Википедија

Ahlorhidrija

Ahlorhidrija ili hipohlorhidrija (lat. Achylia gastrica)[1] neuobičajeno je stanja u kome je proizvodnja hlorovodonične kiseline u želucu odsutna ili smanjena. Ahlorhidrija je obično sekundarna u odnosu na osnovno zdravstveno stanje.[2]

Ahlorhidrija
SinonimiHypochlorhydria
Hlorovodonik (glavna komponenta želudačne kiseline)
Specijalnostiinterna medicina

Želudačna kiselina je tečnost koju luči želudac. Sastoji se od hlorovodonične kiseline, kalijum i natrijum hlorida. Hlorovodonična kiselina igra integralnu ulogu u varenju hrane i štiti telo od patogena koji se unose hranom ili vodom. Ćelije koje oblažu želudac su uglavnom uključene u njegovu proizvodnju.

U ahlorhidriji želudačni sokovi pacijenata u sebi sadrži premalo ili uopšte ne sadrže hlorovodoničnu kiselinu. Kao posledica toga, poremećena je apsorpcija supstanci kao što je gvožđe što može da rezultuje pernicioznom anemijom. Lečenje se sastoji od dijetalnih procedura i unosa vitamina B12.[3]

Definicije

uredi

Prvo, ahlorhidrija je definisana vršnim izlučivanjam kiseline kao odgovorom na maksimalno efikasan stimulus koji rezultuje intragastričnim pH većim od 5,09 kod muškaraca i većim od 6,81 kod žena.

Drugo, ahlorhidrija je definisana maksimalnim vršnim izlučivanjam kiseline manjim od 6,9 m/mol/h kod muškaraca i manjim od 5,0 m/mol/h kod žena.

Treće, ahlorhidrija je definisana kao odnos serumskog pepsinogena I/pepsinogena II manji od 2,9.

Nekoliko zdravstvenih stanja i specifične operacije želuca mogu dovesti do ahlorhidrije Akhlorhidrija je povezana sa intestinalnom metaplazijom sluzokože želuca, što može dovesti do displazije, pa se svrstava u premaligna stanja.[4]

Epidemiologija

uredi

Ustanovljena je jasna veza između starenja i ahlorhidrije. Studije iz Evrope su objavile da se prevalencija ahlorhidrije kreće u rasponu od 1% do 4,7% kod zdravih osoba.[5][6]

Rasa

Nije prijavljeno da ahlorhidrija različito utiče na različite rase.

Socijalno poreklo

Relativna prevalencija Helikobaktera pilori kod pojedinaca različitog socioekonomskog porekla mogla bi da promeni ovu povezanost.

Pol

Demografski podaci pokazuju jednaku prevalenciju ahlorhidrije među muškarcima i ženama.[5]

Starost

Mnoge studije su ukazivale na poremećeno lučenje kiseline u odnosu na starenje. Ova veza se uglavnom primećuje kod ljudi sa simptomima gastrointestinalnog trakta. Prema izveštaju Segala i saradnika na 1590 pacijenata, incidencija ahlorhidrije je bila 19% u petoj deceniji života i 69% u osmoj deceniji života.[7]

Povećana stopa ahlorhidrije je takođe povezana sa porastom učestalosti raka želuca. Ovi nalazi se mogu objasniti većom prevalencijom Helikobakter pilori kod starijih osoba.

Slično, studija iz Danske je pokazala da se učestalost ahlorhidrije kod pacijenata brzo povećala sa 1,8% u petoj deceniji na 18,5% u osmoj deceniji.[5]

Etiologija

uredi

Ahlorhidrija se može razviti kao posledica sledećih stanja:[8]

Dejstva antitela na antiparijetalne ćelije

uredi

Antitela usmerena protiv unutrašnjeg faktora želuca rezultuju nedostatkom kobalamina (ovo stanje se zove perniciozna anemija) .[8]

Dva tipa antitela protiv unutrašnjeg faktora su:

  • antitela koja blokiraju vezivanje kobalamina za intrinzični faktor i
  • antitela koja blokiraju vezivanje kompleksa intrinzičnog faktor-kobalamin za ilealne receptore.

Klinički, visoko specifična antitela na intrinzični faktor nalaze se kod oko 70% pacijenata sa pernicioznom anemijom.

