Bolkijah
Sultan Bolkijah je bio šesti sultan Bruneja. Popeo se na presto Bruneja nakon abdikacije svog oca, sultana Sulejmana; Brunejom je upravljao od 1485. do 1524. godine. Njegova vladavina je zabeležena kao zlatno doba Bruneja,[1] a sultanat je postao supersila Malajskog arhipelaga. Bolkijah je često putovao u inostranstvo da bi upoznao druge kulture i došao na ideju kako da razvije svoju zemlju, te dobije koristan savet od uticajnih poglavara.
| Bolkijah | |
|---|---|
| 6. sultan Bruneja | |
| Lični podaci | |
| Datum smrti | 1524. |
| Grob | Kota Batu (Brunej) |
| Religija | sunitski islam |
| Porodica | |
| Supružnik | princeza Lejla Mekanaj |
| Roditelji | Sulejman |
| Period | 1485. — 1524. |
| Prethodnik | Sulejman |
| Naslednik | Abdul Kahar |
Vladavina uredi
Pobeda sultana Boliijaha i osvajanje sela Seludong (današnja moderna Manila),[n. 1] kada je pobedio radžu Suka koji je upravljao kraljevstvom Tundun na Luzonu, kao i njegova ženidba sa Lejlom Mekanom (ćerkom sultana Sulua, Amira Ul-Ombre), rezultovala je širenjem uticaja Bruneja na Filipinima.
Bogatstvo Bruneja je povećano, a islamski uticaj postao mnogo veći. Brunej je bio na vrhuncu moći za vreme vladavine Bolkijaha. Teritorija pod njegovom kontrolom je u suštini bila sve do obalnih područja Bornea,[1] pa južno do Bandžarmasina,[3] te severno sve do ostrva Luzon (uključujući Seludong odnosno današnju prestonicu Filipina, Manilu).[1]
Brak uredi
Bolkijah je bio u braku sa Lejlom Mekanaj, ćerkom Datu Kemin i sultana Sulua koji se zvao Amir Ul-Ombra.
Smrt i nasleđe uredi
Nakon njegove smrti, sultana Bolkijaha je kao sedmi sultan Bruneja nasledio njegov sin Abdul Kahar.[1] Bolkijah je sahranjen u Kota Batuu zajedno sa svojom ženom, princezom Lejlom Mekanaj.
Nepouzdanost uredi
Najranije istorijsko pominjanje sultana Bruneja nije sasvim jasno poznato jer gotovo da ne postoji dokumentacija rane istorije Bruneja. Mnogi stariji članovi kraljevske kuće Bolkijah tvrde da su njihovi prethodnici bili Bahasan i Baalavi Sadah iz Tarima i Hadaramauta u Jemenu. Takođe, svojevremeno se nastojalo da se islamizuje istorija, tako da se „zvanična istorija” ne poklapa sa proverljivim stranim izvorima.[4] Batu tarsilah, genealoška evidencija kraljeva Bruneja, nije počela da se vodi do 1807. godine. Prema tome, većina interpretacija istorije se oslanja na ranije kineske izvore i legende.[5] Po svim prilikama, rani Brunejski sultanat zavisio je od podrške Kine,[5][6][7] a moguće je i da su prvi sultani bili kineskog porekla.[5] Takođe, moguće je da su prvi sultani po veroispovesti pripadali hunduizmu ili budizmu, pošto njihova imena upućuju na ovo poreklo odnosno religije.[4]
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ^ Iako je ovo interpretacija zasnovana na radovima Antonija Pigafete, drugi su sugerisali da bi Seludong mogao da se odnosi i na reku Serudong (koja se nalazi u severoistočnom Borneu) a ne uopšte na samo ostrvo Luzon.[2]
Reference uredi
- ^ a b v g Sidhu, Jatswan S. (2009). „Bolkiah, Sultan (r. 1485-1524)”. Historical Dictionary of Brunei Darussalam (II izd.). Lanham, Maryland: Scarecrow Press. str. 37. ISBN 978-0-8108-7078-9.
- ^ Saunders 2002, str. 42
- ^ Saunders 2002, str. 45
- ^ a b „Brunei”. 4dw.net. Pristupljeno 9. 12. 2016.
- ^ a b v Elisseeff, Vadime (januar 2000). „Chapter 8: A Brunei Sultan of the Early Fourteenth Century — A Study of an Arabic Gravestone”. The Silk Roads: Highways of Culture and Commerce. Berghahn Books. str. 145—157. ISBN 978-1-57181-222-3. Pristupljeno 9. 12. 2016.
- ^ „Malay History: What's Missing in Malaysian History Books”. Malaysianunplug.blogspot.co.uk. Pristupljeno 9. 12. 2016.
- ^ „The golden history of Islam in Brunei”. The Brunei Times. Arhivirano iz originala 13. 5. 2016. g. Pristupljeno 9. 12. 2016.
- Citirana bibliografija
- Saunders, Graham (2002). History of Brunei (II izd.). New York: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1698-2.
