Википедија

Bezistan (Beograd)

пролаз у Београду
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Bezistan (višeznačna odrednica).

Bezistan je natkriveni prolaz sa malim trgom i radnjama koji povezuje dve centralna beogradska trga, Terazije i Trg Nikole Pašića.[1] Nekada se na ovom mestu nalazio Hotel Pariz, uključujući i njegovu veliku unutrašnju baštu. Sagrađen 1870. godine, hotel je srušen 1948. godine prilikom velike rekonstrukcije Terazija, posle čega je napravljen prolaz. Nazvan "pupkom Beograda" od strane arhitekata, Bezistan je stavljen pod prethodnu zaštitu države kao potencijalni kulturni spomenik.[2] Sam prolaz je i deo šire zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine Terazije.[3][4]

Bezistan
Plato sa fontanom i skulpturom "Devojka sa školjkom" Aleksandra Zarina (1959)
Administrativni podaci
GradBeograd
OpštinaStari grad
Geografske karakteristike
Koordinate44° 48′ 48″ S; 20° 27′ 44″ I / 44.813224° S; 20.462090° I / 44.813224; 20.462090
Površina0,01 km2
Bezistan na karti Grada Beograda
Bezistan
Bezistan
Bezistan na karti Grada Beograda

Položaj uredi

Bezistan se nalazi na teritoriji opštine Stari Grad. S jedne strane, u prolaz se ulazi iz središnjeg dela Terazija, između južnog zida hotela Kasina i zgrade na adresi Terazije 27, u kojoj se nalazi Mekdonaldsov restoran. Sa druge strane, prolaz izlazi na severni deo pešačkog Trga Nikole Pašića. Sa te strane prolaz je napravljen kroz masivan objekat Doma sindikata, između dva krila zgrade.[5][6]

Istorija uredi

Hotel Pariz uredi

Glavni članak: Hotel Pariz (Beograd)

Prvobitna građevina na ovom mestu bila je "Ćosina mehana", podignuta 1830-ih. Vlasnik, Anđelko Aleksić Ćosa, u želji da poboljša kvalitet ponude svog objekta, počinje 1868. godine gradnju novog, većeg objekta, sa prvobitnom namerom da mu da ime "Gostionica kod Pariza". Hotel Pariz je svečano otvoren 1870. godine, kao jedan u nizu novootvorenih hotela na Terazijama. On sam nalazio se između hotela Kasina i Takovo. Brzo postaje popularno okupljalište pripadnika imućnijih klasa i stranaca. Najpopularnija je bila hotelska kafana, koja je bila prostrana, sa velikom, izduženom unutrašnjom baštom, koja je bila u debelom hladu. Sa obe strane, bašta je bila oivičena bočnim krilima hotela. Sama zgrada nije bila masivna kao drugi objekti na Terazijama. Fasada je bila široka 25 metara, a hotel je imao 30 soba. Međutim, hotel je pripadao najvišoj kategoriji, što mu je omogućilo da se reklamira kao "Grand Hotel Pariz".[7]

Hotel je postao mesto okupljanja viših članova Narodne radikalne stranke. Ruski general Mihail Černjajev i dubrovački slikar Vlaho Bukovac bili su među poznatim strancima koji su odsedali u hotelu duže vreme. Mondenski hotel je bio poznat po čistoći, kuhinji, igrankama i prijemima. Novi vlasnik, Svetozar Botorić, postavio je filmski projektor u hotelskoj sali, koja je postala prvi stalni beogradski bioskop, "Grand". Botorić je bio filmski pionir u Srbiji, kao i jedan od prvih filmskih producenata. Prvi srpski igrani film, Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa, delimično je sniman u hotelu, a zatim je u njemu i prikazivan.[7] Prvo sprsko komedijaško pozorište, "Orfeum", takođe se nalazilo i nastupalo u hotelu.[8] Botorić je umro u austro-ugarskoj internaciji tokom Prvog svetskog rata.[7]