Druga komponenta perniciozne anemije je hronični atrofični gastritis koji dovodi do pada proizvodnje unutrašnjeg faktora. Hronični atrofični gastritis u pernicioznoj anemiji je takođe povezan sa povećanim rizikom od karcinoma creva i karcinoidnih tumora želuca.

Klinički faktori povezani sa autoimunim gastritisom pored nedostatka vitamina B-12 uključuju celijakiju, neurološke simptome i pozitivnu porodičnu anamnezu.[3]

Perniciozna anemija se javlja u kombinaciji sa drugim autoimunim poremećajima.[9] U jednoj studiji, autoimuni poremećaji štitne žlezde su primećeni kod 24% od 162 pacijenata sa pernicioznom anemijom. U ovom stanju, histologiju fundusa karakteriše teška atrofija žlezde. Devedeset posto pacijenata ima antitela usmerena protiv H + /K +  -ATPazne pumpe. Kod ovih pacijenata, ahlorhidrija dovodi do izražene hipergastrinemije (>1000 pg/mL) sa naknadnom hiperplazijom želudačnih ECL ćelija. Karcinoidni tumori želuca se razvijaju kod 3-5% pacijenata.[10]

Antitela parijetalnih ćelija nalaze se kod 20% pacijenata sa dijabetesom tipa 1, što označava autoimuni gastritis, ahlorhidriju i pernicioznu anemiju. Ovo stanje može dovesti do proliferacije ECL ćelija i karcinoidnih tumora želuca.

Hronična infekcija želuca Helikobakterom pilori

uredi

ECL ćelije u sluznici želuca kontrolišu lučenje kiseline oslobađanjem histamina nakon stimulacije gastrinom. Tokom hronične infekcije Helikobakterom pilori, oslobađaju se proinflamatorni citokini, kao što su interferon (IFN)-alfa i faktor nekroze tumora (TNF)-alfa. Ovo oslobađanje citokina može uticati na ECL ćelije narušavanjem njihove sekretorne funkcije i dovesti do ahlorhidrije i posledično raka želuca preko ECL hiperplazije povećanom stimulacijom gastrinom.[11][12]

Hronična infekcija želuca Helikobakterom pilori izaziva gastritis, najizraženiji u telu želuca, i dovodi do dubokog supresije sekrecije želudačne kiseline.[13]

Relativno nedavne studije su pokazale povezanost između infekcije u detinjstvu sa H pilori i niskog serumskog gvožđa i hipohlorhidrije.[14]

Terapija inhibitorima protonske pumpe

uredi

Upotreba PPI menja ulogu gastrina u održavanju gastrične homeostaze i kontroli lučenja kiseline. Duboka supresija želučane kiseline povezana je sa prekomernim rastom bakterija, enteroinfekcijama i hipergastrinemijom.[15]

Želudac u mišjim modelima sa inaktiviranim parijetalnim ćelijama kasnije razvija ahlorhidriju. Ahlorhidrija stimuliše antralne G ćelije da oslobađaju gastrin. Gastrin, zauzvrat, stimuliše oksintičnu sluzokožu, što na kraju može dovesti do hiperplazije ECL ćelija. U ovim modelima primećen je prekomerni rast bakterija i intestinalna metaplazija koja dovodi do tumora želuca. Dalje, poremećaj homeostaze gastrina (i prekursora gastrina) koji dovodi do kolorektalne karcinogeneze je ispitan u ovim modelima.[15]

Ostali uzroci

uredi
  • Gastrični bajpas, ili operacija isključivanja želuca koja se izvodi kod pacijenata sa masivnom gojaznošću kako bi se smanjio unos hrane. Istraživanja pokazuju da izlučivanje kiseline koje nije puferovano hranom u isključenom želucu dovodi do smanjenog lučenja gastrina, što dovodi do ahlorhidrije kod takvih pacijenata.
  • Endokrini tumor koji obično nastaju iz beta-pankreasnih ćelija i luči vazoaktivni intestinalni peptid. Može biti povezano sa MEN1. Ogromne količine VIP sekreta izazivaju vodenu dijareju, hipokalemiju, ahlorhidriju, vazodilataciju, hiperkalcemiju i hiperglikemiju.
  • Hipotireoza (neaktivna štitna žlezda): u kojoj hormon štitne žlezde igra ulogu u lučenju hlorovodonične kiseline, pa hipotireoza može dovesti do ahlorhidrije.
  • Zračenje želuca: može izazvati ahlorhidriju.
  • Rak želuca: dovodi do o ahlorhidrije.

