Bitka na Velikoj Hoči
Dana 25. maja 1905. grupa od sedam četnika, predvođena vojvodama Savatijem Miloševićem, Lazarom Kujundžićem (putovođa) i potporučnikom Živojinom Milovanovićem stigla je u Veliku Hoču u Metohiji. U četi su još bili Kosta Karaperić-Konjuški, Tasa Milenković, Staniša Šević i Stanoje Mikić. Četa se tom prilikom vraćala na teren preko Kuršumlije, Podujeva, Kolašina i Podrime. Putovođa Lazar Kujundžić (inače učitelj) odlično je poznavao običaje i jezik Albanaca.
| Bitka na Velikoj Hoči | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||||||
| Sukobljene strane | |||||||||||
 srpski četnici |
.svg){kind=small} Osmansko carstvo | ||||||||||
| Komandanti i vođe | |||||||||||
| vojvoda Savatije Milošević † | Turci, Albanci iz sela Orahovac | ||||||||||
| Jačina | |||||||||||
| 7[1] | Turci, Arnautski bašibozuk | ||||||||||
| Žrtve i gubici | |||||||||||
| 7 | oko 30-35 (bar 5 Turaka) | ||||||||||
Velika Hoča je bila srpsko selo sa svega dve arnautske kule. Kujundžić je, da bi predupredio osvetu Arnauta nad velikohočanskim Srbima, odabrao za danik arnautsku kulu, od čijeg je domaćina dobio besu. Pošto su četnici večerali i zaspali Arnaut je obavestio lokalne Albance iz sela Orahovac. Mnoštvo Albanaca opkolilo je kulu i turski juzbaša (kapetan) pozvao je četnike na predaju. Četnici su odgovorili plotunom od kojeg su poginuli juzbaša i četiri askera. Puškaranje je trajalo čitav dan i okončano u sumrak. Tada je grupa Arnauta prodrla u donji sprat, gde je kao i u svim albanskim kulama, bio prostor za stoku. Odatle su pucajući kroz tavanicu uspeli da ubiju petoricu četnika i kulu zapalili. Dvojica preživelih su izletela iz kule pucajući ali su ih Arnauti ubili. U borbi je prema podacima Konzulata u Prištini poginulo oko 40 Arnauta, Turaka i četnika.[2][3][4]
Literatura
uredi- Vladimir Ilić: Srpska četnička akcija 1903-1912, str 59-60
Reference
uredi- ^ V. Ilić:Srpska četnička akcija 1903-1912. str. 59.
- ^ S. Krakov: Krvave borbe. str. 231-234
- ^ K. Pećanac: Četnička akcija. str. 20
- ^ P.J. Radosavljević: Početak četovanja (Komite), sećanje iz 1905., Srpsko Kosovo, Skoplje (1925)
