Википедија

Bedži Kaid Esebsi

Некадашњи председник Туниса

 

Bedži Kaid Esebsi
arap. الباجي قائد السبسي
Bedži Kaid Esebsi 2011. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1926-11-29)29. novembar 1926.
Mesto rođenjaSidi Bou Said,  Tunis
Datum smrti25. jul 2019.(2019-07-25) (92 god.)
Mesto smrtiTunis  Tunis,
ReligijaIslamski sunit
Porodica
SupružnikHadila Saida Farhat
Deca4
Politička karijera
Politička
stranka		Nida Tounes
31. decembar 2014 — 25. jul 2019.
PrethodnikMonsef Marzuki
NaslednikMohamed Enasur
Predsednik Vlade Tunisa
28. februar 2011 — 24. decembar 2011.
PrethodnikMohamed Ganuši
NaslednikHamadi Džebali
Ministar inostranih poslova Tunisa
15. april 1981 — 15. septembar 1986.
PrethodnikHasen Balkođa
NaslednikHedi Mabruk
Potpis

Bedži Kaid Esebsi (arap. الباجي قائد السبسي; 29. novembar 1926[1] – 25. jul 2019[2] ) bio je 6. predsednik Tunisa, na funkciji od 31. decembra 2014. do svoje smrti 25. jula 2019.[3] Prethodno je bio ministar spoljnih poslova od 1981. do 1986. i premijer vlade Tunisa od februara 2011. do decembra 2011.[4] [5]

Esebsijeva politička karijera trajala je šest decenija i kulminirala je njegovim vođstvom Tunisa u tranziciji ka demokratiji.[6] Esebsi je bio osnivač političke partije Nida Tounes, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 2014. U decembru 2014, Esebsi je pobedio na prvim redovnim predsedničkim izborima posle Tuniske revolucije, postavši prvi demokratski izabran predsednik Tunisa.[7]

Odrastanje uredi

 
Grupna fotografija na koledžu Sadiki na kojoj je Kaid Esebsi (drugi red, zaokružen desno)

Rođen je 1926. godine, u Sidi Bou Saidu u porodici poreklom sa Sardinije (Italija). Bio je praunuk Ismaila Kaida Esebsija, kojeg su na početku devetnaestog veka sa Sardinije kidnapovali barbarski gusari. Ismail je nakon prelaska na islam odgajan u imućnoj porodici da bi potom bio priznat kao slobodan čovek. Postao je vođa mameluka i važan član vlade.[8]

Politička karijera uredi

 
Bedži Kaid Esebsi sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija, Dagom Hamaršeldom, 1961.

Bedži Kaid Esebsi je počeo da se bavi politikom 1941. godine, kada se pridružio omladinskoj organizaciji Neo Destour u Hamam-Lifu.[9] [10] Otišao je u Francusku 1950. godine da studira pravo u Parizu.[11] Po diplomiranju, karijeru je započeo kao advokat koji je branio aktiviste Neo-Destour-a. [12] Esebsi se kasnije pridružio lideru Tunisa Habibu Burgibi i tuniskom pokretu za nezavisnost od Francuske. Nakon sticanja nezavisnosti Tunisa od Francuske 1956. godine Esebsi postaje Burgibin savetnik.[12]

Esebsi je kao štićenik Burgibe obavljao razne funkcije od 1957. do 1971.,[6] poput šefa regionalne administracije, generalnog direktora Nacionalne bezbednosti (franc. Sûreté nationale), ministra unutrašnjih poslova 1965., ministra odbrane 1969., a potom i ambasadora u Parizu. [13]

 
Esebsi sa Habibom Burgibom ( Palata Kartagina, 1965)
 
Esebsi kao ministar odbrane Tunisa, 1969

Od oktobra 1971. do januara 1972. zalagao se za veću demokratiju u Tunisu pa je podneo ostavku na sve funkcije.[14]

