Bitka kod Dandžinesa
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: Ukloniti suvišne veze, napisati uvod. |
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Holandski admiral Marten Tromp isplovio je 1. decembra 1652. g. na čelu flote od 80 većih i nekoliko manjih ratnih brodova i brandera da zaštiti preko 300 trgovačkih brodova, koji su kroz Lamanš upućeni u prekomorske zemlje, i prihvati oko 250 trgovačkih brodova koji su se prikupili kod Il de Rea, u Biskajskom zalivu, na povratku sa robom u domovinu.
| Bitka kod Dandžinesa | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Prvog anglo-holandskog pomorskog rata | |||||
_(14579529307).jpg) | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
 Nizozemska republika |
 Engleska | ||||
Pošto je uplovio u Doverska vrata, admiral Tromp je primio obaveštenje da se engleska ratna flota sprema da isplovi. Ocenivši da bi došao u nezgodan položaj prihvatajući bitku sa balastom od toliko mnogo trgovačkih brodova, odmah je ostavio konvoj u blizini flamanske obale, a sa ratnim brodovima je otplovio ka Daunsu, gde je 9. decembra iznenadio englesku flotu od oko 40 ratnih i naoružanih trgovačkih brodova pod komandom admirala Roberta Blejka. Tako mali broj engleskih ratnih brodova u domaćim lukama bio je posledica pomenute pogrešne procene Olivera Kromvela nakon bitke kod bitke kod Kentiš Noka. Englezi su podigli sidra i za Holanđanima krenuli ka jugu, ali zbog jakog zimskog nevremena i visokih talasa do bitke nije došlo. U predvečerje su se Englezi usidrili ispred Dovera a Holanđani u njihovoj zavetrini.
Sutradan, 10. decembra ujutru obe flote su produžile paralelno uz obalu. Pritešnjen između Dovera i obale, Blejk je oko 13:00 časova krenuo u napad. Na čelu engleske flote plovio je poznati zastavni brod admirala Blejka „Trijumf“ (engl. Triumph). Bitka se odmah razvila u artiljerijske dvoboje sa najmanjih odstojanja i abordažne bojeve. Svesni da su slabiji, Englezi su odlučili da napadnu holandski admiralski brod „Brederode“ i tako obezglave holandsku flotu. Na ovaj brod su odmah nasrnula dva engleska broda u pokušaju da ga što više oštete i jurišem zauzmu njegovu palubu. Brod koji je u poretku bio pored broda „Brederode“ je to primiteo i odmah mu je pojurio u pomoć. U tom trenutku se sve menja. Umesto da Englezi jurišem zauzmu holandski admiralski brod, na juriš su bila zauzeta njihova dva broda. Tako je na samom početku bitke engleska eskadra izgubila dva broda. Bitka se nastavila punom žestinom pri čemu se ispoljila brojčana nadmoć Holanđana, utoliko više što je nekoliko brodova engleske zaštitnice, verovatno pod uticajem rojalista, napustilo bojište.
Do mraka Holanđani su izgubili jedan a Englezi ukupno pet brodova. Blejk se po mraku povukao prema ušću Temze, a Holanđani ga nisu gonili, propustivši da iskoriste svoju pobedu do kraja. Tromp se nekoliko dana zadržao kod Dandžnesa, popravljajući svoje i hvatajući engleske trgovačke brodove, a potom je prihvatio svoje trgovačke brodove iz Biskajskog zaliva i sproveo ih kroz Lamanš.
Posledice bitke
urediAdmiral Tromp, vraćajući se u Holandiju sa pomenutim konvojem i znajući da ima poptpunu prevlast na moru, naredio je da se na jarbole njegove eskadre postave metle. Time je želeo da pokaže da je očistio pomorske puteve i pomeo neprijateljske brodove. Ta duhovita dosetka imala je veliki uticaj na moral brodova i luka, pa je vezivanje metli postalo tradicija holandske mornarice.