Posle rata, Botorićeva udovica prodala je hotel Upravi fondova, ali je u međuratnom periodu objekat promenio nekoliko vlasnika. Tokom 1930-ih zgrada je proširena sa još jednom bioskopskom salom. Kao centar Beograda, Terazije su žestoko bombardovane u toku Drugog svetskog rata. Najpre su razrušene tokom nemačkog bombardovanja Beograda u aprilu 1941. godine, a zatim i tokom uskršnjeg savezničkog bombardovanja u aprilu 1944. godine. Sam hotel je tokom rata teško oštećen. Ostaci su potpuno srušeni 1948. godine, tokom velike rekonstrukcije celih Terazija.[7][9]

Bezistan uredi

Još u međuratnom periodu javila se ideja o povezivanju Terazija i, još uvek ne potpuno formiranog, trga ispred Narodne skupštine.[7] Izgradnja Doma sindikata i formiranje Trga Marksa i Engelsa (današnjeg Trga Nikole Pašića), počelo je 1947. godine, i trajalo je do 1957. godine.[10][11]

Kada je i drveće iz nekadašnjeg hotelskog dvorišta posečeno, otvoren je prostor za izgradnju prolaza. Bezistan je konstruisao arhitekta Vladeta Maksimović 1953. godine. Zamislio ga je kao mali, natkriveni trg, na kome bi se nalazile zanatske i trgovačke radnjice, ali i kao kulturni i turistički centar.[7][12]

Po obodima su postavljei redovi malih radnji i prodavnica, uključujući i popularnu, minijaturnu "bombonjeru" Soko Štarka.[7] Okrugli plato, sa fontanom i bronzanom skulpturom u njenom centru, uređen je 1959. godine. Autor spomenika, nazvanog "Devojka sa školjkom", je vajar Aleksandar Zarin. Mrežasti, betonski krov, u obliku polu-otvorene kupole, projektovao je Maksimović. Zbog takvog krova, i malih radnji u prolazu, pasaž dobija ime Bezistan, iako nikada nije funkcionisao kao orijentalni bezistani u pravom smislu te reči. Svejedno, natkriveni trg postaje popularni, mirni kutak u samom centru grada, sa malim kafeima i bašticama.[3][13]

Vremenom su dodavani mali, montažni objekti i kiosci, uglavnom kao prodavnice suvenira i raznoraznih tričarija. Umesto nekadašnjeg bioskopa "Grand", otvoren je novi bioskop "Kozara", kao glavni objekat u prolazu. Postao je jedan od najpopularnijih i najposećenijih u gradu, jer je bio premijerni bioskop. Ispred bioskopa, decenijama su se nalazili nelegalni prodavci raznih grickalica, kao i tapkaroši. Prva javna foto kabina u Beogradu, postavljena je u Bezistanu.[14]

Popularna diskoteka "Bezistan" otvorena je 1980-ih. Nalazila se u podrumu objekta koji je krajem te decenije preuređen u restoran "Mekdonalds". Razlikovao se od drugih disko klubova jer je bio jedini zvanični "plesni klub" u gradu. Kada je italo disko postao popularan u Beogradu, u klubu su organizovana plesna takmičenja sa učesnicima iz cele Jugoslavije. Grupa Zana imala je ovde promociju, dok su članice grupe Aska u klubu vežbale koreografiju za nastup na Pesmi Evrovizije 1982 godine. Klub je zatvoren 1989. godine, kada je otvoren restoran.[15]

Sa ekonomskom krizom tokom 1990-ih, mnoge prodavnice su zatvorene. Prolaz postaje poznat po prodavnicama bedževa svih vrsta, majica sa personalizovanom štampom, a pre svega po piratskim muzičkim i filmskim kasetama i diskovima, kao i dilerima deviza.[7]

Moderni period uredi

Vremenom, sa jedne strane su se izdvojile prodavnice slatkiša i suvenira, dok su sa druge strane prolaza bili modernije uređeni restoran, kafić i Rajfajzen banka. Na početku 21. veka, Bezistan je izgubio funkciju koju je imao prethodnih decenija, i do 2018. godine je izgledao samo kao prazan, zapušuten prolaz.[3][13] Fontana je prestala da radi, a 2003. godine i bioskop "Kozara". Te godine ga je kupio hrvatski tajkun Ivica Todorić, navodno sa planom da ga pretvori u supermarket njegovog maloprodajnog brenda u Srbiji, Idea. Međutim, prostor je izgoreo u požaru 25. maja 2012. godine.[14][16] Objekat je od tada promenio nekoliko vlasnika,[7], a jedan deo je pretvoren u noćni klub.

