkom jeziku, počeo je pisati brojne knjige na tu temu. Slomšek je važio za izvrsnog propovednika, kao i za neumornog i skromnog duhovnika. Vladika je nadgledao izgradnju novih škola, a sam je izdavao udžbenike za učenike i uređivao druge, istovremeno objavljujući sopstvene besede i episkopske izjave.[9] Takođe je pisao pesme i neke od njih (poput En hribček bom kupil) postigle su veliki društveni status, a neke se i danas pevaju. Zajedno sa Andrejem Ajnšpilerom i Antonom Janežićem bio je suosnivač udruženja Hermagoras koje je najstarija slovenačka izdavačka kuća.[10] Osnovao je pokrete za veće napore ekumenizma. Papa Pije IX poverio mu je misiju da obnovi verski život u benediktinskim manastirima i tako je obavio niz apostolskih poseta da bi video ova mesta. Pozvao je lazariste da se nastane u njegovoj eparhiji i 1846. pokrenuo je list Drobtinice za svoju eparhiju. Takođe je osnovao bratstvo svetih Ćirila i Metodija 1851. godine za veći ekumenizam sa pravoslavnom crkvom.[11] Slomšek je podržao one u misijama i podstakao duhovne vežbe.

Preminuo je 24. septembra 1862. godine, u Mariboru, nakon što je neko vreme patio od niza stomačnih bolesti. Njegovi posmrtni ostaci pokopani su u mariborskoj katedrali.[12]

Beatifikacija

uredi

Proces beatifikacije otvoren je u Mariboru u informativnom procesu koji je istraživao njegov život i vrline, a koji su kasnije dobili potvrdu 2. decembra 1994. od kongregacije za kauze svetaca. Procena je izvršena 1995. godine. Istoričari su prvi put odobrili 9. januara 1996. godine, kao i teolozi 2. aprila 1996. godine. Njegov herojski život potvrđen je 13. maja 1996. godine, što je omogućilo papi Jovanu Pavlu II da ga proglasi svecem.

Čudo za njegovu beatifikaciju je istraženo i dobilo je validaciju 20. juna 1996. pre nego što ga je medicinsko veće odobrilo 4. februara 1997. teolozi su to takođe učinili 20. juna 1997. Jovan Pavle II odobrio je ovo čudo 3. jula 1998. godine i proglasio Slomšeka za sveca u Mariboru, dok je bio u Sloveniji 19. septembra 1999.

Reference

uredi
  1. ^ „Blessed Anton Maria Slomšek”. Saints SQPN. 16. 11. 2016. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  2. ^ „Biographies of New Blesseds - 1999”. EWTN. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  3. ^ „Blessed Anton Martin Slomšek”. Santi e Beati. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  4. ^ „Blessed Anton Maria Slomšek”. Saints SQPN. 16. 11. 2016. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  5. ^ „Blessed Anton Martin Slomšek”. Santi e Beati. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  6. ^ „Blessed Anton Maria Slomšek”. Saints SQPN. 16. 11. 2016. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  7. ^ „Blessed Anton Martin Slomšek”. Santi e Beati. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  8. ^ „Biographies of New Blesseds - 1999”. EWTN. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  9. ^ „Blessed Anton Maria Slomšek”. Saints SQPN. 16. 11. 2016. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  10. ^ „Biographies of New Blesseds - 1999”. EWTN. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  11. ^ „Blessed Anton Martin Slomšek”. Santi e Beati. Pristupljeno 12. 2. 2017. 
  12. ^ „Blessed Anton Martin Slomšek”. Santi e Beati. Pristupljeno 12. 2. 2017. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi

  Mediji vezani za članak Anton Martin Slomšek na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антон_Мартин_Сломшек&oldid=27835873”