Александар Зарин

Александар Зарин (Српска Црња, 1923. — Београд, 1998) био је српски вајар. Ликовну академију и специјални курс је завршио у Београду. Био је доцент Академије за ликовне уметности у Београду.

Александар Зарин
Датум рођења1923.
Место рођењаСрпска Црња
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти1998.
Место смртиБеоград
Савезна Република Југославија СР Југославија

СтваралаштвоУреди

Први пут излагао 1950. године. Извео је више јавних споменика. Самосталне изложбе:

Излагао на колективним изложбама у земљи са Удружењем ликовних уметника Србије, Групом Самостални, Групом Простор 8, на изложбама СЛУЈ-а, Октобарском салону, изложби НОБ у делима ликовних уметника, изложби Савремена српска уметност у Загребу. Учествовао на изложби Савремена југословенска уметност у Лозани 1962. године

Александар Зарин аутор је низа спомен биста посвећених песницима. На свој начин Зарин се одужио Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Десанки Максимовић, Јовану Јовановићу Змају, Алекси Шантићу. Током живота, дружио се са Скендером Куленовићем, Стеваном Раичковићем и Душком Радовићем, чије бисте је такође израдио, али их је за живота чувао у свом атељеу, на Топчидеру. Након смрти Зарина, споменик Скендера Куленовића постављен је на Козари, споменик Душку Радовићу на Ташмајдану, а биста Стевана Раичковића на Калемегдану.[1]

Нека његова дела су:

 
Споменик борцима НОР-а у Кикинди

НаградеУреди

 
Споменик Јовану Поповићу, Кикинда

Добитник је следећих награда:

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година, 24. стр.

Спољашње везеУреди