Baja Patak

Baja patak (engl. Scrooge McDuck) ili u nekim verzijama samo Čika Baja (engl. Unckle Scrooge), je animirana kreacija iz produkcije Volta Diznija. Prvenstveno se javlja kao junak stripova sa radnjom u Patkovgradu.

Baja Patak
Baja na koricama Mikijevog Zabavnika
Osnovne informacije
Nadimak	Čika Baja
Podaci o kreaciji
Prvo prik.	1947.

Osmislio ga je crtač Karl Barks 1947. godine, kada je bio sezonski radnik u kompaniji Dizni. Čika Baja je antropomorfni lik patke na sličan način kao i Paja Patak. Baja je ujak Paje i praujak njegovih sestrića Gaje, Raje i Vlaje. On voli pare i nikad mu nije dosta. Od prvog novčića koji je zaradio u životu – koji mu donosi sreću pri grabljenju sve više novca, blaga i svojine – sve pare je čuvao i štedio u svom trezoru koji je tako postao veličine visokospratnice. Njegovi večiti neprijatelji su Buldozi, koji pokušavaju da opljačkaju njegov trezor ili se dokopaju bilo čega što je njegovo. Glas pozajmljivao Srboljub Milin

Kratka istorija

Čika Baju, Pajinog bogatog rođaka je Karl Barks stvorio 1947. i prvi put predstavio u stripu „Božić na Medveđoj planini” (engl. Christmas on Bear Mountain), a zbog popularnosti škrti i otrcani ali simpatični ujak uskoro dobija vlastitu seriju, koja se crta do današnjeg dana.

Prvi put se pojavljuje na filmu 1983, kao animirani karakter u crtanom „Mikijeva Božićna noć” (Mickey's Christmas Carol), u 24-minutnoj obradi Dikensovog klasičnog dela Božićna pesma iz 1843. Kasnije se pojavljuje i u drugim crtanim filmovima, prvenstveno u seriji Pačje priče (DuckTales) (1987–1990).

U stripu ga je nakon Barksa najuspešnije crtao Don Rosa (engl. Дон Роса).

Crtač Don Rosa

Koncepcija ličnosti i razvoj stripa

Barks ga je u prvom stripu nacrtao kao nemoćnog starca u stolici, ali je taj koncept ubrzo izmenio na žilavog (i stoga komičnog) dedicu kome pomoć bilo kakve prirode nimalo nije potrebna. Veza sa Škotskom je jasna, zbog stereotipne krilatice da su škotlanđani 'škrtice'. Originalna Barksova namera je bila da uloga čika Baje bude sporedna, da bude karakter koji se samo jednom javlja. Međutim, ubrzo je uvideo komičnost njegove želje za neprestanim bogaćenjem, kao i straha da bude pokraden. Ovo je u sebi nosilo potencijal za mnoge buduće avanture, sa kojima je Barks eksperimetisao u sledećim godinama. Takvo je i odmah drugo Bajino pojavljivanje u epizodi „Tajna starog zamka” (The Old Castle's Secret), koja je objavljena juna 1948. godine. U ovoj priči Baja regrutujue nećake Raju, Gaju i Vlaju u zajedničkoj potrazi za izgubljenim porodičnim blagom, skrivenom negde u zamku predaka, ali koji se nalazi usred mistične močvare u Škotskoj.

U epizodama koje slede autori se bave Bajinom prošlošću i pričama kako je postao "najbogatiji patak na svetu". Jedan od njegovih predaka (u kolonijalnom 19. veku) se na primer bavio proizvodnjom gume i imao plantaže u Africi, gde ga je neki plemenski vrač ukleo, bacivši vudu čini na njega zbog zauzimanja dela plemenske zemlje. Priča ima svoj rasplet tek mnogo godina kasnije kada potomak tog vrača nastavlja svoju osvetu slanjem negativca po imenu "Bombi Zombi" (Bombie the Zombie) na Baju u Patkovgrad. Međutim on ga meša sa Pajom Patkom, i daje mu vudu lutku. Onda u priču uskaču Raja, Gaja i Vlaja koji se sprijatelje sa Bombijem i pomažu mu da se vrati u Afriku. Paja ide sa njima tražeći lek za vudu prokletstvo, u čemu na kraju i uspeva, spašavajući porodicu od stare kletve bačene na Bajinog pradedu.

Barks sa ukusom skepticizma koji karakteriše mnoge njegove priče opisuje zombija ne kao mrtvu osobu (poznatu iz horor-priča), već kao nekoga ko je pao pod vlast vudu-vrača i služi mu protiv svoje volje – od toga mu Paja i društvo pomažu da se oslobodi. Iako su aspekti priče uzeti kao parodija filma "Beli zombi" Bele Lugošija, ona se koristi da poveže Bajinu prošlost sa mračnijim aspektima njegove ličnosti koje je nasledio od predaka.