Patofiziologija

uredi

Parijetalne ćelije koje oblažu zid želuca su od vitalnog značaja za održavanje kiselog pH želuca. Oni to rade uz pomoć vodonik-kalijum ATPazne pumpe (HKA pumpe) koja potiskuje kalijum i vodonik nazad u želudac. Da bi pumpa radila, joni kalijuma moraju da uđu nazad u želudac kroz apikalnu membranu. Apikalna membrana je obložena kalijum-selektivnim kanalima koji su odgovorni za efluks kalijumovih jona. Oni se nazivaju unutrašnji kanali ispravljača.

Utvrđeno je da ciljano brisanje gena bilo koje od podjedinica dovodi do ahlorhidrije. Studija je pokazala da oni igraju suštinsku ulogu u sekreciji želudačne kiseline tako što održavaju snabdevanje luminalnim kalijumom kako bi pumpa HK-ATPaze bila funkcionalna. U istoj studiji, disfunkcija KCNK1 je takođe izazvala razvoj neoplazije želuca nezavisno od infekcije H. Pilori (sekundarno nakon ahlorhidrije). Prema tome, svako oštečenje parijetalnih ćelija na bilo koji način (antitela, operacija, lekovi) može dovesti do ahlorhidrije koja dalje aktivira višestruke kaskade događaja koji mogu dovesti do proliferacije bakterija, simptome od strane gastrointestinalnog trakta pa čak i rak želuca.[16]

Klinička slika

uredi

Bez obzira na uzrok, ahlorhidrija može rezultovati kao komplikacije prekomernog rasta bakterija i crevne metaplazije, a simptomi su često u skladu sa ovim bolestima:

Pošto kiseli pH olakšava apsorpciju gvožđa, pacijenti sa ahlorhidrijom često razvijaju anemiju zbog nedostatka gvožđa. Kiselo okruženje želuca pomaže pretvaranju pepsinogena u pepsin, što je veoma važno u varenju proteina u manje komponente, kao što je složeni protein u jednostavne peptide i aminokiseline unutar želuca, koje kasnije apsorbuje gastrointestinalni trakt.

Prekomerni rast bakterija i nedostatak B12 (perniciozna anemija) mogu izazvati nedostatke mikronutrijenata koji rezultuju različitim kliničkim neurološkim manifestacijama:

  • vizuelne promene,
  • parestezije,
  • ataksija,
  • slabost udova, p
  • oremećaj hoda,
  • poremećaj pamćenja,
  • halucinacije i
  • promene ličnosti i raspoloženja.

Kod alhlorhidrije povećan je i rizik od određenih infekcija.

Čak i bez prekomernog rasta bakterija, nizak nivo želudačne kiseline (visok pH) može dovesti do nedostataka u ishrani kroz smanjenu apsorpciju osnovnih elektrolita (magnezijum, cink, itd.) i vitamina (uključujući vitamin C, vitamin K i B kompleks vitamina). Takvi nedostaci mogu biti uključeni u razvoj širokog spektra bolesti, od prilično benignih neuromuskularnih problema do bolesti opasnih po život.

Terapija

uredi

Lečenje se fokusira na rešavanje osnovnog uzroka simptoma.

Lečenje gastritisa koji dovodi do perniciozne anemije sastoji se od parenteralne injekcije vitamina B-12. Pridružena imunološki posredovana stanja (npr. dijabetes melitus zavisan od insulina, autoimuni tiroiditis) takođe treba lečiti. Međutim, lečenje ovih poremećaja nema poznati efekat u lečenju ahlorhidrije.

Ahlorhidrija povezana sa infekcijom Helikobacter pilori može reagovati na terapiju eradikacije H. pilori, iako nastavak lučenja želudačne kiseline može biti samo delimičan i ne može uvek da preokrene stanje u potpunosti.[18]

Antimikrobni agensi, uključujući metronidazol, amoksicilin/klavulanat kalijum, ciprofloksacin i rifaksimin, mogu se koristiti za lečenje prekomernog rasta bakterija.

Ahlorhidrija koja je rezultat dugotrajne upotrebe inhibitora protonske pumpe (PPI) može se lečiti smanjenjem doze ili povlačenjem iz upotrebe ovih preparata.

