Balatonsarso
Balatonsarso (mađ. Balatonszárszó) je naseljeno mesto u Mađarskoj. Balatonsarso je veće naselje u okviru županije Šomođ.
| Balatonsarso mađ. Balatonszárszó | |
|---|---|
 Jožef Atila memorial | |
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Južna prekodunavska |
| Županija | Šomođ |
| Srez | Šiofok |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2017. | 2.013[1] |
| — gustina | 65,08 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 46° 49′ 46″ S; 17° 50′ 06″ I / 46.82954° S; 17.83510° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 30,13 km2 |
  Balatonsarso Balatonsarso na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 8624 |
| Pozivni broj | (+36) 84 |
| Veb-sajt | |
| https://balatonszarszo.hu/ | |
Geografija uredi
Lokacija uredi
Balatonsarso se nalazi u severnom delu okruga Šomođ, na južnoj obali Balatonskog jezera. Njegovi susedi su Balatonfeldvar na istoku, Balatonesed i Balatonsemeš na zapadu i Solad na jugu.
Naselje ima svoj izlaz sa autoputa M7, kao i autoputa 7 i železničke pruge Sekešfehervar – Đekenješ koja prolazi kroz njega, potonji ovde ima stanicu, železničku stanicu Balatonsarso. Do njegovih južnih suseda, Solada, Telekija, Keče i Nađčepelja, put 65 102 se odvaja od glavnog puta 7.
Naselje je deo vinske regije Balatonboglar.[2][3]
Poreklo imena uredi
Prema jednoj teoriji, ime Sarso verovatno potiče od reči sarazo (szárazaszó), poznate iz 1082. godine, koja je tada napisana u obliku Zarosozov (Zarrosozow). Ovaj naziv je vremenom pojednostavljen. Kornel Bakaj je ukazao na neodrživost ove teorije. „Sar-aso (ime Balatonsarso) se objašnjava, na primer, kao suva dolina, iako aso (Ozofeu, 1055)[4] znači ne samo suvu dolinu, već i potok, odnosno potok koji teče u dolini koja je nastalo za vreme kišnog vremena i otapanja. Drugim rečima: suvo tumačenje doline uopšte nije potkrepljeno lingvističkim podacima. Ali nije tačno ni tumačenje prideva sar (Saros aso, 1082)[5] (. ..) jer su na obali Balatona u Šomođi prelepe šume bora, topola, platana, javora, vrbe, trske i između močvarnih predela(...)“.[6]
Prema Gergelj Cucoru i Janošu Fogarašiju, ime Sarso možda da potiče od poluzastarele reči sar (neplodan, ćelav, katran): „Prema tradicionalnom tumačenju seoskih ljudi, lokalitet koji se zove Sarso u Šomođi je Suvo jezero.”[7]
Prema drugom mišljenju, ime naselja je iz vremena Arpadovića dato po princu Laslo Saru, koga neki ljudi poistovećuju sa vođom Kopanijem.
Istorija uredi
Na kartama iz 19. veka svuda se pojavljuje ime Sarso, kojem je 1922. godine dodat prefiks Balaton.
Područje je bilo naseljeno već u doba neolita. Od tada ima arheoloških nalaza iz svih vekova.
Njegovo prvo pisano pominjanje u „pravopisu Zarosozov” datira iz 1082. godine, iako se selo u to vreme nalazilo 1 km južno od današnjeg mesta. U srednjem veku imanja su u selu imali i tihanski iguman i kaptol Vesprem, 2001. godina je od velike važnosti za upoznavanje prošlosti Balatonsarsoa, kada je iskopana planirana trasa u vezi sa izgradnjom autoputa M7. Prilikom iskopavanja nađeni su ostaci srednjovekovnog sela i temeljni zidovi crkve naselja, koja je podignuta u 13. veku i koja se može naći do kraja 18. veka, kao i bogati grobovi sa artefaktima, od sahranjenih u crkvi i pored nje u vinogradu Kišerde, koji je tokom kasnijeg turskog doba nekoliko puta skoro potpuno opustelo.
Od 1928. (do 1951. godine) svakog leta su se održavale konferencije u Šaršou, u organizaciji Studentskog saveza Soli Deo gloria, gde su hiljade mladih ljudi mogle da razmene svoja razmišljanja o duhovnom životu nacije. Atila Jožefa je 3. decembra 1937. pregazio voz na stanici Balatonsarso (u okolnostima koje su još uvek nejasne). Najpoznatija „Sarso konferencija” organizovana je 1943. godine, čija je tema bila situacija, šanse i budućnost Mađara posle Drugog svetskog rata. U Drugom svetskom ratu život su izgubila 34 stanovnika iz Sarsoa.
Prvi vrtić otvoren je 1947. godine. Godine 1948. objedinjene su dve verske škole, koje su se 1961. preselile u sadašnju modernu zgradu. Memorijalni muzej Jožefa Atile otvoren je 1972. godine.
Naselje je inaugurisano kao opština 1973. godine. 2003. godine, Balatonsarso je dobio titulu najprosperitetnijeg sela, čime je dospeo na međunarodno takmičenje. Na međunarodnom takmičenju Entente florare urope 2004. osvojio je drugo mesto u kategoriji sela.
Stanovništvo uredi
Tokom popisa iz 2011. godine, 90,5% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 3,5% kao Nemci, a 0,4% kao Romi (8,9% se nije izjasnilo).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 44,7%, reformisani 18,5%, luterani 6,2%, grkokatolici 0,5%, bez veroispovesti 9,2% (19,4% se nije izjasnilo).[8]
Reference uredi
- ^ Balatonszárszó, KSH
- ^ A Balatonboglári borvidék hegyközségi tanácsának alapszabálya Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2016), Dél-Balatoni bor, PDF, 2017-07-27
- ^ [1] 2016-04-10
- ^ Szabó Dénes, A dömösi adománylevél hely- és vízrajza. A Magyar Nyelvtudományi Társaság Kiadványai 5 (1954) 31.
- ^ Magyarország Városai és Vármegyéi (MVV). Somogy vármegye. Szerkesztette: Csánki Dezső. Budapest, é.n. 23-24.
- ^ dr. hist. Bakay Kornél: A titokzatos Fehér Magyarország. Zsarátnok magazin 67. 20. old.
- ^ Czuczor és Fogarasi 1870
- ^ Balatonszárszó Helységnévtár
