Balet Narodnog pozorišta u Beogradu
Balet Narodnog pozorišta (Beograd) se nalazi na Trgu Republike u samom centru grada i umetnička je jedinica Narodnog pozorišta u Beogradu. U okviru pozorišta još funkcionišu Opera i Drama. Baletu NP je 2023. godine dodeljen Sretnjski orden prvog reda.[1]
Istorija uredi
Posle Prvog svetskog rata 1920. u Narodnom pozorištu u Beogradu osnovana je stalna Opera, a u njenom sastavu se formira i Balet. Baletska trupa bila je u početku mala, a njena uloga ograničera je na izvođenje baletskih delova u operama.[2]
Dolaskom Jelene Poljakove za šefa Baleta 1922, izvode se već 1923. i prve samostalne baletske predstave: Šeherezada (Nikolaja Rimskog-Korsakova), Silfide (Frederika Šopena), a izvan repertoara Narodnog pozorišta i prvi pokušaj domaćeg, modernog baleta Le Balai du valet sa muzikom Miloja Milojevića na libreto Marka Ristića. Sistematski rad i angažman niza baletskih umetnika omogućio je vremenom veći broj umetnički uspelih samostalnih baletskih predstava.
Glumačko-baletska škola uredi
Pri Narodnom pozorištu u Beogradu osnovana je 1. septembra 1920. glumačko-baletska škola s državnom subvencijom, koja je radila do 1927. godine. Iz te škole izišla je grupa Balet-plastika sa prvim srpskim balerinama: Anicom Prelić, Sonjom Stanisavljević i Natom Milošević, koja je u toku deset godina s uspehom gostovala u svim većim gradovima Evrope.
Izvrsna igračka tehnika ove škole dala je generaciju igračica, kojima je beogradski balet mogao da stane u red dobrih savremenih baleta. Kao klasične igračice ove naročito su se izdvajale Nataša Bošković i Nada Aranđelović, a kao karakterne Anica Prelić i Marina Olenjina.
Pored delovanja Jelene Poljakove, značjan je i pedagoški rad Margarete i Maksa Fromana, Nine Kirsanove i A. Fortunata, koji su bili i prvi koregrafi. Kasnije su im se pridružili koreografi: B. Knjazev, F. Vasiljev, A. Romanovski, Boris Romanov, A. Žukovski, Pino Mlakar, J. Nikolska i Miloš Ristić.
Predratni repertoar uredi
Baletski repertoar do Drugog svetskog rata obuhvata, između ostalog balete: Kopelija (Leo Delib), Labudovo jezero, Trnoružica (Začarana lepotica), Čovek i kob (Petar Iljič Čajkovski), Žizela (Adolf Adam), Don Huan Kristof Vilibald Gluk, Poziv na igru (Karl Marija fon Veber), Zlatni petlić (Nikolaj Rimski-Korsakov), Leptiri (Robert Šuman), Igračke (Klod Debisi), Žar-ptica, Petruška (Igor Stravinski, Trorogi šešir Ljubav čarobnica (Manuel de Falja), Legende o Josifu, Til Ojlenšpigl (Rihard Štraus), Dafni i Kleo i Bolero (Moris Ravel, Licitarsko srcei Imbrek z nosom (Krešimir Baranović), Đavo u selu (Fran Lotka), Ohridska legenda I čin (Stevan Hristić) U tom periodu balet je gostovao i u inostranstvu (Atina 1933, Sofija 1938. i dr.)
Pojedine pravce modernog baleta zastupali su van Narodnog pozorišta igrači i pedagozi: Maga Magazinović. Smilja Mandukić. Radmila Cajić[3], Olga Grbić-Tores (španske igre).
Pred Drugi svetski rat igrač i pedagog Lujo Davičo formira grupu igrača od napredne studentske omldine i omldinske sekcije Ženskog pokreta. Ova grupa nastupala je u na koncertima, a prestala je da radi početkom rata. Mnogi njeni članovi su učestvovali u NOB-u, a neki su i poginuli kao borci.
Obnova baletske škole uredi
U tek oslobođenom Beogradu, krajem 1944, beogradski balet i baletsku školu obnovili su po dolasku iz NOV, Đorđe Skrigin, Anika Radošević, Marina Olenjinai Mira Sanjina. Posle oslobođelja beogradski balet doživljava u svom razvoju, nov uspon. Baletski ansambl Narodnog pozorisšta podmlađivao se darovitim članoviima folklornih grupa kulturno-umetničkih društava i odličnim učenicima Državne baletske škole iz klase M. Jovanovića i Nine Kirsanove.
Poznate balerine uredi
Reference uredi
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Dodeljena odlikovanja povodom Dana državnosti”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-02-15.
- ^ „HuPopedija: Osnivanje Baleta u Srbiji”. Hoću u pozorište (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-02-03.
- ^ "Kolo", 5 jun 1943