U aprilu 1981. vratio se u vladu pod Mohamedom Mzalijem kao ministar spoljnih poslova, i na toj funkciji ostao do septembra 1986.[15] [16] Godine 1987. promenio je saveznike nakon što je Ben Ali uklonio Burgibu sa vlasti. Esebsi je ubrzo imenovan za ambasadora u Zapadnoj Nemačkoj. Od 1990. do 1991. godine bio je predsednik Predstavničkog doma parlamenta Tunisa.[16]

Privremeni premijer 2011 uredi

 
Esebsi 2011. godine

Dana 27. februara 2011. godine, nakon Tuniske revolucije koja je zbacila dugogodišnjeg lidera Ben Alija, premijer Tunisa Mohamed Ganuši je podneo ostavku nakon sukoba u Tunisu u kojima je ubijeno pet demonstranata. Istog dana, vršilac dužnosti predsednika Fuad Mebaza imenovao je Kaida Esebsija za novog premijera, opisujući ga kao „osobu sa besprekornim političkim i privatnim životom, poznatu po svom dubokom patriotizmu, lojalnosti i samopožrtvovanju u služenju svojoj zemlji." Uglavnom mladi demonstranti nastavili su da iznose svoje nezadovoljstvo na ulice, kritikujući jednostrano imenovanje Esebsija bez širih konsultacija.[17] Esesbi je ipak opisan kao neko ko je „ostao na distanci od Ben Alija“, što je „doprinelo njegovom kredibilitetu i prihvatanju“ u godinama nakon revolucije 2011. i periodu posle Ben Alija.[18]

Nakon izbora u oktobru, Kaid Esebsi je napustio funkciju 24. decembra 2011. godine kada je novi privremeni predsednik Monsef Marzuki imenovao Hamadija Džebalija iz islamističke Enahde, koja je postala najveća parlamentarna koalicija.[19]

Izbori 2014 uredi

Nakon odlaska sa funkcije, Kaid Esebsi je osnovao sekularnu stranku Nida Tounes, koja je osvojila većinu poslaničkih mesta na parlamentarnim izborima u oktobru 2014.[20] Bio je kandidat ove stranke na prvim slobodnim predsedničkim izborima u zemlji, u novembru 2014.[21] Dana 22. decembra 2014, zvanični rezultati izbora pokazali su da je Esebsi pobedio aktuelnog predsednika Monsefa Marzukija u drugom krugu glasanja, dobivši 55,68% glasova.[22] Nakon zatvaranja biračkih mesta, Esebsi je na lokalnoj televiziji rekao da je svoju pobedu posvetio "mučenicima Tunisa".[23]

Predsednik Tunisa uredi

 
Esebsi sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem (19. septembra 2016. u Njujorku)

Esebsi je položio zakletvu kao predsednik 31. decembra 2014. u 88. godini života. Bio je prvi slobodno izabrani predsednik modernog Tunisa. On je odigrao vitalnu ulogu u pomaganju da se, više od bilo koje druge arapske države, Tunis očuva od pokreta arapskog proleća, koji je prvobitno započeo baš u Tunisu.[24] On je prilikom polaganja zakletve obećao da će "biti predsednik svih Tunižanki i Tunižana bez razlike" i naglasio važnost "konsenzusa među svim partijama i društvenim pokretima".[25]

 
Esebsi sa premijerom Italije Paolom Đentilonijem u maju 2017.

Esebsi je 3. avgusta 2016. imenovao Jusefa Čaheda za premijera pošto je parlament povukao poverenje vladi Habiba Esida.[26]

 
Esebsi na 43. samitu G7 2017.

