Atentat u Narodnoj skupštini
Atentat u Narodnoj skupštini je izvršen 20. juna 1928. godine kada je Puniša Račić, srpski političar iz Crne Gore, na sednici Narodne skupštine Kraljevine SHS pištoljem ubio grupu narodnih poslanika Hrvatske seljačke stranke. Račić je upucao tri člana HSS, uključujući i njenog vođu Stjepana Radića. Dvojica poslanika su odmah ubijena, dok je Stjepan Radić smrtno ranjen preminuo mesec dana kasnije.
Tok atentata uredi
Dana 20. jun 1928. veoma burna sednica Narodne skupštine je eskalirala tokom nastupa radikalskog poslanika Tome Popovića, koji je verbalno napao Stjepana Radića, koji je odbijao da se uključi u diskusiju, i uprkos opomeni predsednika skupštine, zapretio da će „Ako se vaš vođa, ako Stjepan Radić, koji bruka hrvatski narod, i dalje produži sa vređanjem, da će njegova glava pasti. Ja vam gospodo to kažem i od toga ne bežim! Ja vam to jamčim!". Tomu Popovića je za govornicom zamenio Puniša Račić, radikalski poslanik iz Crne Gore, koji je, pošto je pozdravio držanje poslanika Popovića i sam zapretio „I gospodo, kao Srbin i narodni poslanik prema svojoj naciji i otadžbini otvoreno kažem, da ću upotrebiti i drugo oružje, koje treba da zaštiti interese srpstva..." Pošto je poslanik Svetozar Pribićević kazao „Hoćete da se u Londonu čuje da se ovde preti oružjem?" Račić je nastavio „Ima nekoliko godina, otkad je trebalo da se naša država konsolidira, kad je trebao naš narod da iskoristi, što je stekao u ratu svojim junaštvima i vernošću prema saveznicima. Sve dotle je jedan deo naroda upotrebljavao, što je najgore, klevete da ometa sređenje, i izdavao interese našeg naroda i ove naše države." Na optužbu o izdaji došlo je do velikog uzbuđenja u redovima Seljačke i Samostalne demokratske stranke. Izrevoltiran, poslanik HSS-a Ivan Pernar, prišao je Račiću koji je silazio sa govornice i doviknuo mu: „Opljačkao si begove!"[1] Račić je prvo pozvao predsedavajućeg Ninka Perića da kazni Pernara, i vratio se na govornicu, gde je uzviknuo „Ako ga ne kaznite, ja ću da ga kaznim. Ja ću se lično obračunati sa njime. Ko god bude pokušao, da se stavi između mene i Pernara, poginuće!"[1]
Predsednik skupštine je u tom trenutku iz nerazjašnjenih razloga napustio dvoranu. Tada je Račić izvadio pištolj i prvo pucao u Pernara, ranivši ga. Račić je zatim pokušao da ubije Radića i Pribićevića koji su sedeli jedan iza drugog, ali je umesto njih ubio Đuru Basaričeka i ranio Ivana Granđu. Obojica su pokušala da spasu Radića od Račića. Potom je Račić ranio Radića u stomak. Kada je Pavle Radić pritrčao u pomoć svom stricu, Račić uzviknuo „Tebe sam tražio” i usmrtio Pavla Radića.[1] Račić je otišao iz skupštine i automobilom svog brata Dragana Bojovića se odvezao u grad. Sutradan se Račić sa Bojovićem pojavio kod ministra unutrašnjih poslova Antona Korošeca i predao se.
Stjepan Radić je odnet u bolnicu i 8. avgusta je preminuo.
Posledice uredi
Nakon ubistava, hrvatska opozicija se kompletno povukla iz skupštine, izjavivši da se neće vratiti u skupštinu u kojoj je ubijeno nekoliko njenih poslanika. Prvog avgusta, na sastanku u Zagrebu, su osudili proglašenje Kraljevine SHS od 1. decembra i zatražili da se pregovori o ujedinjenju počnu ispočetka. Stjepan Radić je preminuo 8. avgusta 1928. Prvog septembra 1928. konferencija Hrvatske stranke prava u Zagrebu donosi odluku o samostalnosti i nezavisnosti Hrvatske.
6. januara 1929. kralj Aleksandar Karađorđević uvodi diktaturu kojom se onemogućuje svaki legalni politički rad. Dan po zavođenju diktature, 7. januara, dr. Ante Pavelić tajno osniva UHRO (Ustaša - hrvatska revolucionarna organizacija) u Zagrebu, radi borbe protiv navodne tiranije kralja Aleksandra Karađorđevića i Jugoslavije, a za ostvarenje samostalne hrvatske države.[2]
Galerija slika uredi
-
Puniša Račić, atentator -
Đuro Basariček, ubijen -
Pavle Radić, ubijen -
Stjepan Radić, naknadno preminuo od posledica ranjavanja
.jpg)
Reference uredi
- ^ a b v Fogelquist 2011, str. 312.
- ^ Hrvatska u Jugoslaviji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. mart 2016), Pristupljeno 25. 4. 2013.
Literatura uredi
- Zvonimir Kulundžić, Atentat na Stjepana Radića, Zagreb 1967.
- Ljubomir Antić, Hrvatska federalistička seljačka stranka, Radovi IHP, 15/1982.
- Branislav Gligorijević, Parlament i političke stranke u Jugoslaviji 1919—1929, Beograd 1979.
- Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Fogelquist, Alan (2011). Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929. Lulu.com. ISBN 978-1-257-94299-2.