Goran Čavajda
Goran Čavajda Čavke (Beograd, 16. januar 1962 — 16. februar 1997) bio je jugoslovenski i srpski bubnjar i vokalista, član bendova Električni orgazam, Babe i jedna od centralnih figura beogradskog novog talasa.
| Goran Čavajda | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Nadimci | Čavke |
| Datum rođenja | 16. januar 1962. |
| Mesto rođenja | Beograd, FNR Jugoslavija |
| Datum smrti | 16. februar 1997. (35 god.) |
| Mesto smrti | Tasmanija, Australija |
| Zanimanje | bubnjar |
| Porodica | |
| Porodica | Vojka Ćordić Čavajda (šurnjaja) |
| Muzički rad | |
| Žanr | rok |
| Instrumenti | bubnjevi |
| Ostalo | |
| Povezani članci | Butik, Babe, Električni orgazam, Rimtutituki |
Biografija i karijera
urediMuzičku karijeru počeo je kao bubnjar u bendu Butik, a od 1980. godine na poziv Srđana Gojkovića Gileta, koji mu je kasnije bio venčani kum, postaje član Električnog orgazma. Godine 1981. odlazi u vojsku, a nakon povratka nastavlja rad u bendu Električni orgazam, u kojem je ostao sve do 1994. godine.[1][2]
Tokom pauze sviranja Električnog orgazma, zajedno sa vokalistom i gitaristom Žikom Milenkovićem (Bajaga i Instruktori) i gitaristom Zoranom Ilićem Ilketom (Riblja Čorba), 1992. godine osniva bend Babe, sa kojim je 1993. godine objavio album Slike iz života jednog idiota. Čavajda je bio i deo supergrupe Rimtutituki.[3]
Pored muzičke karijere, oprobao se i na filmu, prvi put 1986. godine gde je imao ulogu u studentskom filmu Ko se boji šibicara još, a iste godine i ulogu Tučka u filmu Milana Živkovića Crna Marija. Kao Avram glumio je u rok-opereti Kreatori i kreature iz 1988. godine.[4] Glumio je i u televizijskim filmovima Telefonomanija i Šumanović — komedija umetnika iz 1987. godine, a nakon toga i ulogu u omnibusu Kako je propao rokenrol iz 1989. godine.[5] Ulogu pevača ostvario je u filmu Crni bombarder iz 1992. godine.[6] U filmu Geto — tajni život grada Ivana Markova, bio je glavni junak-narator koji je kroz priču o ličnoj emotivnoj prošlosti govorio i o periodu života u Beogradu između 1991. i 1995. godine, navodeći kako se tada ustoličavao duh provincije koji je uništio urbani Beograd.[7]
Godine 1995. glumio je i u predstavi Bitef teatra pod nazivom Zigi zvezdana prašina, zajedno sa Milenom Dravić, Draganom Zarićem, Anom Sofrenović, Sonjom Vukićević, Bojanom Dimitrijevićem i Nikolom Đuričkom.[8]
Poslednje godine života proveo je u Australiji, a preminuo je 16. februara 1997. godine na Tasmaniji od posledica HIV virusa.[1]
Posthumno
urediU septembru 1997. godine, izdavačka kuća Sound Of Islands posthumno je objavila Čavajdin solo album Regression.[2][9] Pesme na albumu sadrže improvizacije, tehno zvuk i standardne rok forme.[2]
Godine 2012. održana je izložba fotografija Gorana Čavajde, kada je pokrenuta inicijativa da on dobije svoj prolaz.[10] Komisija za spomenike, nazive trgova i ulica grada Beograda prihvatila je inicijativu i prolaz od Trga Nikole Pašića (kod blagajne Doma sindikata) do Nušićeve ulice dobija ime Čavketov prolaz, na mestu gde se nalazi Ulična galerija.[1][11][12]
Čavke je bio neka vrsta dobrog duha „Električnog Orgazma“, bio je super tip, sigurno najkomunikativniji od svih nas. Kad bismo svirali na grupnim svirkama uvek bi Čavke bio taj koji bi pravio prve kontakte sa bendovima koje nismo poznavali dotad. On bi se upoznavao sa njima, on bi bio taj neki „ministar za komunikaciju i upoznavanje sa drugim ljudima“, bio je žešće zabavan, i duhovit, uvek sklon zezanju i u nekim teškim trenucima je dizao atmosferu u bendu.
— Srđan Gojković, muzičar.[13]
Obožavam Čavketa i svakog dana ga se setim. Mnogo smo se voleli. Kad je išao u Australiju hteo je još jednom da se izgrlimo za zbogom, ali ja nisam to shvatao kao zbogom, pa sam zagrljaj odbio. I danas se kajem zbog toga, mislio sam da ćemo još da se vidimo. Bio je divan čovek i veliki slobodnjak u mislima. Čak nije hteo ni ličnu kartu da nosi, pa je na granici govorio da je njegovo lice njegova lična karta.