Esebsi je 2017. godine pozvao na izmene zakona o nasleđivanju kako bi se obezbedila jednaka prava za muškarce i žene, i zalagao se da se žene iz Tunisa mogu slobodno da udaju za nemuslimane. Verovao je da ovakve promene nisu u direktnom sukobu sa šerijatom niti sa tuniskim ustavom.[27] Esebsi je 13. avgusta 2018. obećao da će parlamentu podneti predlog zakona da ženama da jednaka prava na nasledstvo, pošto je debata o kontroverznoj temi nasleđa tada bila akturelna širom muslimanskog sveta.[28] Godine 2018. predložio je reviziju tuniskog izbornog zakona, za koji je smatrao da sadrži mnoge nedostatke koji su u suprotnosti sa principima revolucije iz 2011. godine.[29]

Bolest i smrt uredi

 
Sahrana Bedžija Kaida Esebsija 27. jula 2019.

Esebsi je 27. juna 2019. hospitalizovan u vojnoj bolnici u Tunisu zbog teške bolesti.[30] Sledećeg dana njegovo stanje se stabilizovalo.[31] Ponovo je primljen u bolnicu 24. jula 2019. da bi preminuo sledećeg dana, 25. jula 2019., pet meseci pre isteka svog predsedničkog mandata.[32] [33] Pored Tunisa, koji je proglasio sedmodnevnu žalost, još osam zemalja objavilo je periode žalosti od tri dana nakon Esebsijeve smrti, a to su Libija, Alžir, Mauritanija, Jordan, Palestina, Liban, Egipat i Kuba. Isto tako, Ujedinjene nacije su održale minut ćutanja u znak poštovanja.

Izborna komisija je naknadno saopštila da će Esebsijev naslednik biti izabran ranije od prvobitnog datuma 17. novembra[34] zbog ustavne odredbe da u slučaju smrti predsednika stalni naslednik mora biti na funkciji u roku od 90 dana.[35] Tako je predsednik Skupštine narodnih poslanika Mohamed Enasur postao vršilac dužnosti predsjednika.[36]

Državna sahrana predsednika Esebsija održana je 27. jula u Palati Kartagina i groblju Dželaz u prisustvu mnogih dostojanstvenika poput:

Od Palate Kartagina održana je procesija do groblja Dželaz, gde je predsednik Esebsi sahranjen. Abdulah II (jordanski kralj) je došao u Tunis 29. jula da izrazi saučešće v.d. predsednika Tunisa Mohamedu Enaseru i porodici preminulog predsednika Bedžija Kaida Esebsija.

Lični život uredi

Bedži Kaid Esebsi se oženio Hadilom Saidom Farhat 8. februara 1958.[38] Par je imao četvoro dece: dve ćerke, Amel i Salvu, i dva sina, Mohameda Hafeda i Kelila.[39]

Njegova supruga umrla je 15. septembra 2019. godine, u dobi od 83 godine, dva meseca nakon svog supruga.[40]

Međunarodna odlikovanja uredi

 
Orden Bedži Kaida Esebsija kao viteza ogrlice Reda Serafima .
  •   Medalja časti Republike Alžira (3. januar 2013.)[41]
  •   Ogrlica Ordena šeika Ise bin Salmana Al Kalife (Bahrein; 27. januar 2016)[42]
  •   Veliki kordon Vrhovnog renesansnog reda (Jordan; 20. oktobar 2015)[43]
  •   Ogrlica Ordena kralja Abdulaziza (Kraljevina Saudijska Arabija; 29. mart 2019)[44]
  •   Viteški Veliki krst sa ogrlicom Ordena za zasluge Republike Italije (8. januar 2017.)[45]
  •   Počasni pratioci sa ogrlicom nacionalnog ordena za zasluge (Malta; 5. februar 2019.)[46]
  •   Velika ogrlica države Palestine (6. jul 2017.)[47]
  •   Orden Republike Srbije II stepena (2016)[48]
  •   Veliki krst Ordena za građanske zasluge (Španija; 28. oktobar 1969)[49]
  •   Vitez Ordena Serafima (Švedska; 4. novembar 2015)[50]
  •   Ogrlica Ordena Države Republike Turske (27. decembar 2017.)[51]

Bibliografija uredi

  • Burgiba: žito i kukolj (Bourguiba: le bon grain et l'ivraie, éd. Sud Éditions, Tunis, 2009). ISBN 978- 9973844996
  • Tunis: demokratija u zemlji islama (La Tunisie: la démocratie en terre d'islam (avec Arlette Chabot), éd. Plon, Paris). 2016. ISBN 978-2259252539.