U kasnijim pričama se javjalju i novi karakteri kao što su Srećko Srećković (Gladstone Gander) 1950. i lopovi Buldozi 1951. godine.

Osim Barksa i Rose mnogi crtači Dizni studija su radili na stripovima o Baji: Vilijam Van Horn (William Van Horn), Toni Strol (Tony Strobl), italijani Romano Skarpa (Romano Scarpa) i Marko Rota (Marco Rota), holanđanin Dan Jipes (Daan Jippes), i drugi.

Kako je postao najbogatiji patak

Baja se sa samog dna uspeo lestvom uspeha do bogatstva. On je tipičan imigrant skromnog porekla. Kao mali dečak, čistio je i polirao cipele na ulicama Glazgova, kada mu je jednom prilikom neko platio Američkim 'dajmom' (kovanica od 10 centi) iz 1875. godine, koji je u njegovo vreme i u Škotskoj bio potpuno bezvredan. Ponižen i ljut, Baja se zaklinje da više nikada neće biti prevaren i brodom beži u Ameriku. Ovde ga 1898. nalazi 'Velika zlatna groznica' i u Klondajku sa 13 godina pronalazi svoje prvo blago: zlato veličine guščijeg jajeta. Sa 14 godina već poseduje 1000 dolara i kupuje jedan breg (Killmule Hill). Konačno, 1902. dolazi u Patkovgrad (Duckburg), gde nakon niza dramatičnih događaja, koje uključuju i susret sa predsenikom Ruzveltom kupuje staro utvrđenje na periferiji grada, ruši ga i na njegovom mestu izgrađuje svoj čuveni trezor.

Dalja priča se razmotava sama od sebe, kako čika Baja počinje svoju večnu putešestviju po svetu sa ciljem bogaćenja. Svoj trezor on naziva "malim sitnišem", a u novcu koji se tamo nalazi on voli – bez povreda – "da pliva" (pa to je strip, kako bi neki rekli...). Najvredniji primerak njegove "kolekcije" je "Dajm broj jedan" (Number one dime), novčić kojim su ga prevarili još kao malog u Škotskoj. Priča o novčiću koji Baji donosi sreću razvila se u epizodi "Okrugli trezor" 1953. godine. U njoj je ta kovanica toliko stara, izlizana i tanka da uz pomoć nje Baja seče konopac kojim su ga vezali, i beži od Buldoga. U kasnijim pričama, kada gubi taj novčić i sreća ga napušta, te počinje da gubi svoje bogatstvo.

Taj dajm je ključna spletka u gotovo svim epizodama i sa Magom Vračević (Magica De Spell). Ova veštica veruje da je prva stečena kovanica najbogatije osobe na svetu u stvari magična amajlija, čijim posedovanjem ona može steći moć drevnog kralja Midasa, koji je po legendi sve što je dodirnuo mogao da pretvori u zlato. Međutim, prema ovom zapletu, to će se desiti samo ako novčić pripada najbogatijoj osobi na svetu i to je zaista i prvi novac koji je ta osoba zaradila. Na njenu nesreću, mala kovanica ima magične čari samo u ovim okolnostima, tako da kada ga ona ukrade, njegov vlasnik Baja prestaje da bude najbogatiji čovek i stoga novčić postaje neupotrebljiv. On je znači bezvredan za sve druge, osim za Baju.

Koliko zaista novaca Baja poseduje nije poznato. Barks je o tome rekao: "Baja poseduje jedan multiplujilion, devet opskuratumatilion, šest stotina dvadeset tri dolara i šezdesetdva centa". U epizodi crtane serije Pačje priče iz 1989. Bajin računovođa daje sledeću cifru: "607 triliona 386 zilion 947 triliona 522 milijardi dolara i 36 centi". Američki poslovni časopis Forbes je 2007. pokušao u realnom procenjivanju Bajinog bogatstva i došao na cifru između 28,8 milijardi američkih dolara i 44,1 milijardi američkih dolara. Ma koliko da imao, stalan geg priče o njemu je da Baja želi da izvuče svaki dolar iz svakog biznisa u koji se ikada upustio.

Literatura

• Barks, Carl (1953). Uncle Scrooge #3. Walt Disney Company. 
• Holliss, Richard; Sibley, Brian (1988). The Disney Studio story. Octopus. str. 105. ISBN 978-0-7064-3040-0. 
• Smith, Dave (1998). Disney A to Z: the updated official encyclopedia. Hyperion. ISBN 978-0-7868-6391-4. 
• Christopher Finch (1973): The Art Of Walt Disney: From Mickey Mouse to the Magic Kingdoms, Portland House, 1988

Spoljašnje veze

• Inducks: Serbian (Cyrillic) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. mart 2015) - gde je sve izlazio Baja na srpskom?