Википедија

Boing 737

Boing 737 (engl. Boeing 737) je najpopularnija porodica uskotrupnih putničkih aviona za srednje linije na svetu. Od početka proizvodnje 1968. je naručeno ili isporučeno preko 6000 komada. Porodicu čini 10 modela od kojih su danas u proizvodnji 5.

  • Van proizvodnje: 100, 200, 300, 400, 500, 600
  • U proizvodnji: 700, 800, 900, 900ER, MAX 7, MAX 8, MAX9
Boing 737

Boing 737
Boing 737

Opšti podaci
Namena putnički avion
Posada 2 člana
Broj putnika 110-190
Poreklo  SAD
Proizvođač Boing
Probni let 9. april 1967.
Uveden u upotrebu 10. februar 1968.
Prvi operater Sautvest erlajns (462)
Broj primeraka 7 283
Dimenzije
Dužina 33,40 m
Visina 11,13 m
Raspon krila 28,88 m
Površina krila 105,40 m²
Masa
Prazan 32460 kg
Maksimalna 62820 kg
Pogon
Broj motora 2 motora
Fizičke osobine
Turbomlazni motor CFM International CFM56-ЗС1
Potisak TMM-a 2 x
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 950 km/h
Ekonomska brzina 845 km/h
Dolet 5400 km
Plafon leta 12497 m
 Portal Vazduhoplovstvo
Lufthanza 737-300
Kvantas 737-800
Boeing 737-3Y0, grčke kompanije Bluebird Airways.

Takođe, na osnovu ovih aviona Boing je razvio i dva modela namenjena poslovnim ljudima koji nose oznake BBJ (Boeing Business Jet)(737-700) i BBJ2 (737-800).

Prvi avion serije 100 poleteo je 9. aprila 1967. a isporučen je Lufthanzi u februaru 1968.

Istorija uredi

Boing 737 nastao je kao izraz Boingovog nastojanja da uđe na tržište aviona za kratke linije sa malim brojem putnika, kojim su dominirali Karavela, BAC 1-11 i Daglas DC-9. Boing je prvobitno planirao avion sa 60 do 85 sedišta, ali je posle razgovora sa prvim naručiocem Lufthanzom, promenio plan i opredelio se za avion sa 100 sedišta.

Boing je prilično zaostajao za konkurentima u trenutku kada je kreirao 737. Da bi ubrzali razvoj aviona, u Boingu su upotrebili 60% istih konstrukcija i sistema kao i na modelu 727. Korišćen je isti presek trupa kao kod modela 727, što je Boingu omogućilo da u poprečni presek aviona smesti šest sedišta u nizu, umesto pet, što je bio slučaj kod konkurenata kao što su 1-11 i DC-9. Ista osnova trupa kasnije je korišćena i kod modela Boing 757.

Istorija eksploatacije uredi

Prvi 737-100 poleteo je 9. aprila 1967, a avion je ušao u upotrebu u februaru 1968. u službi Lufthanze. 737-200 je za prvi put poleteo 8. avgusta 1967. Lufthanza je bila jedini značajni avio-prevoznik koji je kupio 737-100 i proizvedeno je samo 30 primeraka ovog modela.

Duži 737-200 je bio uspešniji i proizvodnja ovog modela trajala je do 1988, a prvi kupac ovog aviona je bio Junajted erlajns. Nakon što je proizvedeno 135 aviona B737-200, usledila su značajna poboljšanja, pa je u standardnu proizvodnju ušao 737-200 Advanced.

Nova poboljšanja su usledila početkom osamdesetih sa modelom 737-300. Uvedeni su motori CFM56 sa boljom potrošnjom goriva. Osim toga, na ovom modelu motori nisu smešteni tačno ispod krila, već su izbačeni više unapred.

Suočen sa konkurencijom Erbasove porodice aviona A320, Boing je tokom 1993. godine izbacio novu seriju 737, tzv. 737 Novu Generaciju (NG). 737NG sastoji od 737-600, 737-700, 737-800 i 737-900 (ER).