Rekonstrukcija i revitalizacija Bezistana je planirana za drugu polovinu 2008. godine, međutim od radova su urađeni jedino rekonstrukcija platoa i fontane, i to 2011. godine,[3][13], kada je fontana ponovo proradila.[7] Moguća rekonstrukcija najavljena je u aprilu 2017. godine,[13] da bi zatim usledila serija odlaganja: oktobar 2017. godine, januar, mart i maj 2018. godine. Idejno rešenje iz 2018. godine uključivalo je novo popločavanje i ozelenjevanje prolaza.[3][4] Planove je izradila firma "Andzor inženjering" iz Novog Sada, koja je dobijala sve tendere koje je grad u tih nekoliko godina raspisivao za rekonstrukciju Bezistana.[17]

Međutim, ništa od planiranog nije urađeno, i u maju 2019. godine delovi betonske tavanice su počeli da se odvaljuju i padaju, pa je grad ponovo obećao adaptaciju Bezistana u 2019. godini.[18][19] U Februaru 2020. godine grad je potvrdio da Bezistan neće biti renoviran zbog vlasničkih problema sa parcelama preko kojih pasaž prelazi.[4] Iako se krunjenje tavanice nastavilo u januaru 2021. godine, grad je najavio da Bezistan neće biti renoviran ni u 2021. godini, iako je u januaru 2020. godine postao deo zaštićene celine Terazije.[20] U avgustu 2022. grad je izneo ideju da Bezistan postane umetnička galerija.[21]

Novi problem postalo je nelegalno parkiranje. Iako je u pitanju pešačka zona, sa ne baš pristupačnim prilazom za vozila, Bezistan je praktično postao parking. Pored toga što sužavaju prostor, vozila lome i drobe ploče kojima su prolaz i prilaz popločani. Uprkos stalnim reportažama i snimcima iz novina i sa društvenih mreža, komunalna milicija je objavila da su građani podneli "samo tri" prijave protiv nepropisno parkiranih vozila u celoj 2022. godini, iako to nije posao građana, a komunalna milicija patrolira svakodnevno.[22][23][24]

Karakteristike uredi

Bezistan obuhvata površinu od 13,667 kvadratnih metara.[13] Na spoljnim stranama zgrada koje okružuju prolaz nalaze se stari hotel Kasina, Pozorište na Terazijama, Dom sindikata sa velikom salom i multipleks bioskopom, kao i pešački deo Trga Nikole Pašića, sa fontanom.[5][6] Iako je na adresi Terazije 27, gde se nalazi i glavni ulaz, kompanija Mekdonalds zvanično svoj restoran zove "Bezistan".[25]

Čavketov pasaž uredi

Poseban prolaz se račva od ulaska u Bezistan sa strane Trga Nikole Pašića. Prolaz se pruža duž zapadnog zida bioskopskog krila Doma sindikata, povezujući trg i Bezistan sa Nušićevom ulicom. Vremenom je prolaz postao umetnička galerija na otvorenom, sa izložbenim panoima na zidovima zgrada koje ga okružuju. Posatala je poznata pod imemom Ulična galerija. Iz prolaza se ulazi u staru blagajnu Doma sindikata, kao i u nekadašnji popularni klub "Promocija", sada pretvoren u džez kantinu "Lisabon".[26][27]

U maju 2012. godine, grupa umetnika organizovala je izložbu fotografija na kojima je predstavljen rok muzičar i antiratni aktivista Goran Čavajda Čavke. Autori su tada predložili da se prolaz nazove po Čavketu. Grad je prihvatio inicijativu u januaru 2013. godine, i prolaz je zvanično nazvan Čavketov pasaž.[26][27]