Reference uredi

  1. ^ Sayed Mohamed Mahdi al Tajir, The International Who's Who of the Arab World (1978), p. 137.
  2. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  3. ^ „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies aged 92”. France 24. 25. 7. 2019. Pristupljeno 26. 5. 2020. 
  4. ^ "Tunisian PM Mohammed Ghannouchi resigns over protests", BBC News, 27 February 2011.
  5. ^ „Tunisian prime minister resigns amid protests”. Reuters. 27. 2. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  6. ^ a b Carlotta Gall & Lilia Blaise, Béji Caïd Essebsi, President Who Guided Tunisia to Democracy, Dies at 92, The New York Times (25 July 2019).
  7. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  8. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  9. ^ „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  10. ^ „Essebsi retrouve ses racines à Hammam-Lif!” (na jeziku: francuski). Espace Manager. 20. 10. 2014. Arhivirano iz originala 24. 12. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2014. 
  11. ^ Bobin, Frederic (25. 7. 2019). „Tunisie: le président Essebsi, symbole des ambivalences de la révolution, est mort”. Le Monde (na jeziku: francuski). Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  12. ^ a b Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  13. ^ Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  14. ^ „Avec la mort de Béji Caïd Essebsi, la Tunisie perd un fondateur”. La Croix (na jeziku: francuski). 25. 7. 2019. ISSN 0242-6056. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  15. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  16. ^ a b „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  17. ^ Guidi, Francesco (1. 3. 2011). „Tunisian Prime Minister Mohammed Gannouchi resigns”. Pristupljeno 13. 11. 2014. 
  18. ^ Masri, Safwan. Tunisia: An Arab Anomaly. New York: Columbia University Press, 2017, 55.
  19. ^ Mzioudet, Houda (14. 12. 2011), „Ennahda's Jebali Appointed as Tunisian Prime Minister”, Tunisia, Arhivirano iz originala 17. 1. 2012. g., Pristupljeno 21. 12. 2011 
  20. ^ „Tunisia's Essebsi: The 88-year-old comeback kid”. BBC. 31. 12. 2014. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  21. ^ Marks, Monica (29. 10. 2014). „The Tunisian election result isn't simply a victory for secularism over Islamism”. The Guardian. Arhivirano iz originala 3. 11. 2014. g. Pristupljeno 9. 11. 2014. 
  22. ^ Patrick Markey; Tarek Amara (22. 12. 2014). „Essebsi elected Tunisian president with 55.68 percent”. Reuters. Arhivirano iz originala 26. 11. 2015. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  23. ^ „Tunisia election: Essebsi claims historic victory”. BBC News. 22. 12. 2014. Arhivirano iz originala 22. 12. 2014. g. Pristupljeno 22. 12. 2014. 
  24. ^ „President of Tunisia who sought to reinforce democratic advances in the face of economic hardship and terrorism”. The Guardian. 25. 7. 2019. 
  25. ^ „Tunisian secular leader Essebsi sworn in as new president”. Reuters. 31. 12. 2014. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  26. ^ Nadhif, Ahmed (18. 8. 2018). „How the new government plans to save Tunisia”. Al-Monitor. Pristupljeno 2. 1. 2019. 
  27. ^ Simon Speakman Cordall; Mona Mahmood (28. 11. 2011). „We are an example to the Arab world: Tunisia's radical marriage proposals”. The Guardian. Pristupljeno 4. 9. 2017. 
  28. ^ „Tunisian president backs inheritance equality for women despite opposition”. Middle East Eye. 3. 8. 2018. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  29. ^ Dahmani, Frida (23. 3. 2018). „Pourquoi Béji Caid Essebsi veut faire amender la loi électorale”. Jeune Afrique (na jeziku: francuski). Pristupljeno 4. 4. 2018. 