Dana 13. februara 2006, Boingov petohiljaditi 737 je ušao u redovnu upotrebu kod avioprevoznika Sautvest erlajns.

Varijante uredi

Modeli 737 se mogu podeliti u tri generacije. Originalni modeli bili su 737-100, 737-200/-200 Advanced. Klasična serija se sastoji od 737-300, 737-400 i 737-500. Nova generacija se sastoji d 737-600, 737-700/-700ЕР, 737-800 i 737-900/-900ЕР.

Originalni 737 uredi

737—100 uredi

  • Prvi naručilac: Lufthanza (28. decembra 1967)
  • Poslednja isporuka: NASA (26. jula 1973)
  • Ukupno proizvedeno: 30

Boinga 737-100 je svoj prvi let ostvario 9. aprila 1967. godine. Lufthanza je bila prvi avio-prevoznik koji je kupio Boing 737 za svoju flotu. Prvi komercijalni let je ostvaren februara 1968. Pokazao se kao efikasan i isplativ avion za evropske avio-prevoznike. Bio je najmanji model iz porodice 737.

737—200 uredi

Sledeći model Boinga 737 je bio 737-200. Ovaj model je bio napravljen pretežno za američko tržište. Avioni su bili malo duži kako bi primili više putnika, a prve primerke je od Boinga kupio Američki avio-prevoznik Junajted erlajns.

737-200 Advanced

737-200 je unapređen u verziji 737-200 Advanced, i bio je u serijskoj proizvodnji od juna 1971. Model 737-200 Advanced je prodavan i u verzijama 737-200 Executive jet i 737-200HGW.

Ovi modeli su u fazi izbacivanja iz eksploatacije zbog visoke potrošnje goriva, velike buke motora i visokih troškova održavanja. Danas su mnogi 737-200 u upotrebi kao druge i treće rezerve, kao i kod avio-prevoznika zemalja u razvoju. Aviogeneks je jedini srpski avio-prevoznik koji poseduje ovaj model.

Boing je i takođe razvio i model 737-200C (gde C označava Convertible ili konvertibilni model), čija namena u zavisnosti od potrebe može da se menja između putničke i teretne. Model 737-200QC (gde QC označava Quick Change odnosno „brzu izmenu“) je unapređena varijacija modela 737-200C, kod koga je promena iz putničke u teretnu varijantu ili obrnuto bila mnogo brža.

737 Klasik uredi

737 Klasik odlikuju:

  • Dvoprotočni turbomlazni motori CFM56, oko 20% efikasniji u odnosu na prethodne JT8D.
  • Nova konstrukcija krila sa boljom aerodinamikom.
  • Unapređena pilotska kabine sa opcijom za ugradnju EFIS (Electronic Flight Instrumentation System) koji se sastoji od elektronskih ADI i HSI instrumenata umesto tradicionalnih mehaničkih instrumenata.

737—300 uredi

 
JAT Jugoslovenski Aerotransport 737-300
 
Avioletov boing 737-300 na Beogradskom aerodromu

Model 300 je pušten u eksploataciju 1980. godine. Prvi avio-prevoznici koju su ga nabavili bili su Ju-es Er i Sautvest erlajns. Model 300 je bio osnovni model serije 737 klasik. Boing je 1985. dobio 252 porudžbine ovaj model, a kasnije se kroz proizvodnju taj broj popeo na 1000.

Jugoslovenski aero-transport (JAT) je prvi avio-prevoznik u Evropi koji je dobio 737-300, i to tokom 1985 i 1986, kada su prvi avioni avioni ovog tipa sleteli na beogradski aerodrom. Serija 300 je ostala u proizvodnji do kraja 1999. Poslednji avion sa registarskom oznakom ZK-NGJ isporučen je avio-prevozniku Er Nju Zeland, 17. decembra 1999. i do danas je u njegovoj floti.

Boing 737-700 je predviđen da zameni 737-300.

