Arhimandrit Misail (Cvetković Bajkuš)
Misail Cvetković Bajkuš (Trn, krajem 18. veka — Trn, 1883) je bio arhimandrit manastira Svete Bogorodice u Znepolju i prvi učitelj vladike Petra II Petrovića Njegoša.
| Misail Cvetković Bajkuš | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Mihailo Cvetković Bajkuš |
| Datum rođenja | 18. vek |
| Mesto rođenja | Trn, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 1883 |
| Mesto smrti | Trn, Kneževina Bugarska |
| Arhimandrit | |
| Godine | 1837—1877 |
Biografija uredi
Mihailo Cvetković Bajkuš je rođen krajem 18. veka u Trnu, tada u sastavu Pirotske nahije, danas u zapadnoj Bugarskoj. Odrastao je kao siroče u Šumadiji. Za vreme Prvog srpskog ustanka mnogi iz njegove porodice su se borili kao dobrovoljci u Karađorđevoj vojsci predvođeni Znepoljcem hajduk Apostolom i vojvodama Mitom i Marinkom Pirotskim. Pošto je odlazak u Srbiju u to vreme bio nesiguran odlučio je da ode u Crnu Goru. Na putu je svratio u manastir Visoki Dečani gde se zakaluđerio, a potom je dve godine proveo u manastiru Savina kod Herceg Novog, kod arhimandrita Nikanora Bogetića.[1]
Boravak u Crnoj Gori uredi
U Crnu Goru je stigao 1822. godine i jedno vreme je hajdukovao sa Crnogorcima. Potom je došao na dvor vladike Petra I gde je proveo tri godine. Vladika Petar I je poverio Misailu zadatak da nauči mladog Rada Tomova osnove pismenosti.[2] Mladi Rade je tada imao već 13 godina i bio je viši od njega. U početku nije bio rad učenju,[1] ali uz trud Misaila Rade je naučio prvu knjigu. On mu je bio učitelj sve do dolaska u Crnu Goru Sime Milutinovića Sarajlije. Ostao je u Crnoj Gori do smrti Petra I i po povratku Petra II iz Rusije napušta Crnu Goru.
Povratak u Znepolje uredi
Proputovao je Italiju, posetio je Svetu goru, Smirnu, Grčku, Misir, Frušku goru i putovao je po Srbiji. U Trnu je 1825. godine podigao crkvu Svete Petke, uloživši 130.000 groša[3] i obnovio je manastir Svete Bogorodice kod Trna 1837. godine, uloživši 70.000 groša, u kome je po povratku u Trn bio arhimandrit. U njemu je ostao 40 godina. Bio je prijatelj kneza Miloša i Mihaila, pomažući njihove planove za oslobođenje današnje jugoistočne Srbije.[4] Kada je saznao za njegov rodoljubivi rad, Midhat-paša je naredio Belom Memedu da zatvori arhimandrita Misaila i još nekoliko viđenijih Srba — popa Gligorija Mađarovog, trgovce Ignjata Nasaljevskoga, Tanču Zelenogradskoga, Gigu pop Anđelovoga i Milenka Banjskoga, koji su prebačeni u Nišku tvrđavu. Tu su ostali skoro četiri meseca, dok su istragom bezuspešno pokušavali da utvrde njihovu prepisku sa beogradskim mitropolitom u cilju nekog prevrata. Okrivljeni Znepoljci su spašeni zalaganjem Aranđela Stanojevića Trnskog, koji je uz velike napore uspeo da ih oslobodi. Turci su njega i manastir plenili tokom poslednjeg srpsko-turskog rata. Oteli su mu 25.000 groša u novcu i još stoke u vrednosti 40.000 groša. Pored ostalog oduzeli su mu krst zlatan sa časnim drvetom, donet sa Sv. Gore i dve male crnogorske puške, koje su mu bile uspomena na vojevanje i hajdukovanje.[3]
Po oslobođenju od Turaka, od kraja 1877. do juna 1878. godine, najviše na oslobođenju Znepolja su radili Aranđel Stanojević Trnski i arhimandrit Misail. Kada je posle oslobođenja Mita Rakić posetio Znepolje, zatekao je u manastiru Sv. Bogorodice Mislovštičke arhimandrita Misaila, koji mu je pričao o svom boravku u Crnoj Gori, svom učeniku Njegošu i kako najradije čita Razgovor ugodni naroda Slovinskoga od Dalmatinca Andrije Kačić Miošića, kome se divio kako je to delo napisao. Umro je 1883. godine u Trnu, gde je i sahranjen u crkvi Sv. Petke.[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Lilić 2007, str. 129.
- ^ a b Lilić 2007, str. 99.
- ^ a b "Otadžbina", Beograd 1881. godine
- ^ Lilić 2007, str. 130.
Literatura uredi
- Lilić, Borislava (2007). Znamenite ličnosti srpske nauke i kulture. Beograd.