Rekonstrukcija gornjeg dela Nušićeve ulice najavljena je za jesen 2022. godine. Tom prilikom bi trebalo da se uredi i renovira i ulaz u Čavketov pasaž sa te strane.[21]

Reference uredi

  1. ^ „Bezistan”. BG-info.org. 2019. Arhivirano iz originala 28. 12. 2021. g. Pristupljeno 07. 01. 2022. 
  2. ^ Daliborka Mučibabić (26. mart 2008), „Bezistan - Pepeljuga ili princeza”, Politika, str. 23 
  3. ^ a b v g d Daliborka Mučibabić (24. mart 2018). „Novi rok za lepši Bezistan”. Politika. str. 15. 
  4. ^ a b v Daliborka Mučibabić (22. februar 2020). „Bezistan i Čavketov prolaz ni ove godine neće zablistati”. Politika. 
  5. ^ a b Tamara Marinković Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Beograd: Geokarta. ISBN 978-86-459-0297-2. 
  6. ^ a b Beograd - plan grada. Smederevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 86-83501-53-1. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i Nikolina Radovanović. „Od Pariza do Bezistana - Uzbudljiva istorija beogradskog pasaža”. 011 Info. 
  8. ^ Valentina Branković (26. septembar 2016). „Najbolje beogradska kafane svih vremena”. TT Group. 
  9. ^ Dejan Aleksić (7—8. april 2018). „Razglednica koje više nema”. Politika. str. 22. 
  10. ^ Snežana Čikarić (29. jun 2017). „Rekonstrukcija za novi početak”. Politika. 
  11. ^ Nenad Novak Stefanović (1. mart 2019). „Velika iluzija na Trgu Nikole Pašića”. Politika-Moja kuća. str. 1. 
  12. ^ Fred Romero (8. avgust 2018). „Beograd - Bezistan”. Flickr.com. 
  13. ^ a b v g d Daliborka Mučibabić (20. april 2017), „Bezistan bez kioska, a dobija klupe”, Politika, str. 17 
  14. ^ a b B.Hadžić (25. maj 2012), „Bioskop Kozara izgoreo do temelja”, Večernje novosti 
  15. ^ „Putovanje u '80-e, noćni život Beograda”. B92. 7. maj 2012. 
  16. ^ S.Šulović (27. septembar 2013), „Beograd spao na 9 bioskopa”, 24 sata, str. 3 
  17. ^ Dejan Aleksić (21. januar 2022). „Dok se čeka obnova, obrušavaju se delovi”. Politika. str. 15. 
  18. ^ Daliborka Mučibabić (31. maj 2019), „Obnova Bezistana najverovatnije ove godine”, Politika, str. 14 
  19. ^ Milan Janković (3. jun 2019), „Propast Bezistana”, Politika, str. 14 
  20. ^ Daliborka Mučibabić (19. februar 2021). „Kroz Bezistan sa šlemom na glavi”. Politika. str. 18. 
  21. ^ a b Daliborka Mučibabić, Dejan Aleksić (31. jul 2022). „Prvo Sremska i Nušićeva, Ulica kneza Miloša i Bezistan nisu na vidiku”. Politika. str. 16. 
  22. ^ A.Z.K. (22. decembar 2022). „I Bezistan - parking: Na meti neodgovornih vozača svaki deo prestonice koji nije zoniran”. Večernje novosti. 
  23. ^ Dejan Aleksić (15. decembar 2022). „Bezistan služi kao divlji parking”. Politika. 
  24. ^ Dejan Aleksić (16. decembar 2022). „Za bahato parkiranje u Bezistanu samo tri prijave”. Politika. str. 16. 
  25. ^ „Bezistan”. McDonalds.rs. 2022. Arhivirano iz originala 02. 01. 2022. g. Pristupljeno 07. 01. 2022. 
  26. ^ a b BIZlife (1. jun 2012). „Inicijativa za Čavketov pasaž”. BIZlife. 
  27. ^ a b SEEcult (28. januar 2013). „Aminovan Čavketov pasaž”. Seecult.org. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Безистан_(Београд)&oldid=27683202”