737—400 uredi

 
Britiš ervejzov 737-400
  • Uveden u eksploataciju: Piedmont erlajns(15. jula 1988)
  • Poslednja isporuka: ČSA (22. februaru 2000)

Boing 737-400 je od 737-300 duži za 3,45 metara i može da ponese do 168 putnika. Uveden je zbog uvećanog avionskog saobraćaja u svetu i popunio je prazninu između 737-300 i 757-200. Suparnici su mu Erbas A320 i Makdonel Daglas MD-80. Prvi prototip je napravljen 26. januara 1988, a prvi put je poleteo 19. februara 1988.

Prva porudžbina za 25 letelica je stigla od Piedmont erlajnsa i ovaj model je prvi put poleteo u službi tog avio-prevoznika 15. septembra 1988.

Za Jat ervejz je do skoro leteo samo jedan Boing 737-400, čija je registarska oznaka bila YU-AOS.

Ovaj model je zamenio 737-800.

737—500 uredi

 
S7 erlajns 737-500
  • Uveden u eksploataciju: Sautvest erlajns (28. februar 1990)
  • Poslednja isporuka: Er Nipon (26. jula 1999)

Model 737-500 je bio kraći od 737-300 i direktna je zamena za Boing 737-200 ali je bio napravljen za mnogo duže destinacije. Mogao je da ponese do 132 putnika u jednoj klasi. Bio je dostupan u verziji sa novom „staklenom“ komandnom tablom sa digitalnim mernim instrumentima, kao i sa dotadašnjim analognim instrumentima.

Prvi Boing 737-500 je poleteo za avio-prevoznika Sautvest erlajns 1990. Poručeno je 20 letelica 1987.

Letelica je postala veoma popularna među ruskim avio-kompanijama, koje su stare sovjetske putničke avione zamenili znatno efikasnijim 737-500 i to uglavnom polovnim sa zapada.

737-500 je zamenjen modelom 600 koji nije bio toliko popularan među avio-kompanijama i do danas je isporučeno samo 69 primeraka.

737 Sledeća generacija uredi

Do početka devedesetih, postalo je jasno da nova porodica aviona Erbas A320 predstavlja ozbiljnu konkurenciju Boingu. To je očigledno kada se zna da je Erbas zadobio poverenje avio-prevoznika nekadašnjih Boingovih vernih mušterija kao što su Lufthanza i Junajted erlajns. U novembru 1993. godine, upravni odbor Boinga izdao uputstvo da program „Sledeća generacija“ (engl. Next Generation) zameni seriju 737 klasik. U planu su bile serije -600, -700, i -800. Nakon studija tržišta i konsultacija sa velikim kupcima modela 737, Boing je nastavio da razvija seriju 737 „Sledeća generacija“.

737—600 uredi

 
Skandinejvijan erlajns sistem 737-600
  • Uveden u eksploataciju: Skandinejvijan erlajns sistem (18. septembar 1998)
  • Poslednja isporuka: još uvek u prodaji
  • Porudžbine i isporuke: 69 (od 69 poručenih) [1]

737-600 je predviđen da zameni verziju -500. Ova letelica je prvi put poletela za SAS 1995. i do danas se u njihovoj floti nalazi 28 letelica ovog tipa. Iako je planirano da zameni veoma popularni 737-500, do danas je isporučeno samo 69 letelica.

Verzija 737-600 je jedina koja se proizvodi bez vingleta. Planirano je da se vingleti ugrade 2006. za britanskog avio-prevoznika, ali taj projekat nije realizovan.

Boing je 2012. izbacio 737-600 iz cenovnika svojih aviona, pa se smatra da je proizvodnja ovog modela prestala.

Modelu 737-600 su konkurencija Erbas A318, Embraer 195, i najavljeni Bombardije (franc. Bombardier) serija C.