— Žika Milenković, muzičar.[13]
Diskografija
urediSolo albumi
uredi- Regression (1997)
Gostovanje na albumima i kompilacijama
uredi- Električni orgazam — Lišće prekriva Lisabon (1982)
- Uroš Dojčinović — Južno-američka gitara (1983)
- Električni orgazam — Kako bubanj kaže (1984)
- Električni orgazam — Distorzija (1986)
- Bombaj štampa — Bombaj štampa (1987)
- Električni orgazam — Letim, sanjam, dišem (1987)
- Vladimir Milačić — Kreatori i kreature (1988)
- Gile — Evo sada vidiš da može (1989)
- Anica Dobra, Gile, Vlada Divljan i Električni orgazam — Crni bombarder (1992)
- Rimtutituki — Slušaj 'vamo (1992)
- Babe — Slike iz života jednog idiota (1993)
- Ekatarina Velika — Neko nas posmatra (1993)
- Revolveri — 24 sata dnevno rokenrol (1993)
- Partibrejkers — Kiselo i slatko (1994)
- Various — Bez struje (1994)
- Električni orgazam — Zašto da ne! (1994)
- Various — Gruvanje vol. 1 (1995)
- Various — Zigi, zvezdana prašina (1995)
- Peace and war (2000)
- Ekatarina Velika — Kao u snu (2001)
- Ekatarina Velika — Katarina II (2002)
- Ekatarina Velika — S’ vetrom uz lice (2002)
- Električni orgazam — Najbolje pesme vol 2. 1992-1999 (2002)
- Električni orgazam — Breskve u teškom sirupu vol. 1 (2006)
- Ekatarina Velika — Iznad grada (2015)
Tekst i aranžman
uredi- Električni orgazam — Kako bubanj kaže, pesma Pričam o tebi (1984)
- Električni orgazam — Distorzija, pesma Horor bugi (1986)
- Električni orgazam — Daj da vidim sad/Sve ste vi naše devojke (1988)
- Električni orgazam — Seks, droga, nasilje i strah / Balkan horor rok, pesma Mala lopta metalna (1992)
- Električni orgazam — Zašto da ne! (1994)
- Babe — Lažne slike o ljubavi, pesma Šankerica kola (ljubav iz interesa) (1995)
- Various — Zigi zvezdana prašina (1995)
- Koktel bend uživo — Live In Cabaret Rose, pesma Igra rokenrol cela Jugoslavija (2006)
Filmografija
uredi| God. | Naziv | Uloga |
|---|---|---|
| 1980-e | ||
| 1986. | Ko se boji šibicara još | Šibicar |
| 1986. | Crna Marija | Tučak |
| 1987. | Telefonomanija | |
| 1987. | Šumanović — komedija umetnika | |
| 1988. | Kreatori i kreature | Avram |
| 1989. | Kako je propao rokenrol | |
| 1990-e | ||
| 1992. | Crni bombarder | pevač |
| 1995. | Geto — tajni život grada | samog sebe |
Reference
uredi- ^ a b v „Na današnji dan preminuo Goran Čavajda Čavke”. objektivmedia.com. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 3. 2019.
- ^ a b v „Električni orgazam”. elektricniorgazam.com. Pristupljeno 31. 3. 2019.
- ^ „Supergrupe kao pop-rok reprezentacije”. draganlekovic.me. 28. 1. 2019. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 03. 2019.
- ^ „Trezor: Rok-opereta "Kreatori i kreature" iz 1988.”. Radio-televizija Srbije. 30. 4. 2018.
- ^ „IGRA ROKENROL CELA JUGOSLAVIJA: Muzičari koji su igrali u domaćim filmovima”. nadlanu.com. 26. 11. 2015.
- ^ „Čovek koji se nije predstavljao”. xxzmagazin.com. 3. 3. 2017.
- ^ „GETO - TAJNI ŽIVOT GRADA: Na kraju ćete moći samo skinuti kapu i duboko se nakloniti Goranu Čavajdi Čavketu”. lupiga.com. 24. 9. 2013.
- ^ „Zigi, zvezdana prašina: Premijera do kraja godine”. pressek.rs. 10. 9. 2016.
- ^ „Goran Čavajda Čavke (16. januar 1962 - 16. februar 1997.)”. mulj.net. 17. 1. 2020. Arhivirano iz originala 21. 09. 2020. g. Pristupljeno 09. 04. 2020.
- ^ „GORAN ČAVAJDA ČAVKE”. ulicnagalerija.rs. 5. 6. 2012. Arhivirano iz originala 31. 03. 2019. g. Pristupljeno 31. 03. 2019.
- ^ „NEKADA ZAPUŠTENI PROLAZ, A SADA CENTAR KULTURE Ulična galerija slavi svoj peti rođendan!”. starogradski.com. 3. 5. 2017. Arhivirano iz originala 28. 11. 2020. g. Pristupljeno 31. 03. 2019.
- ^ „Aminovan Čavketov pasaž”. seecult.org. 28. 1. 2013.
- ^ a b „“Bio je ritam, svetlo i ključ” – Goran Čavajda Čavke”. Balkanrok. 16. 1. 2020.
Spoljašnje veze
uredi- Goran Čavajda na sajtu Diskogs
- Goran Čavajda na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Priča o Čavketu na sajtu Vimio
