Biblioteka manastira Svetog Gela u Švajcarskoj
Biblioteka manastira Svetog Gela (nem. Stiftsbibliothek) je značajna srednjovekovna monaška biblioteka smeštena u Sankt Galenu, u Švajcarskoj. Godine 1983. biblioteka je, kao i opatija Sankt Galena, proglašena za svetsku baštinu, kao „izvanredan primer velikog karolinškog manastira od 8. veka do njegove sekularizacije 1805. godine, jedna od najznačajnijih važnih kulturnih centrara u Evropi“.[1]
| Stiftsbibliothek | |
 Biblioteka manastira Svetog Gela u Švajcarskoj | |
| Osnivanje | između 1758. i 1767. |
|---|---|
| Lokacija | Sankt Galen Švajcarska |
| Vrsta | arhiv muzej umetnosti monaška biblioteka |
| Veb-sajt | Biblioteka manastira Svetog Gela |
Istorija i arhitektura uredi
Biblioteku je osnovao sveti Otmar, osnivač opatije Sankt Galen. Tokom požara 937. godine opatija je uništena, ali biblioteka je ostala netaknuta.[2] Sala biblioteke, koju je projektovao arhitekta Petar Tumb u stilu rokokoa, izgrađena je između 1758. i 1767.[3] Grčki natpis iznad ulaznih vrata, psyché iatreion, prevodi se kao „apotekar duše“.
Zbirke uredi
Kolekcija biblioteke je najstarija u Švajcarskoj i jedna od najranijih i najvažnijih manastirskih biblioteka na svetu. Biblioteka sadrži skoro 160.000 svezaka, od kojih je većina dostupna za javnu upotrebu. Pored starijih štampanih knjiga, kolekcija uključuje 1650 inkunabula (knjige štampane pre 1500. godine) i 2100 rukopisa koji datiraju od 8. do 15. veka. Među najznačajnijim od poslednjih su predmeti irske, karolinške i otonske proizvodnje. Ovi kodeksi se nalaze u staklenim vitrinama, od kojih je svaka završena rezbarenim heruvimom koji nudi vizuelni trag o sadržaju polica ispod, na primer, slučaj materijala koji se odnose na astronomiju nosi heruvim koji knjige posmatra teleskopom.[4] Knjige objavljene pre 1900. godine čitaju ce u posebnoj čitaonici.[5] Ovde se čuva rukopis Pesma o Nibelunzima.
Stvorena je virtuelna biblioteka koja omogućava širi pristup rukopisima: Codices Electronici Sangallenses. Ovaj projekat je proširen tako da uključuje i kodekse iz drugih biblioteka i deluje pod nazivom e-kodeksi. Trenutno je više od 600 rukopisa iz opatijske biblioteke Sankt Galena dostupno u digitalnom formatu.
Reference uredi
- ^ „Abbey of St. Gall”. UNESCO World Heritage List. 2019. Pristupljeno 29. 1. 2019.
- ^ Murray, Stuart (2009). The Library: An Illustrated History. New York, New York: Skyhorse Publishing.
- ^ „Abbey library of St. Gallen /Stiftsbibliothek (Abbey Library) St. Gallen” (na jeziku: engleski). 2017-01-19. Pristupljeno 2016-01-19.
- ^ „Where to Go”. Berlitz: Switzerland Pocket Guide. Princeton, NJ: Berlitz Publishing Company. april 1999. str. 40–41. ISBN 2-8315-7159-6.
- ^ Murray, Stuart (2009). The Library: An Illustrated History. New York, New York: Skyhorse Publishing. str. 288.
Literatura uredi
- Beat Matthias von Scarpatetti: Die Handschriften der Stiftsbibliothek St. Gallen. Codices 547–669. Hagiographica, Historica, Geographica 8.–18. Jahrhundert. Harrassowitz, Wiesbaden (2003) ISBN 978-3-447-04716-6.
- Beat Matthias von Scarpatetti: Die Handschriften der Stiftsbibliothek St. Gallen. Codices 1726–1984 (14.–19. Jahrhundert). Beschreibendes Verzeichnis. Verlag am Klosterhof, St. Gallen (1983) ISBN 978-3-906616-02-5.
- David H. Stam, ur. (2001). International Dictionary of Library Histories. Fitzroy Dearborn. ISBN 1579582443.
Spoljašnje veze uredi
- Biblioteka manastira Svetog Gela Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. jul 2013)
