Bezprim Pjast

Bezprim Pjast
Bezprim Pjast
	Bezprim
Lični podaci
Puno ime	Bezprim Pjast
Datum rođenja	986.
Datum smrti	proleće 1032.
Mesto smrti	Poljska
Grob	vidi
Porodica
Roditelji	Boleslav Hrabri; Judita Ugarska
Dinastija	Pjastovi
Veliki vojvoda Poljske
Period	1031—1032.
Prethodnik	Mješko II Pjast
Naslednik	Mješko II Pjast

Bezprim (polj: Bezprym 986 - proleća 1032), veliki vojvoda Poljske (1031—1032) iz dinastije Pjast. Bio je najstariji sin Boleslava Hrabrog i Judite Ugarske, koja je verovatno bila kćerka erdeljskog vojvode.

Godine 1025. je, nezadovoljan zbog toga što je isključen iz vlasti kad je njegov brat Mješko preuzeo vlast, pobegao u Kijevsku Rusiju, tražeći pomoć protiv brata. Kijevski knez ga je 1031. godine doveo na poljski presto. Da bi se pomirio sa Svetim rimskim carstvom, caru Konradu II je predao kraljevske znakove, pa je nosio titulu velikog vojvode. Za vreme njegove vladavine centralnu vlast su oslabile pobune seljaka protiv feudalizacije i anarhija. Brutalni Bezprim je tada postao tiranin, zbog čega su ga sopstvene pristalice, u gnevu, ubile.

Hodočašće cara Otona uredi

Dana 8. marta Oton III, car Svetog rimskog carstva je došao na hodočašće u Gnjezno, na grob Adalberta Praškog, koji je poginuo od Prusa. Bezprimom otac Boleslav ga je tako lepo primio 15. marta, da je ovaj naterao papu da uzdigne poljsku biskupiju u rang nadbiskupije.

Istog meseca, kada je Oton odlazio, Bezprim i Boleslav su ga ispratili do Magdeburga, gde su 24. marta učestvovali u proslavi praznik Cveti, kao i crkvenog sabora u Kvedlinburgu (31. marta - aprila) i Ahenu (maja).^{[traži se izvor]}

Ekspedicija u Italiju uredi

Bezprim, potom, ostaje u Svetom rimskom carstvu i učestvuje u carskoj ekspediciji u Italiju, u julu.

Grad Tivoli se potom pobunio protiv vlasti pape, ali je grad opsednut u januaru 1101. godine i osvojen je u februaru, od strane carske vojske u kojoj je bio i Bezprim. Oton nije kaznio stanovnike grada, što je izazvalo bes Rimljana, koji su podigli veliku pobunu protiv Otona.

Bezprim je potom, u februaru, odlučio postati sveštenik, ali u martu ili maju Boleslav je zatražio da mu Oton vrati sina, što je ovaj i učinio.

Kastriranje uredi

Godine 1004. Česi su, na jednom sastanku, zarobili Bezprima, po naređenju njihovog kneza Jaromira Pšemisla; potom su mu trakama mučki vezali genitalije, tako da on više nije mogao imati potomstva.

Jaromir je to uradio da bi se osvetio Boleslavu za kastriranje, koje mu je uradio Boleslavov saveznik i Jaromirov brat, isto Boleslav.

Kada je sledećih godina Bezprim oslobođen, razjareni Boleslav je zarobio i oslepeo Jaromira.

Bezprim potom dobija od oca jedne od najbitnijih gradova Grodoviča (možda Kaldusiju ili Kujaviju).

Zamišljeni Bezprimov prikaz. Rad Jana Matejka.

Borba sa bratom oko vlasti uredi

Poljski veliki vojvoda Boleslav, saznavši za smrt cara Hajnriha II, uzdignut, preterano ponosan, krunisao se za kralja, ali samo nekoliko meseci kasnije je umro (17. juna).

Njegov sin, a Bezprimov mlađi brat, Mješko ga je nasledio, zbog toga što je imao osobine dobrog vladara.

Bezprim tada beži u Kijevsku Rusiju, ali se vratio i 1025. ili 1030. priznao svog brata za kralja, ali je Bezprim podržavao kijevskog kneza Jaroslava Mudrog kada je, 1030. godine, napadao Poljsku i privremeno osvojio zamak Belz.^{[traži se izvor]}

Vladavina uredi

Dolazak na vlast uredi

Jaroslav je, oktobra ili novembra 1031. godine, okupio elitne ratnike, otišao u Lachov, ponovo uzeo grad Červineski, i opustošio ga.

Mješko je, posle mesec dana mirovnog sporazuma sa carem, morao zbog Bezprimovih napada pobeći u Bohemiju, a Oldrih Pšemisl, vojvoda Češke, je tada zatvorio Mješka.

Bezprim se posle ove pobede vratio u Kijevsku Rusiju, ali tu nije ostao mnogo vremena.

Vratio se u Poljsku još iste godine i preuzeo vlast, dok je bratu Otonu, proganjanom za Mješkove vlade, dao Šleziju.

Bezprim je, potom, poslao, caru Konradu II, krunu, zajedno sa drugim kraljevskim oznakama, koje su Mješku oduzete i u isto vreme postao je carev vazal.

Tok vladavine uredi

Bezprim je tokom svoje vladavine preduzimao represivne mere protiv Mješkovih pristalica i izazivajući sve više gnev svojih podanika i jačanje opozicije.

Čak su i gonjeni hrišćani.

Smrt i sahrana uredi

Ove godine, Bezprim je naredio i ubistva svojih rođaka zbog toga što su mu mogli vladavinu dovesti u pitanje. Tada je gnev podanika dostigla maksimum.

Početkom 1032. godine, verovatno proleća, Bezprim je ubijen, od sopstvenih pristalica, zbog tiranstva. Moguće je i da ga je ubio brat Oton, ali i da ga su ga ubili po naređenju Mješka.

Bezprim je sahranjen na nepoznatom mestu, ali postoji velika verovatnoća da je sahranjen na Tumskom ostrvu. Među moštima u jednoj crkvi, na tom mestu, pronađenesu mošti nekog Pjasta, veruje se da je toj Pjast, Bezprim.^{[traži se izvor]}