Prognoza

uredi

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu je hronično stanje. Ponovni tretman može biti potreban jednom u u periodu od 1 do 6 meseci. Postoje izveštaji o ciklusu upotrebe antibiotika kako bi se smanjio rizik od rezistencije na antibiotike.[19]

Mortalitet/morbiditet

uredi

Nekoliko stanja povezanih sa ahlorhidrijom dovodi do povećanja mortaliteta i morbiditeta. Konkretno, ahlorhidrija je povezana sa sledećim glavnim posledicama:[20]

  • rak želuca,
  • prelom kuka i
  • prekomerni rast bakterija.

Karcinoidni tumori

Ahlorhidrija je važan uzrok hipergastrinemije, koja kasnije može dovesti do razvoja karcinoidnih tumora gastrointestinalnog trakta.[21]

U izveštaju Američkog društva za rak, oko 5.000 karcinoidnih tumora se dijagnostikuje svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Statistike Nacionalnog instituta za rak pokazuju da približno 74% ovih tumora potiče iz GI trakta, dok 8,7% svih enteričnih karcinoidnih tumora potiče iz želuca.[22]

Mortalitet specifičan za karcinoidni tumor želuca je prethodno proučavan i glasi:

  • 5-godišnje preživljavanje je 64% sa lokalizovanom bolešću,
  • 40% sa regionalnom bolešću i
  • 10% sa udaljenim širenjem bolesti.

Prelom kuka

Dugotrajna terapija inhibitorima protonske pumpe, posebno u visokim dozama, povezana je sa povećanim rizikom od preloma kuka. Stopa mortaliteta tokom prve godine nakon preloma kuka je 20%. Među onima koji prežive, 1 od 5 pacijenata zahteva negu u domu za stare.