  30. ^ Tarek Amara; Ulf Laessing (28. 6. 2019). „Tunisian president hospitalised 'in severe health crisis': presidency”. Reuters. Arhivirano iz originala 27. 6. 2019. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  31. ^ „Health of Tunisian president improves significantly, he calls defense minister”. Reuters. 28. 6. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  32. ^ Anabel, Ynug (25. 7. 2019). „Tunisia: President Beji Caid Essebsi dies at age 92 on Republic Day”. Afrika News. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  33. ^ „Tunisia's President Essebsi dies aged 92 after severe illness”. DailySabah. 25. 7. 2019. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  34. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  35. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  36. ^ Amara, Tarek (26. 7. 2019). „Mourning leader, Tunisians look forward to smooth transition”. Reuters. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  37. ^ Amara, Tarek (27. 7. 2019). „Tunisia bids farewell to president Essebsi at state funeral”. Reuters. Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  38. ^ „Annuaire des Personnalités: Béji Caïd Essebsi”. Leaders (na jeziku: francuski). 2015-09-19. Arhivirano iz originala 2018-08-31. g. Pristupljeno 2019-03-23. 
  39. ^ Mariem (8. 1. 2015). „Les premières déclarations de la Première Dame de Tunisie, Chadlia Saïda Caïd Essebsi” (na jeziku: francuski). Baya. Pristupljeno 23. 3. 2019. 
  40. ^ Former Tunisian president's widow dies
  41. ^ „Le double hommage de Bouteflika à 11 personnalités tunisiennes”. Leaders (na jeziku: francuski). 3. 1. 2013. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  42. ^ علي رجب (27. 1. 2016). „بالصور.. العاهل البحريني يمنح الرئيس التونسي وسام الشيخ عيسى”. بوابة فيتو (na jeziku: arapski). Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  43. ^ „الملك للسبسي: الأردن مستعد لدعم تونس على جميع المستويات”. Alghad (na jeziku: arapski). 20. 10. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  44. ^ „King Salman, Tunisian president hold talks, oversee signing of two deals & confer medals”. Saudi Gazette. 29. 3. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  45. ^ „Conferimento di onorifi cenze dell'Ordine Al merito della Repubblica italiana”. Gazzetta Ufficiale della Repubblica Italiana (na jeziku: italijanski). 107: 130. 10. 5. 2017. 
  46. ^ „Government Notices published in Govt. Gazette No. 20,137 of 15th February 2019”. Government services and information of Malta. 15. 2. 2019. Pristupljeno 25. 7. 2019. 
  47. ^ „الرئيس يقلد نظيره التونسي القلادة الكبرى لدولة فلسطين”. Wafa (na jeziku: arapski). 6. 7. 2017. Pristupljeno 2019-07-25. 
  48. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. 
  49. ^ „Decreto 2463/1969, de 1 de octubre, por el que se concede la Gran Cruz de la Orden del Mérito Civil al señor Beji Caid Es-Sebsi.” (na jeziku: švedski). Agencia Estatal Boletín Oficial del Estado. Pristupljeno 8. 2. 2021. 
  50. ^ „Statsbesök från Tunisien – dag 1 - Sveriges Kungahus”. Kungahuset (na jeziku: švedski). novembar 2015. Arhivirano iz originala 06. 05. 2021. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 
  51. ^ Chennoufi, Anouar (28. 12. 2017). „Fin de la visite d'Etat du président turc Recep Tayyip Erdogan en Tunisie”. Tunivisions (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 12. 2017. g. Pristupljeno 26. 7. 2019. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беџи_Каид_Есебси&oldid=27101876”