Beli glas
Beli glas ili belo pevanje je savremeni naziv, za pevačku tehniku koji se obično koristi u istočnoj Evropi, za tradicionalni stil pevanja. Alternativni nazivi za tradicionalnu narodnu tehniku pevanja su: otvoren glas, pun glas, prirodan glas.
Tehnika
urediTehnika se zasniva na otvorenom grlu i slobodnom volumenu sa jarkom bojom. Koristi sve vrste registara u zavisnosti od mnogih faktora. Ponekad je to blizu kontrolisanog vrištanja ili jednostavnog dozivanja. Vazduh izlazi kroz potpuno otvoreno grlo. Koriste se gornji i srednji rezonatori, hrskavica larinksa, kosti i vazdušne šupljine u glavi i grlu. Karakteristična karakteristika ove vrste glasa je njegova svetlina, jasnoća (ne u smislu boje glasa) ili intenzitet. Iako se disanje može uzeti u nasumične trenutke pesme, to je veoma važan izraz za podvlačenje. U današnje vreme „oživljavanje“ narodnog pevanja učinilo je ovaj stil univerzalnim, ravnopravnim i ravnim. Rad na terenu pokazuje da je stil složeniji od samog pevanja „na nos” i glasno. [1] To uglavnom zavisi od zemlje/regiona, govora, boje glasa, zvuka, solo ili višeglasnog pevanja i individualnog izraza pevača.
Prilike
urediOd davnina se praktikovalo među seoskim stanovništvom u centralnoj i istočnoj Evropi. Glasno i jasno pevanje potiče od vežbanja na otvorenom pri radu u polju. Glasno pevanje zavisi i od pevanja uz instrumentalnu pratnju. Glas pevača mora da „udari” u muziku da bi se čuo. Istočni istraživači su takođe mišljenja da se u tradicionalnim kulturama verovalo da dug, unison i glasan, snažan glas ima magijsku moć. [2]
Beli glas je korišćen tokom takvih obreda kao što su krštenje, venčanja, sahrane i godišnji rituali vezani za seosku godinu, kola [3] na velikim skupovima i u malim prostorima.
Najpoznatiji savremeni bendovi koji nastavljaju taj stil pevanja (ali nisu bazirani na selima i čine prilično tipične moderne gradske pevače) su: Go_A, Drevo i DakhaBrakha iz Ukrajine, [4] The Bulgarian Voices Angelite iz Bugarske, [5] Svetlana Spajić iz Srbije, Trys Keturiose iz Litvanije, Południce iz Poljske, Narodni Praznik (Narodniй Prazdnik) iz Rusije i Guda iz Belorusije.
Geografija
urediU Ukrajini, Letoniji, Litvaniji, Belorusiji, Rusiji, Poljskoj, Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj u višeglasnom pevanju učestvuje beli glas. U Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj koriste glasovnu monofoniju.
Reference
uredi- ^ T. Rokosz, Od folkloru do folku. Metamorfozy pieśni tradycyjnych we współczesnej kulturze, Siedlce 2009, s. 144
- ^ „Pіsennіstь Polіssя | Polіssя”. Arhivirano iz originala 23. 06. 2022. g. Pristupljeno 14. 06. 2022.
- ^ Bithell, Caroline; Hill, Juniper (2014-06-26). The Oxford Handbook of Music Revival (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 9780199384921.
- ^ „Music of Ukraine”.
- ^ „Bulgarian Voices Angelite - Bulgaria”.
Spoljašnje veze
uredi- V. Grozdev-Kołacinska- białi spiev Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. decembar 2019)