Aca Stanojević
Aleksa „Aca” Stanojević (Knjaževac, 1852 — 1947) bio je srpski i jugoslovenski političar. Jedan od osnivača Narodne radikalne stranke.
| Aleksa — Aca Stanojević | |
|---|---|
 Aleksa Stanojević – Aca | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1852. |
| Mesto rođenja | Knjaževac, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 1947. (94/95 god.) |
| Mesto smrti | Federativna Narodna Republika Jugoslavija |
| Profesija | Štampar |
| Politička karijera | |
| Politička stranka | Narodna radikalna stranka |
Biografija uredi
Stanojević je jedan od osnivača Narodne radikalne stranke 1881. godine i protivnik režima Milana Obrenovića. Optužen za učešće u Timočkoj buni 1883. i u Čebinčevoj aferi 1894. godine bio je primoran da beži iz zemlje. Uz svog kuma, Nikolu Pašića bio je najistaknutija ličnost Radikalne stranke. Na suđenju za Ivanjdanski atentat proglašen je nevinim.
Više puta biran je za narodnog poslanika i predsednika Narodne skupštine. Posle smrti Nikole Pašića 1926. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora i vođu stranke. Državni udar kralja Aleksandra i šestojanuarski režim 1929. godine nije podržao. Na kraju Drugog svetskog rata je pristupio Narodnom frontu. Aca Stanojević umro je 1947. godine, sahranjen je u rodnom Knjaževcu uz najveće državne počasti.
Muzej Vuka i Dositeja uredi
Delfa Ivanić je u svojim Uspomenama ostavila zapis kako je u julu-avgustu 1930.-1931. godine u Lipiku uporno, danima uticala da Aca Stanojević ne ruši zgradu koja je danas Muzej Vuk i Dositeja. On je to planirao i kao opštinski odbornik grada Beograda u svome referatu podneo je predlog, da se radi regulacije ulice sruši zgrada Muzeja Dositeja i Vuka, a ona se zbog kulturnih razloga protivila takvoj njegovoj odluci. Na kraju ju je poslušao i obećao joj, da će se pri povratku u Beograd povući ta odluka, što se i desilo. Njeni argumenti su bili da se svuda u kulturnom svetu, ljubomorno čuvaju takvi spomenici kulture, i po cenu uređenja ulica. Navela mu je kao klasičan primer u Frankfurtu na Majni – Hajneovu viršlarnicu, koju su Nemci ljubomorno čuvali i sačuvali je kao njihov kulturni spomenik, iako je bila na sred ulice. Oko ovog predloga Ace, Delfa se sa njim skoro svakog dana žučno prepirala. Dokazivala je da bi to bila velika greška i naša velika sramota, ako bi se taj predlog njegov prihvatio i izvršio. Smatrala je da bi to bio greh prema našoj narodnoj kulturi.[1]
Reference uredi
- ^ Milanović, Jasmina (2012). DELFA IVANIĆ, USPOMENE. Beograd: INSTITUT ZA SAVREMENU ISTORIJU. ISBN 978-86-7403-172-8.
Literatura uredi
- Stokes, Gale (1990). Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia. Duke University Press.
- Fogelquist, Alan (2011). Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929. Lulu.com. ISBN 978-1-257-94299-2.
Spoljašnje veze uredi
- MUZEJ GRADA U KUĆI ACE STANOJEVIĆA
- Iz zbirke fotografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. januar 2013)