737—700 uredi

 
Ostrijan erlajns 737-700
  • Uveden u eksploataciju: Sautvest erlajns (Decembar 1997)
  • Poslednja isporuka: još uvek u prodaji
  • Porudžbine i isporuke: 1008 isporučenih (od 1513 poručenih) [1]

737-700 je prvi put poleteo za Sautvest erlajns. Ovaj prevoznik je poručio model 700 1993. godine i danas ih u svojoj floti ima 400 primeraka, a dok je veći broj komada poručen, a isporuka tek treba da bude realizovana. 737-700 je bio zasnovan na 737-300 i ušao je u službu kao njegova zamena.

Letelica može da ponese do 149 puntika u jednoj - ekonomskoj klasi.

Boing 737-700C je teretna verzija ovog aviona.

Boing je proizveo i veziju ER, čiji je dolet povećan sa 6230 kilometara na 10695 kilometara. Može da ponese 126 putnika u dve putničke klase.

737—800 uredi

 
NEOS 737-800
  • Uveden u eksploataciju: Hapag - Lojd flug (1998. godine)
  • Poslednja isporuka: još uvek u prodaji
  • Porudžbine i isporuke: 1719 (od 3124 poručenih) [1]

737-800 je produžena verzija modela 700 i predviđen je da zameni Boing 737-400. Ova verzija je prvi put poletela za avio-kompaniju Ti-Ju-Aj flaj 1998. godine, koja ga je poručila 1994. Verzija 800 može da ponese 162 putnika u dve putničke klase i do 189 putnika u jednoj - ekonomskoj klasi. Glavni suparnik verzije 800 je Erbas A320. Mnogi avio-prevoznici u SAD su zamenili svoje starije 727(-200) ovom letelicom.

Verzija 800, je između ostalih zamenila i avione Makdonel Daglas MD-80 Makdonel Daglas MD-90, jer troši do 20% manje goriva, čak i kada ima više putnika u kabini. Aljaska erlajns je zamenila svoju veliku flotu MD-80 ovim modelom zbog velike uštede goriva.

Amerikan erlajns do sada ima 183 letelica ove vrste u svojoj floti i još 130 je poručeno. Rajaner, irska niskotarifna avio-kompanija, sa 294 letelice ove vrste u svojoj floti je najveći korisnik ove verzije.

737—900 uredi

 
Aljaska erlajns 737-900
  • Uveden u eksploataciju: Aljaska erlajns (15. maj 2001)
  • Poslednja isporuka: još uvek u prodaji
  • Porudžbine i isporuke: 52 (od 52 poručenih) [1]

Boing od 2001. ima u ponudi 737-900, najdužu i najsnažniju varijanta ovog modela. Aljaska erlajns je poručila ovaj model 1997. godine, prvi primerak je isporučen 15. maja 2001. godine. Kako 737-900 koristi istu konfiguraciju izlaza kao 737-800, kapacitet sedišta je ograničen do 177 u dve klase, ili 189 u jednoklasnoj konfiguraciji. 737-900 ima istu maksimalnu masu poletanja (MMP) i kapacitet goriva kao 737-800 i zamenjuje dolet nosivošću. Ovo je donedavno sprečavalo ovaj model da bude efikasna konkurencija Erbasu A321.

737-900ЕR

737-900ЕR, poznat i kao 737-900X pre puštanja u prodaju, je najnovija i najveća varijanta modela 737 i uvedena je da ispuni dolet i kapacitet putnika ukinutog modela 757-200, kao direktna konkurencija Erbasu A321.

Dodatni izlazi i nova zadnja pregrada su povećali kapacitet sedišta na 189 u konfiguraciji sa dve ili 215 u konfiguraciji sa jednom klasom. Dodatni kapacitet goriva i vingleti na krilim poboljšavaju dolet kao i kod drugih verzija 737SG.

Model 737-900ЕР je danas standardni 737-900 u Boingovoj ponudi. Prethodni model 737-900 se više ne proizvodi.

