Горан Чавајда

Горан Чавајда Чавке (Београд, 16. јануар 196216. фебруар 1997) био је југословенски и српски бубњар и вокалиста, члан бендова Електрични оргазам, Бабе и једна од централних фигура београдског новог таласа.

Горан Чавајда
НадимциЧавке
Датум рођења(1962-01-16)16. јануар 1962.
Место рођењаБеоград,  ФНРЈ
Датум смрти16. фебруар 1997.(1997-02-16) (35 год.)
Место смртиТасманија,  Аустралија
Занимањебубњар
Жанр(ови)рок
Инструментибубњеви
Везани чланциБутик, Бабе, Електрични оргазам, Римтутитуки

Биографија и каријераУреди

Музичку каријеру почео је као бубњар у бенду Бутик, а од 1980. године на позив Срђана Гојковића Гилета, који му је касније био венчани кум, постаје члан Електричног оргазма. Године 1981. одлази у војску, а након повратка наставља рад у бенду Електрични оргазам, у којем је остао све до 1994. године.[1][2]

Током паузе свирања Електричног оргазма, заједно са вокалистом и гитаристом Жиком Миленковићем (Бајага и Инструктори) и гитаристом Зораном Илићем Илкетом (Рибља Чорба), 1992. године оснива бенд Бабе, са којим је 1993. године објавио албум Слике из живота једног идиота. Чавајда је био и део супегрупе Римтутитуки.[3]

Поред музичке каријере, опробао се и на филму, први пут 1986. године где је имао улогу у студентском филму Ко се боји шибицара још, а исте године и улогу Тучка у филму Милана Живковића Црна Марија. Као Аврам глумио је у рок-оперети Креатори и креатуре из 1988. године.[4] Глумио је и у телевизијским филмовима Телефономанија и Шумановић — комедија уметника из 1987. године, а након тога и улогу у омнибусу Како је пропао рокенрол из 1989. године.[5] Улогу певача остварио је у филму Црни бомбардер из 1992. године.[6] У филму Гето — тајни живот града Ивана Маркова, био је главни јунак-наратор који је кроз причу о личној емотивној прошлости говорио и о периоду живота у Београду између 1991. и 1995. године, наводећи како се тада устоличавао дух провинције који је уништио урбани Београд.[7]
Године 1995. глумио је и у представи Битеф театра под називом Зиги звездана прашина, заједно са Миленом Дравић, Драганом Зарићем, Аном Софреновић, Соњом Вукићевић, Бојаном Димитријевићем и Николом Ђуричком.[8]

Последње године живота провео је у Аустралији, а преминуо је 16. фебруара 1997. године на Тасманији од последица ХИВ вируса.[1]

ПостхумноУреди

У септембру 1997. године, издавачка кућа Sound Of Islands постхумно је објавила Чавајдин соло албум Regression.[2][9] Песме на албуму садрже импровизације, техно звук и стандардне рок форме.[2]

Године 2012. одржана је изложба фотографија Горана Чавајде, када је покренута иницијатива да он добије свој пролаз.[10] Комисија за споменике, називе тргова и улица града Београда прихватила је иницијативу и пролаз од Трга Николе Пашића (код благајне Дома синдиката) до Њушићеве улице добија име Чавкетов пролаз, на месту где се налази Улична галерија.[1][11][12]

Чавке је био нека врста доброг духа „Електричног Оргазма“, био је супер тип, сигурно најкомуникативнији од свих нас. Кад бисмо свирали на групним свиркама увек би Чавке био тај који би правио прве контакте са бендовима које нисмо познавали дотад. Он би се упознавао са њима, он би био тај неки „министар за комуникацију и упознавање са другим људима“, био је жешће забаван, и духовит, увек склон зезању и у неким тешким тренуцима је дизао атмосферу у бенду.

— Срђан Гојковић, музичар.[13]

Обожавам Чавкета и сваког дана га се сетим. Много смо се волели. Кад је ишао у Аустралију хтео је још једном да се изгрлимо за збогом, али ја нисам то схватао као збогом, па сам загрљај одбио. И данас се кајем због тога, мислио сам да ћемо још да се видимо. Био је диван човек и велики слободњак у мислима. Чак није хтео ни личну карту да носи, па је на граници говорио да је његово лице његова лична карта.

— Жика Миленковић, музичар.[13]

ДискографијаУреди

Соло албумиУреди

Гостовање на албумима и компилацијамаУреди

Текст и аранжманУреди

  • Електрични оргазам — Како бубањ каже, песма Причам о теби (1984)
  • Електрични оргазам — Дисторзија, песма Хорор буги (1986)
  • Електрични оргазам — Дај да видим сад/Све сте ви наше девојке (1988)
  • Електрични оргазам — Секс, дрога, насиље и страх / Балкан хорор рок, песма Мала лопта метална (1992)
  • Електрични оргазам — Зашто да не! (1994)
  • Бабе — Лажне слике о љубави, песма Шанкерица кола (љубав из интереса) (1995)
  • Вариоус — Зиги звездана прашина (1995)
  • Коктел бенд уживо — Live In Cabaret Rose ‎, песма Игра рокенрол цела Југославија (2006)

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1980-е
1986. Ко се боји шибицара још Шибицар
1986. Црна Марија Тучак
1987. Телефономанија
1987. Шумановић — комедија уметника
1988. Креатори и креатуре Аврам
1989. Како је пропао рокенрол
1990-е
1992. Црни бомбардер певач
1995. Гето — тајни живот града самог себе

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „На данашњи дан преминуо Горан Чавајда Чавке”. objektivmedia.com. Приступљено 31. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Električni orgazam”. elektricniorgazam.com. Приступљено 31. 3. 2019. 
  3. ^ „Supergrupe kao pop-rok reprezentacije”. draganlekovic.me. 28. 1. 2019. Архивирано из оригинала на датум 31. 03. 2019. Приступљено 31. 03. 2019. 
  4. ^ „Trezor: Rok-opereta "Kreatori i kreature" iz 1988.”. Радио-телевизија Србије. 30. 4. 2018. 
  5. ^ „IGRA ROKENROL CELA JUGOSLAVIJA: Muzičari koji su igrali u domaćim filmovima”. nadlanu.com. 26. 11. 2015. 
  6. ^ „Čovek koji se nije predstavljao”. xxzmagazin.com. 3. 3. 2017. 
  7. ^ „GETO - TAJNI ŽIVOT GRADA: Na kraju ćete moći samo skinuti kapu i duboko se nakloniti Goranu Čavajdi Čavketu”. lupiga.com. 24. 9. 2013. 
  8. ^ „Zigi, zvezdana prašina: Premijera do kraja godine”. pressek.rs. 10. 9. 2016. 
  9. ^ „Goran Čavajda Čavke (16. januar 1962 - 16. februar 1997.)”. mulj.net. 17. 1. 2020. 
  10. ^ „GORAN ČAVAJDA ČAVKE”. ulicnagalerija.rs. 5. 6. 2012. Архивирано из оригинала на датум 31. 03. 2019. Приступљено 31. 03. 2019. 
  11. ^ „NEKADA ZAPUŠTENI PROLAZ, A SADA CENTAR KULTURE Ulična galerija slavi svoj peti rođendan!”. starogradski.com. 3. 5. 2017. 
  12. ^ „Aminovan Čavketov pasaž”. seecult.org. 28. 1. 2013. 
  13. 13,0 13,1 „“Bio je ritam, svetlo i ključ” – Goran Čavajda Čavke”. Балканрок. 16. 1. 2020. 

Спољашње везеУреди