Pobedom kod Dandžnesa Holanđani su za kratko vreme izborili prevlast u Lamanšu. Njeni trgovački brodovi su plovili bez opasnoti. To je za Holandiju u tom trenutku bilo najvažnije, jer uprkos ratu ona nije smanjila svoju veliku prekomorsku trgovinu, i tako je nastavila svoj ekonomski procvat. Amsterdam je i dalje ostao sedište svetske trgovine i najjače bankarsko središte tod doba.
Englezi su posle poraza bili veoma zabrinuti. Odmah su preduzeli energične mere za uspostavljanje borbene snage flote. Odustali su od uvođenja naoružanih trgovačkih brodova u borbenu glavninu, i počeli da grade veliki broj ratnih brodova. Admiral Blejk se zalagao da Engleska gradi velike brodove, koji bi usled svoh boljeg oblika bolje i brže plovili nego široko holandski brodovi, i svojom nadmoćnijom artiljerijom i jačom posadom bi bili u stanju da potuku i protivnika koji je bolje navikao na pomorsku borbu.
Admiral Blejk je smatrao da je do poraza došlo usled kukavičkog držanja nekoliko kapetana te je uspeo da izdejstvuje uredbu po kojoj ubuduće kapetani trgovačkih brodova nisu više smeli da komanduju svojim brodovima u borbi. Time je pribavio vojničkom elementu poseban uticaj na sve grane službe na ratnom brodu. Rezultat ovoga bila je pojava pomorskih oficira od karijere, za komandovanje ratnim brodovima.
Svojevrstan udžbenik pod imenom „The Instruction for the better Ordering of the Fleet in Fighting“ od 29. marta 1653. godine čiji je jedan od sastavljača - pored Monka i Dina - bio i admiral Blejk uneo je veliki preokret u istoriju pomorskih ratovanja. Po ovom udžbeniku trebalo je graditi veće, jednoobrazne bojne brodove, a flota je trebalo da postane manja, i preglednija. Tako bi se bolje uređena uvela u borbu, a u samoj borbi bi se lakše njome komandovalo. Umesto brazde borbenih grupa uveo je brazdu pojednih brodova. Svaki brod u njoj imao je svoje određeno mesto i nije mogao sam da izabere svog protivnika. Međutim, da brazda ne bi imala slabih tačaka, morali su svi brodovi da imaju podjednaku borbenu snagu. Borbena brazda od pojedinih brodova istovremeno je pružala i bolju zaštitiu protiv brodova brandera, koji se može smatrati pretečom tirpednih čamaca i razarača. Podela flote na prethodnicu, glavninu i zaštitnicu i dalju podelu svih eskadra na divizije zadržana je.
Nadmoćnost engleske artiljerije dodoatno je bila pojačana tako što je admiral Blejk posvetio naročitu pažnju obuci cele posade na topovima. Dosta je povećao brzinu gađanja topova, a za popunu gubitaka u posluzi imao je uvek dovoljno obučenog ljudstva. Na kraju, vatru je koncetrisao na neprijateljsku posadu i trupove protivničkih brodova, dok su Holanđani svojoj slaijom artiljerijom nisu mogli da probiju jake trupove engleskih brodova, pa su pokušavali da razore engleske uređaje za jedrenje. Međutim, pri gonjenju Holanđana, Blejk je naredio da se gađaju holandska jedra, da bi neprijatelju onemogućio kretanje a pojedine zaostale brodove zauzimao jednog po jednog. Kao pravi zapovednik postupao je prema prilikama.
Za neverovatno kratko vreme uloženi napori su doneli rezultate. Posle manje od tri meseca Engleska je opet bila u stanju da njena flota isplovi, a početkom juna je engleska mornarica raspolagala sa preko 100 brodova, većinom novih ili preuređenih trgovačkih i ratnih, sa novim naoružanjem i novom posadom.
Holanđani se nisu uljuljkali u svojoj trenutnoj nadmoći. Iako nisu sretali engleske borbene brodove na moru, holandski brodi su bili u punoj pripravnosti. I dalje su plovili u konvojima koje je stalno pratila ratna mornarica.
Literatura
uredi- Vojna enciklopedija, Dandžnes
- Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.
- Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.
- Fridrih fon Kohenhauzen, Veliki vojskovođi, Geca Kon A. D. Beograd, 1937.