737 MAKS uredi

Glavni članak: Boing 737 MAKS

737 MAKS 7 uredi

Zamena za model 737-700 i 737-700ER

737 MAKS 8 uredi

Zamena za model 737-800

737 MAKS 9 uredi

Zamena za model 737-900 i 737-900ER

Boing biznis džet uredi

Rasprostranjenost uredi

 
Podvozje aviona Boing 737

Boing 737 koristi više od pet stotina avio-prevoznika na 1.200 destinacija u više od 190 zemalja. Sa preko osam hiljada poručenih aviona, preko šest hiljada isporučenih i preko četiri i po hiljade trenutno u upotrebi, više od 1.250 raznih komada raznih verzija 737 se u svakom trenutku nalazi u vazduhu širom sveta.

U proseku, na svakih pet sekundi negde u svetu, jedan 737 poleće ili sleće. Od kada je u službi, prevezao je preko 12 milijardi putnika i prešao 120 milijardi kilometara, za ukupno 296 miliona časova leta.

Razne verzije 737 čine više od 25% svetske flote velikih komercijalnih mlaznih aviona.

Karakteristike uredi

737-100
737-200
737-300
737-400
737-500
737-600
737-700
737-800
737-900
737-900ЕР
Dužina
28,7 m
30,5 m
33,4 m
36,4 m
31,0 m
31,2 m
33,6 m
39,5 m
42,1 m
42,1 m
Visina
11,3 m
11,3 m
11,1 m
11,1 m
11,1 m
12,6 m
12,6 m
12,6 m
12,6 m
12,6 m
Raspon krila
28,4 m
28,4 m
28,9 m
28,9 m
28,9 m
34,3 m
34,3 m
34,3 m
34,3 m
35,7 m
Kapacitet
100
130
149
168
132
132
149
189
189
215
Maksimalna

težina

49.940 kg
58.740 kg
56.740 kg
68.040 kg
52.390 kg
56.245 kg
60.330 kg
70.535 kg
74.840 kg
85.319 kg
Prazan

težina

25.878 kg
27.448 kg
32.881 kg
34.564 kg
31.983 kg
37.104 kg
38.147 kg
41.145 kg
42.493 kg
? kg
Dolet
2.855 km
4.260 km
4.973 km
4.005 km
4.444 km
5.648 km
5.578 km[2]
5.439 km[2]
5.083 km
5.466 km[2]
U proizvodnji
1967-1969
1968-1988
1984-1999
1988-2000
1989-1999
od 1998.
od 1996.
od 1997.
od 2000.
od 2007.

Zanimljivosti uredi

  • Porodica 737 je najprodavaniji komercijalni avion u istoriji, sa više od 6.000 komada
  • Više od 541 avio-prevoznika koristi preko 1.200 komada 737 u 190 zemalja
  • U proseku, na nebu je stalno oko 1.250 komada 737; jedan poleti ili sleti svakih 4,6 sekundi
  • "Boing 737" je prevezao više od 12 milijardi putnika
  • Od početka upotrebe 1968, svi modeli 737 su preleteli više od 121 milijarde kilometara - što je oko 403 letova od Zemlje do Sunca i nazad.
  • Boing 737 je obavio više od 232 miliona letova
  • Modeli Nove generacije 737-600/-700/-800/-900 u sebi imaju 58,9 kilometara kablova, ili 6,44 kilometara manje od modela 737-300/-400/-500

Reference uredi

  1. ^ a b v g „The Boeing Company”. Active.boeing.com. 17. 4. 2012. Pristupljeno 21. 4. 2012. 
  2. ^ a b v „Boeing revises "obsolete" performance assumptions”. Flightglobal.com. 3. 8. 2015. Pristupljeno 3. avgust 2015. 

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Janić, Čedomir. Godišnjak srpskog vazduhoplovstva za 2007. Beograd: Aerokomunikacije. 2007. ISSN 1820-9122
  • D.Simons, T.Withigton, Die Geschichte Der Fliegerei-vom ersten Doppeldecker bis zum modernen Airbus. . Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Spoljašnje veze uredi

 
Boing 737 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боинг_737&oldid=27549581”