Aragonit
CА(CО3); Појављивање: стубичасти, прутићасти, бубрежасти, влакнасти, зрнасти, пизолитни, оолитни; Боја: безбојан, снежно бео, сив, жут, ружичаст,
Aragonit je mineral iz grupe karbonata, jedan od dva prirodna polimorfna oblika kalcijum karbonata, hemijske formule CaCO3. Drugi mineral sa istom hemijskom formulom je kalcit.[1][2][3]
| Aragonit | |
|---|---|
 | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Mineral |
| Formula | CaCO3 |
| Kristalne sisteme | rombična |
| Identifikacija | |
| Molekulska masa | 100,09 g/mol |
| Tvrdoća po Mosu | 3,5 − 4,5 |
| Sjajnost | staklasta |
| Gustina | 2,95 g/cm³ |
| Rastvorljivost | HCl |
Pojave u prirodi uredi
Tipski lokalitet aragonita je Molina-de-Aragon (šp. Molina de Aragón, Provincija Gvadalahara, Španija), 25 km od Aragona. Aragonitska pećina, Ohtinska, se nalazi u Slovačkoj. U SAD, aragonit koji je formirao stalaktite i „pećinske cvetove“ (engl. anthodite) je poznat iz Karsbad kaverni i drugih pećina. Masivne naslage oolitičnog aragonita nalaze se na dnu mora na Bahamima.[4]
Vidi još uredi
Mediji na Ostavi
Definicije iz Vikirečnika
Podaci na VikipodacimaIzvori uredi
- ^ Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
Literatura uredi
- Babič D. (2003). Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet.