Izvori

uredi
  1. ^ „Medical Definition of ACHYLIA GASTRICA”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-22. 
  2. ^ Schubert, M. L.; Peura, D. A. (jun 2008). „Control of gastric acid secretion in health and disease”. Gastroenterology. 134 (7): 1842—60. PMID 18474247. doi:10.1053/j.gastro.2008.05.021. .
  3. ^ a b Miceli, E.; Lenti, M. V.; Padula, D.; Luinetti, O.; Vattiato, C.; Monti, C. M.; Di Stefano, M.; Corazza, G. R. (jul 2012). „Common features of patients with autoimmune atrophic gastritis”. Clin Gastroenterol Hepatol. 10 (7): 812—4. PMID 22387252. doi:10.1016/j.cgh.2012.02.018. 
  4. ^ „Achlorhydria: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2021-10-06. 
  5. ^ a b v Christiansen, P. M. (1968). „The incidence of achlorhydria and hypochlorhydria in healthy subjects and patients with gastrointestinal diseases”. Scand J Gastroenterol. 3 (5): 497—508. PMID 5706664. doi:10.3109/00365526809179909. .
  6. ^ Bins, M.; Burgers, P. I.; Selbach, S. G.; Van Wettum, T. B.; Lamers, C. B.; Van Tongeren, J. H. (februar 1984). „Prevalence of achlorhydria in a normal population and its relation to serum gastrin”. Hepatogastroenterology. 31 (1): 41—3. PMID 6698487. .
  7. ^ Segal, H. L.; Samloff, I. M. (april 1973). „Gastric cancer--increased frequency in patients with achlorhydria”. Am J Dig Dis. 18 (4): 295—9. PMID 4695615. S2CID 27174109. doi:10.1007/BF01070990. 
  8. ^ a b „Achlorhydria: Background, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2021-10-06. 
  9. ^ Lahner, E.; Annibale, B. (2009-11-07). „Pernicious anemia: New insights from a gastroenterological point of view”. World J Gastroenterol. 15 (41): 5121—8. PMC 2773890  . PMID 19891010. doi:10.3748/wjg.15.5121  . .
  10. ^ Chandra, M.; Zhou, H.; Li, Q.; Muallem, S.; Hofmann, S. L.; Soyombo, A. A. (mart 2011). „A role for the Ca2+ channel TRPML1 in gastric acid secretion, based on analysis of knockout mice”. Gastroenterology. 140 (3): 857—67. PMC 3057336  . PMID 21111738. doi:10.1053/j.gastro.2010.11.040. .
  11. ^ Wang, F.; Xia, P.; Wu, F.; Wang, D.; Wang, W.; Ward, T.; Liu, Y.; Aikhionbare, F.; Guo, Z.; Powell, M.; Liu, B.; Bi, F.; Shaw, A.; Zhu, Z.; Elmoselhi, A.; Fan, D.; Cover, T. L.; Ding, X.; Yao, X. (2008-09-26). „Helicobacter pylori VacA disrupts apical membrane-cytoskeletal interactions in gastric parietal cells”. J Biol Chem. 283 (39): 26714—25. PMC 2546541  . PMID 18625712. doi:10.1074/jbc.M800527200  . 
  12. ^ Argent, R. H.; Thomas, R. J.; Aviles-Jimenez, F.; Letley, D. P.; Limb, M. C.; El-Omar, E. M.; Atherton, J. C. (2008-04-01). „Toxigenic Helicobacter pylori infection precedes gastric hypochlorhydria in cancer relatives, and H. Pylori virulence evolves in these families”. Clin Cancer Res. 14 (7): 2227—35. PMID 18381965. S2CID 20456990. doi:10.1158/1078-0432.CCR-07-2022. 
  13. ^ Wang, Fengsong; Xia, Peng; Wu, Fang; Wang, Dongmei; Wang, Wei; Ward, Tarsha; Liu, Ya; Aikhionbare, Felix; Guo, Zhen (2008). „Helicobacter pylori VacA Disrupts Apical Membrane-Cytoskeletal Interactions in Gastric Parietal Cells”. Journal of Biological Chemistry. 283 (39): 26714—26725. ISSN 0021-9258. PMC 2546541  . PMID 18625712. doi:10.1074/jbc.m800527200  . 
  14. ^ Harris PR, Serrano CA, Villagran A; et al. (april 2013). „Helicobacter pylori-associated hypochlorhydria in children, and development of iron deficiency”. J Clin Pathol. 66 (4): 343—7. PMID 23268321. S2CID 35283052. doi:10.1136/jclinpath-2012-201243. .
  15. ^ a b „Proton pump inhibitor therapy U:Achlorhydria: Background, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2022-09-06. 
  16. ^ Kayamba, Violet; Shibemba, Aaron; Zyambo, Kanekwa; Heimburger, Douglas C.; Morgan, Douglas R.; Kelly, Paul (2017-09-08). „High prevalence of gastric intestinal metaplasia detected by confocal laser endomicroscopy in Zambian adults”. PLOS ONE. 12 (9): e0184272. ISSN 1932-6203. doi:10.1371/journal.pone.0184272. 
  17. ^ Rasmussen, Sanne (2014). „Overlap of Symptoms of Gastroesophageal Reflux Disease, Dyspepsia and Irritable Bowel Syndrome in the General Population”. Internal Medicine: Open Access. 04 (03). ISSN 2165-8048. doi:10.4172/2165-8048.1000157. 
  18. ^ Iijima, K.; Sekine, H.; Koike, T.; Imatani, A.; Ohara, S.; Shimosegawa, T. (2004). „Long-term effect of Helicobacter pylori eradication on the reversibility of acid secretion in profound hypochlorhydria”. Alimentary Pharmacology & Therapeutics. 19 (11): 1181—1188. PMID 15153171. S2CID 25477737. doi:10.1111/j.1365-2036.2004.01948.x. 
  19. ^ „Achlorhydria: Background, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2021-10-06. 
  20. ^ Group, British Medical Journal Publishing (1966-05-21). „Age of Majority”. Br Med J (na jeziku: engleski). 1 (5498): 1250—1251. ISSN 0007-1447. PMC 1844591  . PMID 20790980. doi:10.1136/bmj.1.5498.1250. 
  21. ^ Lana Mačukanović-Golubović*, Vuka Katić † , Gorana Rančić ‡ , Mladen Milenović*, Goran Marjanović*, Zoran Golubović*Proučavanje histogeneze enterohromafinolikih karcinoida u autoimunskom atrofijskom gastritisu udruženim sa pernicioznom anemijom Medicinski fakultet, *Klinika za hematologiju, Institut za patologiju, Institut za histologiju sa embriologijom, Niš, UDC:616.33−002+616.155.194.6]:616−006−091.8
  22. ^ Stachura, T.; Strzałka, M.; Bolt, L. (2003). „Type 1 carcinoids and ECL-cell hyperplasia of the gastric mucosa”. Przegl Lek. 60 (12): 782—8. PMID 15058016. 

Spoljašnje veze

uredi
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ахлорхидрија&oldid=27442342”